Menu

Seat Ibiza mk5 vs. mk3

Seat Ibiza mk5 vs. mk3

Piše: Igor Jankovski

U našoj kući Seat Ibiza ima poseban status. Možda zvuči čudno, ali pored 15-ak automobila koji su prošli kroz naše garaže, ona se zadržala ubedljivo najduže i postavlja neke interne standarde pouzdanosti. Godina po godinu i još malo pa slavimo prvu deceniju druženja!

To je prvi razlog zbog kojeg mi je bilo zadovoljstvo da uporedim napredak između treće i pete generacije istog modela. Zapravo, želeo sam da dobijem odgovor na pitanje koje glasi – da li peta generacija Ibice može da rezerviše našu garažu na period od 10 godina? Verovatno bi mi za takav odgovor trebalo mnogo više vremena za test nego što sam ga imao, ali mogu makar da pokušam.

Dizajn

Kod testova automobila se najčešće od dizajna započinje priča, ali i da nije tako, kod svih Seata bi to svakako bio slučaj.

VW je upravo negde od treće generacije Ibice napravio konačnu identifikaciju svojih brendova i tako je Seat postao sinonim za lep automobil i ujedno započeo (r)evoluciju unutar VW grupe. Trojku je dizajnirao Valter de Silva, Italijan koji je prethodno radio za Alfa Romeo pre nego što ga je Seat doveo. Nesumnjivo, odličan potez jer ona i danas izgleda atraktivno. Izgledom dosta podseća na Alfa Romeo 147, koju de Silva takođe potpisuje.

Međutim, novu Ibicu je dizajnirao mlad tim predvođen Alehandrom Mezonerom, dizajnerom koji je karijeru započeo upravo u Seatu i u međuvremenu radio za Reno (prim.aut. Laguna Coupe).

Kažu da su inspiraciju tražili u samoj Barseloni, što je dobra ideja jer u tom gradu zaista nije teško naći inspiraciju. Oštre ivice su ponovo u modi, doduše, ne onakve kakve je Volvo nekada davno uveo u modu. Ove nove oštrine su mnogo kreativnije i zahtevaju duže posmatranje, ali opet ih je teško opisati rečima.

Trouglasti LED farovi su toliko bitan detalj da sam svaku fotografiju na kojoj sam zaboravio da ih ostavim uključene morao da obrišem.

Dakle prvi test je položen definitivno. Iskreno, četvrta generacija Ibice mi se nikad nije dovoljno dopala izgledom, ali mislim da će ova izgledati sveže i za 10 godina.

Fun fact: Svako ko se bavi fotografisanjem automobila mrzi crnu boju iz dna duše jer je užasno zahtevna za fotografiju. Kad sam video da smo dobili crnu Ibicu, malo je reći da sam se smorio. Međutim, nekim čudom, uspeo sam da dočaram sve što sam hteo i po prvi put sam zadovoljan kako sam uslikao jedan crni automobil. Mislim da to ipak nije samo moja zasluga…

Enterijer

Ovo je možda najveća boljka naše stare Ibice, ali nekako smo s godinama uspeli to da joj oprostimo i da se naviknemo. Loša preglednost i osećaj klaustrofobije (uslovljeni dizajnom), jako malo prostora na zadnjoj klupi, nešto lošiji kvalitet materijala… sve je to definitivno daleka prošlost!

Dobro, možda materijali nisu na premijum nivou i dalje, ali to i nije bilo za očekivati. Plastika jeste tvrđa, sedišta jesu bazična (postoji opcija doplate za bolja sedišta), i tu se priča o negativnim stvarima kod enterijera završava.

Najveći napredak je uočljiv na zadnjoj klupi gde prostora za noge i glavu ima kao u prosečnom C segmentu. Doduše, u širinu je to i dalje B segment, ali za dvoje odraslih je putovanje sasvim komforno.

Još jedan veliki napredak je zapremina gepeka od 355 litara. Šta da vam kažem kad moja Mazda 3 ima zapreminu od samo 300 litara, a spada u C segment po dimenzijama? Poređenja radi, treća generacija Ibice je imala zapreminu od 265 litara. Nemam šta više dodati na ovu temu, osim da sam oduševljen! Btw, mislim da je ovo najveći prtljažnik u klasi, ispravite me ako grešim.

I za volanom je situacija unapređena. Prvo što sto sam zapazio je ulazak u prednji deo kabine koji se sada obavlja sasvim lagano. Kod prethodne dve generacije je postojao problem zbog predugačke instrument table, pa tako kolena stradaju dok se ne naviknete na ulazak, tj. dok ne provalite kuda da proturite noge.

