Menu

Reinkarnacija Xedosa – Mazda 6 2.2 Skyactiv-D Takumi Plus

Reinkarnacija Xedosa – Mazda 6 2.2 Skyactiv-D Takumi Plus

PROCES SAZREVANJA

Oni malo upućeniji ljubitelji japanskih automobila su sigurno čuli za Mazdu Xedos 6 i Xedos 9. Mazda je tih godina u marketinškom smislu i dubila na trepavicama ne bi li privukla pažnju kupaca, počevši od toga da su za tržište Japana modele podelili u čak tri različita brenda, Autozam (Kei automobili, entry-level), Eunos (malo veći automobili, šatro zabavni za vožnju, u suštini, jedino je MX-5 bio zabavan) i ɛ̃fini (luksuzni automobili). To je zapravo bio jedan deo eksperimenta primenjen samo u Japanu i ne znam kako im u startu nije bilo jasno da neće proći, počevši od toga da su se totalno pogubili sa rasporedom modela i luksuzne automobile svrstavali u Eunos (Xedos 9), a zabavne u Ifini (RX-7). Kasnije su se dodatno glupirali i u Americi sa još jednim imenom brenda – Amati, ali to je na sreću kratko trajalo. Kao da rukovodstvo nije moglo da podnese to ime Mazda pa je pošto-poto pokušavalo da smisli neko novo, a realno, svako je zvučalo sve lošije.
Međutim, u toj gomili loših ideja, mnoge su bile veoma dobre i neke od njih su prošle (MX-5, RX-7), međutim neke nisu – iako su bile vizionarske.
Jedna od tih vizionarskih ideja je bio Xedos. Prvo se pojavio Xedos 6 1992. godine a dve godine kasnije još veći i luksuzniji Xedos 9. Zašto vizionarski? Pa, zato što su Japanci u tom trenutku znali da mogu da naprave kvalitetan automobil kao i veliki premijum brendovi ali po znatno nižoj ceni. I zaista, znali su.

Međutim, nisu znali da svaki automobil mora da poseduje određeni X faktor. Ni jedan ni drugi Xedos to nisu imali. Koncentrisali su se na opremu i kvalitet izrade a zapostavili dizajn i tako dobili dva potpuno bezlična automobila nakrcana opremom do zuba.
Shvativši da su najbolje rezultate zabeležili sa modelima poput MX-5, RX-7 ili 323F, prihvataju to da je dizajn njihov poziv i od tada kreće Mazdina revolucija i totalna promena identiteta brenda. X faktor je pronađen.

2000. godine Xedos odlazi u istoriju i Mazda u potpunosti napušta tržište luksuznih, tj premium automobila i posvećuje se dizajnu. Ako se sećate, Mazda 6 prve generacije sa Lexus-style stop svetlima je napravila ozbiljan bum. Međutim, taj automobil, kako cenovno, tako i po svemu ostalom je bio daleko od premijum modela. Bio je u rangu npr. Opel Vektre, Pežoa 407 ili Ford Mondea (sa kojim je delio platformu između ostalog).

PREMIJUM

I tako mic po mic, nakon godina sazrevanja i rada na dizajnu uz održavanje nivoa kvaliteta izrade koji već decenijama nije bio upitan kod Mazde, dođemo do najnovije generacije šestice.

Teško je objasniti kakva osećanja svojom pojavom izaziva ovaj automobil. Primetio sam da to od prilike ide ovim redosledom.

Svako ko ga vidi prvi put momentalno se raspameti. Odmah krene upoređivanje sa najskupljim i najlepšim modelima, pa se dođe do zaključka da Mazda ne samo da može da im parira nego da je mnoge nadmašila po pitanju izgleda. Onda dođemo do pitanja cene i tu sledi novo oduševljenje time koliko toga se dobije za određenu cifru, ali i nakon svega toga, priča ode u kontra smer. Nastupi nepoverenje i dođe se do zaključka koji od prilike glasi, “ma sve je to lepo, ali *premijum brend* je *premijum brend*”.
E, pa gospodo, to više nije slučaj. Moram da vas obradujem ili razočaram, ali slobodno mogu da ustanem i jasno i glasno, bez imalo straha i nesigurnosti kažem da Mazda zvanično ima premijum proizvod!

