Menu

PH:Test-Ekskluzivno prvi smo testirali VW Arteon

PH:Test-Ekskluzivno prvi smo testirali VW Arteon

Mi u PH volimo da komplikujemo, pa zato imamo test iz dva ugla, wagen-ovca i antiwagen-ovca.

  • Aleksandar – wagenovac

Kakva su bila moja očekivanja?

Još jedna lizing kupe-limuzina koju će 99% ljudi voziti jer im je firma tako odlučila. Još jedan u nizu nebuloznih kupea, koji zapravo i nisu kupei, a opet nisu ni limuzine jer pozadi imaju mesta za dve osobe sa manjkom hormona rasta. Očekivao sam malo oštrije crte farova, napadniju masku sa većim znakom, neke fensi oznake po led farovima i eventualno 360stepeni kameru.

Međutim, 360stepeni kamere nema. Ali ima sve ostalo!
Prvo kad sam ga ugledao sam pomislio “Čoveče, kako su uspeli, kako im je pošlo za rukom da od limuzine i kupea za dosadne ljude naprave ovakvo umetničko delo na točkovima?!”

Sportska linija koja kreće od sredine prednjeg branika preko ogromne maske koja podseća na masku Hanibala Lektora i koja se proteže preko farova duž vrata. Šta reći osim – savršeno!
Zadnji deo tek pršti od glamura i ekskluzive kada se upale led svetla, koja po danu deluju odlično, a mogu tek zamisliti kako izgledaju kada se smrači.

I tako počnem ja sebi da držim lekciju kako su predrasude loša stvar, ali me prekide kolega koji je otvorio vrata i pozvao me da uskočim u novog wagena.

Ušao sam pozadi, direktorski, jer me zaista ne zanima preterano kako ide ovaj model od 150ks. I iskren da budem, uopšte nisam pogrešio što sam uskočio pozadi.

Unutra ponovo šok. Izađete napolje pogledate opet i nije vam jasno!? Nije vam jasno kako je moguće da automobil koji je tako lepo dizajniran, spolja deluje skladno i ne veće od prosečne limuzine, bude toliko prostran?!

Bez imalo karikiranja i šale – pozadi ima toliko mesta da dva čoveka od 185-190cm mogu bez problema da sede, a da se pri tome ne dodiruju kolenima! Dok ste unutra imate utisak da se vozite u nekom minivanu ili SUV-u.

Kombinovana koža se odlično uklopila na oko u enterijer, a udobnost tek ostavlja bez reči, barem što se tiče zadnje klupe. Prednju klupu nisam imao veliku želju da isprobam, barem dok se ne pojavi biturbo sa 240ks.

Toliko.

  • Zoran – anti-wagenovac

Brate mili kakva je dosada onaj Aleksandar! Od momenta kada je najavljena promocija Arteona u Srbiji do momenta odlaska u Šabac na poziv AC Petrović da testiramo ovaj automobil, nije prošao jedan jedini dan da nije barem dvadeset puta pomenuo Arteon. Arteon, Arteon, Arteon, po ceo bogovetni dan. Verujte da me uopšte ne bi iznenadilo da je ime Aleksandar Kušljić promenio u Arteon Kušljić.

Elem, ne zameram mu, jer je Aca osoba koja zaista preferira VW brend. Za razliku od mene. Ne kažem da ne volim wagen, ali naprosto nije mi od onih koje baš gotivim. Zato Aci i nije bilo baš lako da me nagovori da krenem sa njim u AC Petrović na promociju Arteona.

Iskren da budem do odlaska u Šabac nisam imao pojma o kom automobilu se zapravo radi. Arteon mi zvuči kao ime za neki robustni pick-up, ali kontam da pick-up verovatno nije s’ obzirom da se Aca napalio, pa sam pretpostavio da je u pitanju neki SUV, možda zamena za Tiguan. Tokom puta do Šapca, ushićeni Aca mi je objasnio da je u pitanju kupe limuzina, veća od Passata, manja od Audija A7, najprostije rečeno zamena za Passat CC, samo luksuzniji i veći.

Ok, Passat CC mi nikad nije bio posebno interesantan, jer mi je delovao kao običan Passat na koji je neko ispustio transportni kontejner od 50 tona, a onda ga razvukao uzduž da deluje duže od pomenutog. Ali, nema veze, preživeću i Arteona.

