Menu

Mini Countryman Cooper S

Mini Countryman Cooper S

Ni tamo ni ovamo. Iskreno, malo je falilo da ova floskula bude u naslovu, jer šta drugo reći za auto koji zaista ima performanse jednog Hot Hatch-a, ali je upakovan u šasiju Crossover-a i pri tome nema pogon na četiri točka i ima klirens od svega 16cm. Naš fotograf ga je odmah uzeo na zub tvrdeći da je čaša do pola prazna. Ja sam s druge strane, pokušao da sagledam sliku sa više različitih aspekata i na kraju ipak zaključio da je čaša do pola puna. A evo i zašto…

Prethodni model Countryman-a mi je bio mnogo lep. U odnosu na njega, novi je dobio 20 cm dužine, po neki centimetar u širinu, ali je izgubio agresivnost u svom izgledu. Po mom mišljenju, za auto sa ovim motorom ispod haube, spoljašnji izgled morao je biti malo agresivniji. Ne kažem da je ružan, ali nije dovoljno agresivan. Nekako mi je previše diskretan i nenametljiv. Mislim da bilo mnogo bolje da je barem prednji branik sa integrisanim spojlerom dobio više oštrijih linija.

 

Unutrašnjost je opet veoma diskutabilna. Naš fotograf mu je i ovde našao zamerke, dok se meni sviđa. Prvo, mislim da je poprilično dobra stvar što je fabrika rešila da se drži nasleđa pa je zadržala kružne elemente u kabini kao i raspored satova na centralnoj konzoli. U odnosu na klasike iz ’60-ih, kružni centralni sat je sada veliki displej sa integrisanom navigacijom i kompletnim menijem koji funkcioniše na principu touchscreen-a. Cajgeri poput obrtomera i brzinomera su ispred vozača, vidljiviji daleko više u odnosu na opciju da su ostali centralno.

Sedišta su bolesno dobra, tvrda, ali i dovoljno udobna za duga putovanja, anatomski oblikovana tako da vas u krivini savršeno drže. Pri tome su i na oko prelepa.

Led ambijantalno osvetljenje koje se prilagođava uslovima i režimu vožnje (može se štelovati po ličnom nahođenju) bilo je i ostalo predmet diskusije. Neki tvrde da im odvlači pažnju, nekima je jako interesantna stvar jer Miniju dodaju neki fensi šik momenat, drugima je kičerica. Iskreno, ja nisam ni obraćao pažnju na osvetljenje, niti sam se bakćao sa njime.

Ono što je meni zasmetalo je premali retrovizor i odsustvo merača temperature motora koji, doduše, postoji u okviru bord kompjutera, ali nije vidljiv ukoliko ne klikćete na bordu da bi došli do njega, a kad i naletite na njega jednostavno ispiše da je temperatura OK!? Da, dobro ste pročitali, bukvalno piše Ok. Takav merač je korektan za 1.5 dizel verziju, al’ da neko piše Ok za automobil ovog karaktera mi je malo neobično.

Elem, prostora za unapređenjem bilo je i na konzoli između vozača i suvozača – naime, taj deo konzole ponire ka napred, a poniranje je uslovilo da ručica menjača bude duža nego što to priliči autu od nepunih 200 konja. Da je konzola ostala u ravni ili sa blagim nagibom usmerenom ka tabli, ostala bi mogućnost da se ručica menjača skrati i da bude poput onih u BMW pobratimima serije X. Al dobro. Nije loše ni ovako.

Tri stavke koje pohvaljujem:

Prvo, sistem zaštite od sudara i rano upozorenje na prepreke – savršeno funkcioniše, idealno za one koji vreme provode u kolonama na Brankovom mostu i Gazeli. Na vreme vam zablinka crveno da ste se previše približili, a po potrebi, ako već vi ne odreagujete i prikoči umesto vas. Idealno za one koji i dalje, uprkos svim merama zabrane, kuckaju poruke dok voze.

Drugo, navigacija – ne da će vas odvesti na mesto koje ste izabrali, nego mislim da je u stanju da vas posadi u dnevnu sobu i to na delu troseda gde planirate da sedite.

Treće, opcija da kada ne koristite navigaciju sve vreme na displeju posmatrate dva digitalna cajgera – jedan koji meri iskoristljivost snage motora i drugi koji meri Njutne. Vrh.