DIZAJN

Rezultati dugogodišnjeg rada na ovom polju su počeli da se isplaćuju i vidljivi su iz aviona. Model koji smo imali na testu je druga restilizacija po redu i ima samo nekoliko sitnih izmena, ali to je kod Mazde poslednjih godina slučaj jer im se retko dešava da izbacuju polu-proizvod od dizajna.
Prednji kraj automobila je priča za sebe. Farovi i ogroman gril stvaraju izuzetno ljut i besan karakter. Krila su dodatno naglašena mišićima. Kompletan dizajn prednjeg kraja stvara utisak da je auto mnogo širi nego što jeste. Prednji branik je izuzetno nizak i čini se da bi po gradu lako stradao od nevidljivih ivičnjaka i ostalih prepreka po parkinzima, stoga preporučujemo paket opreme sa prednjom kamerom koja rešava probleme te vrste.

S boka automobil ima kupe-liki izgled zbog prilično spuštene zadnje ivice krova. Vidimo da neki premijum proizvođači izbacuju “kupe” verzije limuzina koje prodaju po višoj ceni, dok Mazda to uspešno radi sa primarnom verzijom bez preteranog gubitka prostora.
Zadnji kraj je od ove restilizacije dobio hromiranu lajsnu koja spaja svetlosne grupe, čime se dobilo na veoma elegantnom izgledu, ali isto tako, čini se da fali još malo agresivnosti koja bi ispratila prednji kraj. Ne mogu da ne pomenem felne od 19 inča u fenomenalnoj gun-metal boji koja se savršeno uklapa u machine grey boju karoserije. Kad smo kod boje, svi koji su videli auto uživo su imali isti komentar koji od prilike glasi – auto izgleda suludo, ali saaaamo još da je crvene boje bio bi neverovatan”. Činjenica. Izaberite crvenu boju, baš vas briga što je svi voze. Mazda mora da bude u soul red boji!

Jedna jako bitna stvar je to da kod Mazde ne postoje paketi opreme za spoljašnji izgled. Mnogi proizvođači u poslednje vreme dizajniraju jedan model i on u sportskom (najskupljem) paketu opreme izgleda fenomenalno, a onda ponude 5 nižih paketa opreme i sa svakog očerupaju one najlepše detalje, jedan po jedan kako cena pada. To kod Mazde nije slučaj i za svaku pohvalu je, jer u tom slučaju, uvek ćete voziti najlepši mogući auto. Na kraju krajeva, to je najbolja reklama za jedan automobil – ono što se vidi spolja. A kako je unutra?

ENTERIJER

Možda i najupečatljivija stvar. Tek kada sam ušao u auto, kada sam osetio taj kvalitet izrade, materijala, količinu opreme i sa koliko pažnje je sve napravljeno, tek tada mi je sinula misao – pa, ovo je Xedos!



Za razliku od Xedosa, ova nova Mazda je dizajnirana sa mnogo više stila. Mazda se vodila filozofijom “više je manje”, pa tako sada imamo maksimalno sveden dizajn, ali opet sasvim dovoljno zanimljiv. Svi korišćeni materijali deluju kvalitetno na oko i svi imaju nekakvu teksturu koja vas tera da idete i pipkate sve redom kako bi se uverili da je i na dodir kvalitetno koliko očima deluje.

Pored kože, alkantare i drveta ima i dosta hromiranih detalja što u celini izgleda stvarno luksuzno. Sedišta su nalik na fotelje, veoma udobna, ali ne očekujte potporu kao u sportskim automobilima, što ovaj automobil i nije. Takođe, sedišta poseduju grejače, kao i ventilatore koji služe da u letnjim danima izvlače toplotu između vas i sedalnog dela. Naravno, tu su i gomile pregrada velike zapremine i sve su meko tapacirane. Jedina zamerka koju bih mogao da nađem ovom enterijeru jeste zapravo kombinacija boja. Braon i crno mi ne leže baš, mada je vrlo moguće da se moje godine i percepcija estetike ne uklapaju u ciljnu grupu i da je to ipak namenjeno nešto zrelijoj populaciji.

PRAKTIČNOST

Što se tiče prostranosti, ne treba trošiti previše reči kod automobila dugačkog skoro pet metara. Sve je podređeno korisnicima i maksimalnom komforu. Keyless sistem funkcioniše besprekorno. Prednja sedišta su elektronski podesiva sa dve memorije. Na zadnja sedišta se lako ulazi iako je linija krova oborena maksimalno. Jedina zamerka bi bila što su tasteri grejača zadnjih sedišta smešteni unutar naslona za ruku, tako da u slučaju da se treća osoba smesti pozadi, biće teško izdvodljivo upaliti ili ugasiti ih.