Po dolasku u AC Petrović i protokolarnog upoznavanja sa domaćinima, pristiže i sivi Arteon. Moja prva reakcija bila je tipa: vidi čoveče i Wagen ume da napravi prelep automobil. I ne samo prelep već agresivno prelep. Da ne kažem da su ozbiljno lupili šamarčinu izazova BMW-u kada je agresivni dizajn u pitanju. Gledam od napred, gledam od pozadi, gde god da pogledam svuda lep. Savršeno skladan, savršeno agresivan, savršeno luksuzan.

Tada počinje da me hvata frka da ću morati da se izvinjavam Wagen svetu i menjam svoja ubeđenja, kada me glas razuma vraća u realnost uz pomisao – ma sigruno mora nešto da ne valja, ajd polako, strpljen spašen.

Po upoznavanju sa eksterijerom, domaćini nam predstavljaju motor: 2.0 dizel, 150 konja. U tom momentu zakleti wagenovac Aca “pada u bedak”, jer je čovek u duši PetrolHead, pa je valjda očekivao onaj najjači model 2.0 TFSI od preko 250 konja. Valjda mu je ovo sada malo snage  pa najavljuje da neće da ga vozi. Mislim se u sebi odlično! 150 konja nema šanse da pošteno “nosi” auto od bezmalo 1.700 kila, taman prilika da ukažem na početničku grešku kada se zarad ekonomičnosti napravi puž od auta.

Kad ono međutim. Ovaj motor je uparen sa presavršenim DSG menjačem od 7 brzina, koji brzine menja brže od treptaja oka, čije su polugice na volanu toliko male, diskretne i blisko postavljene volanu da se čak i u manuelnom modu šaltanja brzina ne gubi vreme u povlačenu polugica. Pri tome, pomenuti motor ima sasvim pristojan obrtni moment od 340 njutna koji je raspoloživ u rasponu od 1750 do 3000 obrtaja!

 

Sedam za volan i isprobavam kako sve to funkcioniše. Iskreno – neverovatno savršeno! Bez obzira na malu snagu, auto se toliko brzo i dinamično vozi da je to vrhunac zadovoljstva. Održavanje obrtaja u idealnom rasponu, da bi svi njutni bili na broju, je više nego lako i brzo zahavljujući svemogućem DSG-u, upravljivost je više nego dobra uz idealan progresivni servo koji svoju tvrdoću prilagođava trenutnoj brzini.

Iako je bila jaka kiša, dosta vode na putu, vožnja je bila toliko laka i bezbedna da sve vreme imate utisak da vozite neki namunjeni hothatch sa dizel motorom umesto kupe limuzine veće od pasata.

Pri tome su sedišta poput sportskih kadica, koja su po svojoj sredini idealno udobna, dok su po bokovima tvrda da vas sve vreme sigurno drže u krivinama. I sve vreme je ispred vas na raspolaganju pregledna i prelepa digitalna instrument tabla, dizajnirana tako da nikada više ne poželite analognu. I na sve to je između cajgera za brzinu i obrtaje integrisana navigacija, što je toliko dobro rešenje koje me je odmah oduševilo jer nema više zveranja po centalnoj konzoli u potrazi za rutom već na jednom mestu pratite i brzinu i obrtaje i rutu.
Jednostavno, genijalno, savršeno.

I dok je Aca kukumavčio tokom testa kako je šteta što nije jači motor pod haubom, ja sam sve vreme uživao u vožnji, motoru i savršenstvu savremene tehnologije oličene u sedmostepenu DSG menjaču. Nije ubrzanje do 100 km/h idealno sa 9,5 sekundi, nije ni ubrzanje na 402 metra idealno sa 16,7 sekundi, nije ni maksimalna brzina od 220 km/h najsrećnija, al je kombinacija ovog menjača, sa ovim motorom, sa ovom lepotom od karoserije nešto što je idealno.
Dovoljno idealno da sam na putu ka kući pomislio: baš dobar wagen! DOBAR!

Text/Photo: A. Kušljić;Z. Glavaški/ N. Dragorajac

[layerslider id=”21″]

Slični tekstovi

Komentari