Dalje, volan (eko)kožni sa logičnim komandama, klima digitalna dvozonska, obrtomeri analogni sa malim crno-belim ekranom između, infotejment od 8 inča, kamera za vožnju u nazad, prednji/zadnji senzori… Sve na svom mestu, praktično, logično, možda čak malo i dosadno? Moram da priznam da se ja ložim na hrabre poteze u auto industriji, da ne kažem inovacije, tako da me ništa ovde nije oduševilo ali ni razočaralo što je najbitnije. To je valjda ok?

Motor

Do sada je nova Ibiza uspela da položi sve ispite, međutim, sada ide onaj najteži. Dakle, pitanje glasi – da li 1.0TSI može da popuni cipele neuništivog 1.4TDI motora?

Pored toga što se radi o malim turbo motorima slične snage, zajednička su im i tri cilindra, što će reći da su bučni, naravno, dizelaš je veoma, veoma bučan, dok je kod mlađanog benzinca to dosta umerenije i oseća se samo prilikom vožnje u visokim obrtajima, u normalnoj eksploataciji je vrlo kultivisan.

Snaga je opet na strani benzinca – 95 konjskih snaga protiv 75.

0-100 dostiže za 10.3 sekunde, što je cele dve sekunde brže od dizelke. Potrošnja kod TSI motora je šampionski niska u odnosu na performanse jednog benzinca i uspeo da sam je spustim na 5.8l u kombinovanoj vožnji, međutim, u ovoj kategoriji pobeđuje TDI jer on retko kada prelazi 5 litara potrošnje.

Menjači se jako slično ponašaju. Pet brzina, kratak hod, maksimalna preciznost, bez zamerki.

I na kraju, glavno pitanje na koje nemam precizan odgovor. A to je pouzdanost.

Od dana kako je downsizing krenuo, uporedo su krenule i priče kako to ne može da traje. Godine prolaze, a ja kao verni pratilac mnogih foruma i dalje ne vidim da se iko žali ili otvara temu gde se obraća za pomoć, što će reći da su te priče i dalje samo prazne priče.

Inače, pored ovog motora, na našem tržištu su u ponudi trenutno i benzinski atmosferac od 75ks, kao i jača verzija ovog turbo benzinca od 115ks sa šestostepenim menjačem koji smo imali prilike da testiramo u Aroni.

Vožnja

Nešto po čemu je Ibiza mk3 specifična je ogibljenje. Prilično je tvrda, neudobna i ne upija najsjajnije neravnine, s druge strane, u krivinama jako lepo leži. Druga specifičnost su kočnice sa diskovima i napred i pozadi, što rezultuje užasno osetljivom i prejakom kočnicom. Jeste bezbedno, ali često bude neprijatno.

Kod nove Ibice to nije slučaj pa pozadi imamo proverene i jeftinije za održavanje doboše sa kojima auto odlično koči.

Što se tiče udobnosti, još jedan veliki napredak, naravno, auto je porastao, dobio veće međuosovinsko rastojanje, tako da je sada udobnost na visokom nivou za B segment, ali ni dobro ležanje pri žustrijoj vožnji nije žrtvovano.

Jedina zamerka u vožnji bi mi bila preosetljiv, previše lagan volan. To jeste lepo za parkiranje, ali u vožnji mi ne odaje utisak potpune kontrole nad vozilom, mada je to slučaj sa dosta novijih automobila, ako je za utehu.

Zaključak

Da se vratimo na pitanje sa početka. Da li je ovo dostojan naslednik i automobil na koji čovek može da se osloni na period od 10 godina? Mislim da je i više od toga. Ne samo što ispunjava očekivanja jednog automobila iz B segmenta, već kao da pokušava da uđe u C segment i preotme njihovu klijentelu. Iskreno, ja sam se ozbiljno zapitao zbog čega vozim pola metra dužu i 300kg težu Mazdu 3 sa 55 litara manjom zapreminom gepeka i gotovo identičnim performansama dizel motora, identičnom potrošnjom? Da mi je neko rekao da ću moći komotno da funkcionišem samo sa vozilom B segmenta, ne bih mu verovao… sve do danas.

Da ne zaboravimo cenu. Mislim da je ona formirana veoma pametno i u skladu sa svim ovim što sam nabrojao, a akcijska cena testiranog modela trenutno iznosi 14 300 evra.

Tekst/Foto: I.Jankovski/Jankovski Photography

Slični tekstovi

Komentari