Menu

NAJBOLJI OPEL IKADA? Corsa D OPC

NAJBOLJI OPEL IKADA? Corsa D OPC

Piše: Igor Jankovski Navršava se tačno godinu dana od kako sam ušao u PH i simbolično, slučajno ili ne, uspešnu godinu zatvaram najdražim automobilom koji smo imali na testu do sada.

Radili smo mi i mnogo skuplje, snažnije, luksuznije i sposobnije automobile, ali ni jedan mi nije toliko zagolicao maštu.

Budimo realni, to je pre svega zbog njegove krajnje pristupačne cene do koje mi malo fali da dobacim. Jeste. Nakon tog vikenda sam cele nedelje čukao po digitronu, pravio proračune u glavi (kvadratni koreni, integrale, sinusi, kosinusi…), kao narkoman preturao po fiokama u potrazi za nekom foto opremom koju ne koristim kako bih je prodao i ne vredi…

A šta me je toliko popalilo kod ovog automobila kad sam hteo njime da zamenim dizelaša iz C segmenta i tako se odreknem prostranosti, udobnosti, ultra niske potrošnje pa čak i kvaliteta izrade? Šta nije! Krenimo redom.

Dizajn

Što bi rekla Bicina i Dželjanina keva što liči na Cecu – evo ne znam bogumi. Dizajn me je totalno omađijao. Nisam mogao da ga se nagledam. Inače nisam ljubitelj plave boje na automobilima, ali kod ove Korse priznajem samo ovakvu plavu boju i ni jednu drugu. Otkud sad to? Pa, mađija.

Boja kao da svetli u mraku, toliko je upadljiva. Kada je jako sunce presijava se u svetlije nijanse a po mraku pokazuje dublje nijanse plave boje.

Doživeo sam par puta onaj momenat, znaš ono kad odeš do prodavnice pa se zamisliš i zaboraviš kako ti izgleda auto i onda ga ugledaš na parkingu. U trenutku ti kolena klecnu, zastane dah, oči otvoriš kao da će da ti ispadnu i pomisliš – “u jbt”. E taj osećaj…

OPC branici, pragovi i spojler bukvalno su učinili da ovaj auto nema veze sa običnom Korsom, čak sam počeo da sumnjam da je dizajner prvo nacrtao OPC pa onda počeo da skida sve najbolje detalje sa nje kako bi napravio onu regularnu verziju.

Međutim, za ljude kao što sam ja to može da bude mač sa dve oštrice. Koliko sam se zaljubio u tu Korsu, toliko me je i nervirala, mada sam znao da nije ona kriva. Jednostavno, privlači previše pažnje, pritom ne mislim samo na znatiželjne poglede, to i nije veliki problem. Problem nastaje kada počnu da ti se kače na branik razno-razni čipovani dizelaši sa ogaravljenim branicima, JDM plinadžije pa čak i oni “elegantni sportisti” poput jedne Ško…ovaj, Audija S5.

To su sve one glave koje nikad nećeš videti ni na jednom track day-u, autoslalomu, 402m, niti bilo kojoj disciplini, bilo profesionalnoj ili amaterskoj, ali će zato uvek biti spremni da se dokazuju na ulici i rizikuju svoje i tuđe živote. 

Ali dobro, možda bih se i navikao da ignorišem takve budalaštine.

Performanse

1.6L turbo benzinac
192ks
230Nm
0-100km/h: 7.2 sec
1203kg

Iz ovih brojki možete da zaključite da ovo nije auto kojim ćete da se potežete od semafora do semafora sa čađavim branicima. Ne, Opel ga sigurno nije usavršavao na Nirburgringu za takvu upotrebu. Ovo je auto sa kojim ćete vikendom da odete na stazu i koji će izvući maksimum vaših vozačkih sposobnosti.

Na žalost, mi nismo imali uslova da vidimo gde su krajnje granice, tokom dva dana testiranja vremenski uslovi su bili dosta vlažni. Drugog dana testa, volan sam prepustio iskusnijem vozaču Zokiju pa smo otišli do Avale ranom zorom, ali i tamo nas je dočekao vlažan i lišćem prekriven put tako da je bio umeren na gasu.

 

Ali nešto smo ipak zaključili, a to je da leži fenomenalno! ESP je programiran tako da u svakoj krivini u određenoj meri pusti auto da malo prokliza pa tek onda odreaguje što izuzetno podiže adrenalin i odaje utisak prave sportske vožnje.