Zapremina od 480 litara je neki prosek za klasu. Neki konkuretni imaju značajno veću zapreminu, ali mnogi imaju i značajno manju. U svakom slučaju, zapremina je sasvim dovoljna, a ako vam treba više, onda je tu karavan verzija, naravno. Dopada mi se i mogućnost obaranja zadnjih sedišta što nije čest slučaj u ovom segmentu limuzina. Pored toga, gepek je jako lepo tapaciran, organizovan pregradama i poseduje mesto za rezervni točak. Celokupan utisak je na kraju dana vrlo pozitivan.

VOŽNJA

Iskreno, krivo mi je što nismo dobili nekog benzinca na test jer sam od silnih downsize motora koje u poslednje vreme testiramo, zaboravio kako radi jedan atmosferac.

Međutim, kod Mazde ništa nije dosadno, pa tako ni ovaj 2.2 turbo dizel od 184ks. A šta je tu zanimljivo, pitate se? Pa, osećaj koji pruža twin-turbo punjač. Zahvaljujući njemu motor pri ubrzanjima proizvodi ozbiljno dobar zvuk, kao da se radi o nekom motoru sa 5 cilindara i pritom ima zanimljivih 445Nm, što garantuje dobar osećaj u vožnji, iako ubrzanje od 9 sekundi do 100 nije supersonično.

Menjač je automatski sa 6 brzina i moram da priznam da sam bio skeptičan zbog toga što ih ima samo 6, prvenstveno zbog potrošnje. Međutim, tokom testa, potrošnja po gradu se kretala oko 8 – 8.5l/100km.

Menjač bi jedino možda mogao biti za nijansu brži, ali izuzev toga, jako lepo funkcioniše.

Kao što vidite na fotografijama, testirali smo je po izuzetno teškim uslovima pa nismo imali mnogo prostora da probamo kako leži po krivinama, ali jedan utisak je svakako na prvi pogled očigledan – a to je udobnost, a verujemo da je to mnogima jako bitno kada kupuju automobil iz ovog segmenta.

Nego da se vratim na opremu koja igra veliku ulogu kod vožnje ovog automobila. U pitanju je Takumi Plus paket i radi se o najvišem paketu u ponudi. To znači da od zanimljivih stvari poseduje sledeće – neverovatno intuitivan infotejment, asistenciju za parkiranje u vidu senzora i kamera od 360° (mada su kamere mogle biti bolje rezolucije), digitalni head up display projektovan na vetrobranu, retrovizore sa detekcijom vozila u mrtvom uglu, lane assisst koji ne samo da vas upozorava prilikom napuštanja trake vibracijom volana već i sam preuzima komandu volana kada su trake vidljive, tj lepo iscrtane na putu. Bose ozvučenje moram da podvučem debelom crtom nekoliko puta. Kao audiofil i muzičar, odgovorno tvrdim – predobro je! Mnogi proizvođači danas naplaćuju dodatno brendirano ozvučenje a u suštini, samo ubace malo kvalitetnije zvučnike tek tako. Ovde je jasno da je u fabrici postojao čovek koji se debelo potrudio da podesi pozicije zvučnika tamo gde treba i da ništa nije rađeno ad-hok.

 

ZAKLJUČAK

Zapravo, celokupan utisak o automobilu je takav. Ništa nije slučajno, sve je isplanirano do detalja.

E sad, glavno pitanje glasi – kome je namenjen ovaj automobil? Jednostavno rečeno, namenjen je kupcu premijum limuzine koji ima hrabrosti da se izdvoji iz gomile.  

Inače, ja sam siguran da ova Mazdina cenovna politika neće potrajati još dugo. Cene su im nerealno niske za to što nude (to već vidimo po cenovniku nove trojke koja tek treba da stigne u Srbiju jer je osetno skuplja).

Cena testiranog primerka je oko 37k evra što je apsolutno nerealno. Stoga, zaključak je – ko iskoristi priliku ove Mazdine tranzicije, da ne kažem – revolucije, taj je srećan čovek.

Tekst/Foto: I.Jankovski/ Jankovski Photography

Slični tekstovi

Komentari