Menu

Sportista ili maneken? Alfa Romeo Giulietta QV

Sportista ili maneken? Alfa Romeo Giulietta QV

Ako nikad niste bili vlasnik Alfa Romea sigurno ste se makar jednom u životu zapitali - čekaj, o čemu se ovde radi? Odakle dolazi taj fanatizam, tolika ostrašćenost? Kako nastaju ti kilometri teksta koje su ponosni vlasnici u stanju da ispišu o svom autu svuda po internetu? Kako nastaju epske rasprave između alfista i ne-alfista, one uzavrele koje se završavaju zakazivanjem tuče?

Skoro sam se učlanio na domaći Alfa Romeo forum, jer inače volim da čitam forume i član sam mnogih, a ovde sam hteo čisto da vidim da li ima nečeg zanimljivog što bi mi mogli da testiramo. Ostao sam zatečen. Iako imam decenijsko forumaško iskustvo, ovakav forum i takvu skupinu odavno nisam video. Taj nivo posvećenosti detaljima, količina uloženog vremena…ma ta ljubav (jedina prava reč), koju oni pružaju svojim automobilima, to ne postoji ni kod jednog drugog brenda i mi na tome možemo samo da im zavidimo.

Da se vratim na glavno pitanje…

Zašto, pobogu, Alfa Romeo?

Zahvaljujući našem pratiocu Peđi, na testu smo imali Alfa Romeo Giulietta QV iz 2011. godine, što je ujedno prvi Alfa Romeo na našem kanalu!

Pa da razjasnimo odmah ono pitanje..

Svaki automobil ima neki svoj “X faktor”. Alfa Romeo kao brend poseduje dva ključna – dizajn i tradiciju.

Neki od vas sad sigurno gundjaju…”pfff, tradicija, koga briga za to”.

Pa, pazite ovako… Prvi put sam to skapirao kada sam posle nekoliko “good value” brendova gitara sasvim slučajno došao u posed jednog Fendera. A onda tražeći neke informacije o toj gitari po internetu skapiram kakve veličine su na istoj takvoj gitari ispisale istoriju i zauvek promenile svet. Skapiraš da koristiš isti taj alat kojim je neko stvorio nešto zaista veliko i to ti razbuđuje maštu i motiviše te. Tako isto i sa Alfom.

Alfa je za ljude koji će uživati dok istražuju po internetu istoriju brenda, da kupuju stare časopise i enciklopedije, posećuju muzeje automobilske istorije, da gledaju snimke čuvenih borbi u trkama Formule 1 i to iz vremena kada je F1 bila zaista nešto… I ne moraju nikada da provozaju ni jedan jedini krug na stazi sa svojom Alfom, ali uloga svakog vlasnika Alfe je velika. Oni kupovinom tog automobila rade na očuvanju te velike tradicije. Rade na tome da se njeni točkovi i dalje vrte bez obzira na sve, da nikada ne dođe do slučaja kao što su Lancia ili Saab.

Dizajn

Posle nekoliko modela poput 156, 147, 159/Brera, koji su bez ikakvog preterivanja remek-dela moderne autoindustrije po pitanju dizajna, teško je održati takav niz. U to vreme (2007 godine) u FIAT grupaciju je stigao nekadašnji prvi čovek Pininfarina dizajn studija i doneo sa sobom totalno drugu filozofiju dizajna.

U odnosu na prethodnika 147-icu koja je imala krajnje agresivan izgled, sada imamo nešto mnogo elegantnije i smirenije. Iako ne volim taj izraz sada moram da ga upotrebim, a to je – sportska elegancija. Samo pazite, nije to ona sportska elegancija koju furaju estradni umetnici, profesionalni kladioničari ili neki prodavci sa lokalne pijace. Ovo je jedna gomila neupadljivog stila za koju sam siguran da je inspirisana gradom mode iz kog ovaj automobil i dolazi između ostalog. Ovde je potrebno da se sedne i posveti malo pažnja, kao sa umetničkim delima i tek tada na površinu počnu da isplivavaju neke linije koje ranije uopšte niste mogli videti. Tek tada ćete primetiti koliko toga deli sa modelima Ferarija koje je dizajnirao isti čovek pre dolaska u FIAT.

