Menu

Lamborghini Aventador : Ukrotili smo bika!

Lamborghini Aventador : Ukrotili smo bika!

Mesec maj je doneo mnogo radosti ljudima poput nas. Ljudima koji vole, žele, žive i rade za to da jednog dana imaju svoj sportski (egzotični) automobil. Beograd je bio preplavljen Lamborghini-jima, bezmalo 8 primeraka. Nažalost svi ti modeli su samo prolazili kroz grad i nisu se dugo zadržavali.  Za razliku od onih koji su odlazili, krajem meseca našu prestonicu ulepšao je još jedan BetMobil koji je rešio da ostane. Da se odomaći i ogrne BG tablicom. Da svojom svakodnevnom pojavom oduševljava gotovo sve koji imaju imalo vida i sluha.

Možete zamisliti naše oduševljenje kada smo saznali da ćemo imati priliku da testiramo Lamborghini Aventador Roadster Lp700-4! Prvi pogled i momentalna zaljubljenost u automobil. Kako i ne bi, kada svojom visinom od 1136 mm i širinom od 2030 mm, oštrim ivicama, vrhunskim dizajnom, prilepljen za asfalt deluje kao avion. Sama činjenica da mobilni telefon sa ekranom od 4 inča nije mogao da stane između prednjeg branika i asfalta govori koliko automobil nisko leži. Što se dizajna eksterijera tiče, ideja je potekla od američkih aviona B2 i F22, ali se vidi i sličnost sa svojim prethodnikom, modelom Murcielago.

Ono što na prvi pogled oduševljava su led svetla, koja imaju Y oblik i uz Grigio Estoque boju na testiranom modelu čine dobitnu kombinaciju.  Sa strane su primetni ogromni bočni usisi koji sprovode vazduh direktno do motora, ali i na točkove. Takođe, vrata na kojima se brava nalazi sa donje strane i koja je vešto skrivena, poznata su u svetu kao Lambo vrata jer se ne otvaraju na levo, već ka gore. Zadnji kraj je rezervisan za ogromni motor koji je skriven ispod haube.

 

Zadnje svetlosne grupe su takođe u led tehnologiji i naravno, fantastično dizajnirane. Ono što privlači pažnju od pozadi jeste veliki izduv kojeg čine ogromna 4 izduva spojena u jedan. Cela konstrukcija automobila izrađena je od laganih legura aluminijuma i karbona. Sve to stoji na točkovima od 20 inča napred i 21 inč pozadi.

Daleko zanimljivije od razgledanja spolja je sedeti unutra i uživati u enterijeru koji je nesvakidašnji. Na sve strane elementi od žute kože. Sedišta, centralna konzola, oko instrument table, paneli na vratima. Jak kontrast eksterijeru. Daleko je od ružnog kako bismo okarakterisali neki porodični ili automobil niže klase sa ovakvom bojom enterijera. Da se ne lažemo, ko bi od nas u svom automobili želeo žut enterijer. Zamislite Reno Lagunu ili nekog Punta sa žutim enterijerom…

Sedišta nisu i ne mogu biti kao u Rolls Royce-u, ali su udobna ako se uzme u obzir da je ovo automobil vrhunskih performansi. Položaj sedenja je dobar, a svakako ga je moguće menjati i podesiti po želji.

Centralna konzola je mesto gde se nalaze sve komande koje su vozaču i potrebne i nepotrebne. Ono što  prilično bode oči jeste dugme za start automobila. Podseća na dugme za lansiranje rakete u avionima, kao i dugmići iznad (za otvaranje/ zatvaranje prozora, grejači sedišta itd.).

Za izbor režima vožnje zadužena su tri dugmeta: Strada, Sport i Corsa. Strada je nešto nalik komfornom modu. Tada je odziv na gas za nijansu blaži, pa se automobil može voziti po gradu kao i svaki drugi. Sport mod odlikuje činjenica da se 90% snage prebacuje na zadnju, a 10% na prednju osovinu. Ovaj mod je najzanimljiviji za vožnju (bar nama), uprkos modu Corsa kojeg odlikuje najbolji odziv na papučicu gasa, dosta brži menjač, ali i najtvrđe ogibljenje.