Glupo je pričati o udobnosti kod automobila sa medjuosovinskim rastojanjem od 2,5m, ali čak i sa felnama od 18 inča i strečovanim gumama, ovaj auto nije pretvrd i može da se vozi po našim oranicama od puteva uz malo pažnje. Mogao bi biti i bolji sa odgovarajućim dimenzijama točkova koje je fabrika propisala, ali razumem vlasnika, auto ovako izgleda bolesno dobro.

Ono što zahteva poseban pasus je zvuk. Neverovatno je koliko pažnje su u Opelu posvetili ovom detalju. Na malim obrtajima pri laganoj vožnji, zvuk je izuzetno prijatan. U tim trenucima fino i duboko brunda, brboće, pucketa na puštanje gasa. Međutim, na dodavanje jačeg gasa, transformiše se u divlju zver i počinje da riče. Galama od koje vam se sve dlake nakostreše. Zapravo, neverovatno je koliko ume da bude i tih i glasan, zavisi samo od toga koliko ste pritisnuli papučicu gasa.

Ekonomičnost

Međutim, ono što je mene najviše privuklo jeste versatilnost ovog motora. Sa njim sam prešao skoro 200km i za to vreme sam ga uglavnom vozio onako kako inače vozim. Umerena gradsko/prigradska vožnja uz povremena potapanja gde uslovi to dozvoljavaju. Potrošnja je u proseku bila oko 8.5l.

Auto se sasvim lagano vozi po gradu, ne traži veliki gas, ne guši se na malim obrtajima i to je razlog zašto me je naveo na razmišljanje da se odreknem dizelaša.

Enterijer i praktičnost

Ok, ne mogu da kažem da je najpraktičniji auto na svetu, ali za potrebe mlađih ljudi koji još uvek nemaju dece je više nego praktičan. Zadnja sedišta su iznenađujuće upotrebljiva, gepek sa 285 litara sasvim ok za kraća putovanja dve osobe.

Međutim ono što se najviše ističe su Recaro sedišta. Bukvalno, cela priča o enterijeru se svodi na sedišta. Savršena su u svakom smislu, kako estetski tako i funkcionalno.

Čak je ovaj primerak bio totalno nakrcan opremom. Velika multimedija sa navigacijom, hill hold, tempomat, svi mogući senzori uključujući i one za pritisak u gumuma… Ma ništa od svega toga me nije zanimalo, iako sam tech-guy. Ovde su bitna jedino sedišta, volan, ručica menjača i pedale. Što se mene tiče, mogli su sve da izbace napolje, ne bih ni primetio.

Međutim, ono što ne mogu da oprostim jeste kvalitet završne obrade. 4 godine sam vozio Korsu C i jednostavno se vidi da je Opel rešio da prištedi na kvalitetu materijala u poređenju sa starijim modelom. Plastika je dosta tvrđa, u vožnji krcka na sve strane, neke stvari poput providnih i žuto osvetljenih potenciometra reostata ne izgledaju lepo ni na oko, a kamoli na dodir. No dobro, to je Opel, negde moraju da zakinu.

Cena i konkurencija

Da se vratim na početak priče, tj ono što me je navelo na leptiriće u stomaku i ovaj hvalospev. Priznajem, nisam bio baš sasvim objektivan, ali evo sada ću se malo uozbiljiti. Cena im se kreće od 5000-7000 evra što će reći da u tom cenovnom rangu malo šta može da se kupi a da je mlađe, brže i praktičnije. Međutim treba biti pažljiv prilikom kupovine. Kolaju razne priče da imaju problema sa menjačem, korozijom, trapovima i gomilom nekih dečijih bolesti. Mene je ovaj primerak koji smo testirali zaveo jer je savršeno očuvan čak i sa 200k na satu i nije imao ni jedan od problema koji se često navode na internetu osim pomenute lošije završne obrade enterijera. Da li su te priče samo tračevi ili ne, ja ne znam, ali znam da mu je jedini konkurent u tom cenovnom rangu Renault Clio RS197. Mnogi će reći da je Clio automobil sa boljim perfomansama i kvalitetom izrade i verovatno će biti u pravu, ali Clio me jednostavno nije kupio dizajnom i poseduje atmosferski motor, što jeste sveukupno individualna stvar, ali za moj ukus presudna u korist Opela.

Za kraj, preostaje mi da maštam i skupljam pare, a ako ste vi u povoljnijoj finansijskoj situaciji od mene i svideo vam se moj doživljaj, potražite baš ovaj primerak na oglasima dok se nije prodao, jer vredi svaki dinar definitivno.

tekst/foto: I.Jankovski/Jankovski Photography

Slični tekstovi

Komentari