U prethodnom testu Korse OPC sam pisao naširoko koliko sam poludeo zbog njene upadljivosti iako sam se zaljubio u dizajn.

E pa ovde toga nema. Kupite QV varijantu sa 235ks i niko vas ne jaše, ne baca mrke poglede i ne provocira da se trkate, čak i ako vidi znak deteline sa četiri lista na prednjim krilima, verovatno vas neće ozbiljno shvatiti jer svaki drugi dizel već ima fejk nalepnice sa AliExpress-a. A taj znak je od prilike jedina razlika u odnosu na ostale varijante kada je u pitanju spoljašnji izgled. Jednom rečju – sleeper.

Enterijer

Ovde moram da uputim par kritika. Jednostavno, ne mogu da ne primetim da se nisu potrudili dovoljno, cela priča mi izgleda kao umiven enterijer preuzet iz FIAT Bravo. Iako kvalitet materijala nije loš za tu cenu, nedostaje mi unikatnih detalja, sportskih elemenata. Previše je retro inspirisan što se nekako ne uklapa u ostatak automobila.

Što se tiče praktičnosti, treba napomenuti da ima petoro vrata i da ne postoji verzija sa troje (ušteda pri proizvodnji), što i nije uobičajeno za jedan hot-heč. Međutim, na zadnjem sedištu nije preterano prostrano, čak ni meni sa skromnih 178cm visine nedostaje prostora za glavu kao i za noge što je posledica dizajna. Zapremina gepeka od 350l je prosek za tu klasu i to je sasvim ok. Međutim, dužina automobila od čak 4.35m je dovoljna za karavan C segmenta, što će reći da je prostor morao biti nešto bolje iskorišćen.

Performanse

Tradicionalnih 1750 kubika + turbo punjač daju 235ks i 340Nm uz 6-stepeni manuelni menjač. Tih 235ks zvuči baš mnogo, međutim šta to znači u praksi?

Znači da tu snagu ima na raspolaganju samo u Dynamic modu vožnje koji se bira na jako lepom tasteru pored menjača dok preostala druga dva moda (Normal i AllWeather) zapravo su de-tjuning za performanse.

U Dynamic modu imamo tvrđi volan, bolje oslanjanje, glasniji zvuk i najbolju moguću mapu, međutim, moram da priznam da nisam stekao utisak da se radi o rasnom sportašu iako ubrzanje od 0 do 100 iznosi 7.4 sec (zeperfs), i respektabilno je, automobil je i dalje negde na pola puta do sportskog. Fali mu jednostavno nečeg primalnog, neartikulisanog, divljačkog…falilo mi je adrenalina. Ali opet, to se sve uklapa u njihov koncept sportske elegancije i to ipak cenim.

Još jedna zamerka koju moram pomenuti a to je elektronski slip diferencijal, što je zapravo imitacija mehaničkog Q2 sistema koji smo imali na 147 recimo, a funkcioniše tako što u krivinama koči samo unutrašnjim točkom. U praksi to radi posao, u krivini auto održava zadati pravac bez imalo podupravljanja, međutim, ima jednu nus pojavu, a to je poskakivanje auta u trenutku aktivacije. Malo neprijatno deluje, ali opet kažem, radi posao.

Zaključak

Alfa je definitivno ostala Alfa. Ko je do sada nije razumeo, neće je razumeti ni posle ovog modela.

Fascinantno u celoj priči je što su u FCA pre neki dan najavili još jedan redizajn ovog modela uprkos tome što se proizvodi skoro 9 godina. Doduše, za ovaj redizajn kažu da će biti detaljniji, ali svakako to govori da i dalje imaju vere u njega i smatraju da je ono što Alfa Romeo i treba da predstavlja.

Tekst/Foto: I.Jankovski/Jankovski Photography

Slični tekstovi

Komentari