Iznad centralne konzole nalazi se ekran od 16″ nalik onom u Audijevim modelima. Na njemu možete videti dodatne informacije vezane za automobil, parametre vožnje, navigaciju…

 

Volan je lepo dizajniran i presvučen kožom. Kao i ostatak enterijera i on je žute boje da ne kvari harmoniju u enterijeru. Ono što se meni lično nije dopalo je njegov centralni deo, jer za automobil tog kvaliteta i cenovnog ranga (oko 400.000$) smatram da mora da ima malo kvalitetnije rešenje, a ne plastiku kao na Audi-ju (i to modelima sa osnovnim nivoom opreme). Ne kažem da su Audijevi modeli loši, već da su na ovakvom automobilu i detalji bitni. Iza volana pogled se pruža na virtuelnu kontrolnu tablu koja je fenomenalno odrađena i bez komplikovanih i bespotrebnih podataka za vozača. Dakle sve je jasno, jednostavno, pregledno i digitalno.

Ono što razlikuje ovaj automobil u odnosu na “obični” Aventador, je krov. Izrađen je od karbona i veoma se lako skida. Na prednjem delu vozila postoji odeljak za njegovo skladištenje. Masa celog krova je oko 12kg, zahvaljujući materijalu od kojeg je izrađen. Da ne bude da nisam pomenuo, postoji prtljažni prostor, mada je to na ovakvom automobilu potpuno  nebitna stvar. Tu možete smestiti neke najosnovnije stvari, čak nije predviđen ni za ženski šoping, pošto znate da nekad za to ni kombi nije dovoljan.

Glavna i osnovna stvar, srce ovog bika, jeste njegov V12 atmosferski motor koji je fantastičan u svakom smislu. Samo startovanje motora podseća na jaku riku zveri. Njegovih 6.5 litara isporučuje 691 konjskih snaga. U kombinaciji sa gotovo 700 Nm obrtnog momenta i sedmostepenim polu-automatskim menjačem lansira auto do stotke za svega 2.9 sekundi.

Zvuk motora je, da se ne uvrede muzičari, simfonija za sebe i radije bih je slušao nego njihove pesme.  Ono što vas verovatno najviše zanima je kakav je u vožnji?! Kakva su ubrzanja?! Kakav je osećaj voziti ga?!

Voziti ovaj automobil može i početnik, ukoliko mu stavite limiter na 80km/h, jer u protivnom auto može da dostigne i 350km/h, što nije baš za početnike, a ni za mnoge ozbiljnije i iskusnije vozače.  Dakle, upravljiv je. Volan pri sporijoj vožnji reguje skroz lagano dok sa povećanjem brzine postaje krući.

Odziv na gas pri polasku nije kao što bi mnogi mislili (pipneš papučicu gasa i on vec na 50-60km/h). Automobil je napravljen da ne bude smetnja vozaču već da u njemu uživa, da može lakše da se isparkira, vozi po gradu… Na kraju krajeva, nisu svi ventili ni otvoreni pri sporijoj vožnji, ali to je sve regulisano jačinom pritiska na papučicu gasa. Deluje da u svakom trenutku, nebitno na koliko je obrtaja, može i ima snage da ubrza i kao mačka s mišem, igra sa drugim automobilima na putu.

Ubrzanje od 0 do 100km/h je brutalno, ali ni međuubrzanja nisu uopšte naivna.  Jedino što je na ovom automobilu loše, ako se to uopšte može i reći, jeste što je za naše uslove puteva previše nizak, pa morate da vodite računa u gradu ili van grada da li ima dubokih kolotraga inače možete napraviti ozbiljniju štetu. Dok mu prelasci preko ivičnjaka ne prestavljaju problem, pošto pri brzini do 60km/h on može ostati podignut na svoj maksimum, pomoću sistema koji kontrolišete jednostavnim pritiskom na dugme na centralnoj konzoli.

Preglednost ispred vas je sasvim zadovoljavajuća, što se za zadnji kraj ne bi moglo reći, ali je zato tu kamera za vožnju u nazad. Lako je navići se na vožnju, lako je zaljubiti se u automobil, ali je teško izaći iz njega.

Kad sam morao da se parkiram i vratim ključeve osećao sam se kao da bi još 5 minuta bilo dovoljno. Znate kako ujutru dodatnih 5 minuta znači. Laž!  Automobil, koji sam imao u sobi kao poster, ostavio je na mene fantastičan utisak i mislim da ko god može sebi da ga priušti neće zažaliti ni za jednim potrošenim evrom.

Vetar u kosi, melodija motora i vreme je stalo kada smo ukrotili bika!


Text/ Photo: S. Ćosić/ N. Dragorajac

[layerslider id=”20″]

Slični tekstovi

Komentari