 

Motor i menjač su priča za sebe. Četiri cilindra, 2.000 kubika, turbina, 192 konjske snage i 280 Njutna upareno sa presavršenim osmostepenim automatskim menjačem su perverzija. Nisam ljubitelj polugica na volanu, ali ovde sam se nauživao za sve pare. Promena brzina je brža od misli, odziv na papučicu gasa trenutan kada je u SPORT mode-u. Performanse su više nego dobre: do 100km/h za oko 7,5 sekundi, na 402 metra nešto ispod 15,5 sekundi! Ne da nije naivno nego više nego dobro! Maksimalna brzina 225km/h. U odnosu na Mini hatchback sa istim motorom, ubrzanje je tek za pola sekunde slabije, dok je maksimalna brzina manja za 5 km/h. Realno, 90% vozača tu razliku i ne primeti. Zvuk vrhunski, ležanje odlično imajući u vidu visinu i težinu. Za sve one koji preferiraju sportski doživljaj vožnje, ovom autu teško da će naći zamerku iako je suštinski koncept Crossover, a ne HotHatch.

 

Pored motora i menjača tu je i volan. Direktniji i precizniji nisam sreo do sada. Za nijansu pa kao na kartingu. Nema šanse da ne primetite i osetite njegovu preciznost već u prvoj krivini.

Da li postoji nešto što bi zamerili motoru i menjaču? Pa, iskreno da. Nije možda toliko bitno, ali opet postoji opcija da se pojavi. Naime, kada je za vožnju izabran MID režim rada, smart menjač sam kalkuliše u zavisnosti od vaše vožnje na koliko obrtaja će se desiti promena brzina. I to je super, jer ako gasirate, šaltanje se dešava na višem broju obrtaja nego kada vozite u koloni i obrnuto. Gde nastaje potencijalni problem? Upravo u koloni ako se ukaže prilika za naglom promene trake ili preticanjem. Tada se dešavaju dve stvari: prvo je potrebno nekoliko trenutaka da bi se menjač naglo prekalkulisao na novi momenat u vožnji, a zatim vas katapultira silovitim dodavanjem gasa. Taj momenat i nije toliko uočljiv ukoliko je brzina kretanja kolone standardna gradska brzina, međutim ukoliko se kolona vuče brzinom 20km/h, onda je i nalet gasa podosta jači pa se čak može desiti da se i volan otrgne. Naravno, sve ovo važi pod uslovom da ste po navici papučicu gasa pritisnuli do kraja i da volan držite mlitavo sa dva prsta.

Offroad karakteristike. Odlične, pod uslovom da nameravate da odete makadamskim putem do vikendice ili obale na Dunavu ili Savi. Sve mimo toga nismo isprobavali. Padala je kiša pa nam je bila frka da ulazimo u oranje i rizikujemo da se zaglavimo. Sem toga već pomenuti klirens od svega 16 cm nije ulivao dovoljno poverenja da bismo mogli kroz oranje da prođemo, a da ne očešemo auto dole. Realno, potpuno je jasno da ovo i nije auto za offroad. Onaj segment van puta kojim smo mi prošli prošao bi i svaki drugi putnički automobil, a i to smo učinili više radi atraktivnih fotki nego zarad testa pogona.

Postavlja se pitanje u čemu je onda prednost ovog auta kada je Crossover-ski momenat u pitanju? Odgovor je jednostavan: u šahtama, udarnim rupama, visokim bankinama. Svemu onome zbog čega ste se do sada ustručavali da svog omiljenog brzog mezimca ili limuzinu ustupite vašoj supruzi/devojci/ćerki za vožnju. Ovde sada ne postoji ta tegoba. Sa sve onim plastičnim rubovima na krilima, koji imaju funkciju zaštite u offroad-u, u ovom slučaju postaju vrlo korisni da zaštite vaš auto od standardno površne pažnje lepšeg pola kada je uparkiravanje na uskoj površini u pitanju.

Time polako dođosmo do kraja i ključnog pitanja kome je u stvari namenjen ovaj auto. Realno, pod uslovom da je kupovna moć potencijalnog klijenta takva da može da izdvoji 47.000 evra koliko sa svom opremom košta testirani model, ovaj auto ima popriličan broj potencijalnih klijenata među onom populacijom koja cilja automobil naglašeno sportskih performansi, pri tome prostran i komforan za duža putovanja, koji mora ili po potrebi deli sa svojom lepšom polovinom, a pri tome ne želi da posle svake njene vožnje reparira felne, branike, spojlere jer ju je opet udario visoki ivičnjak.

I što je najbitnije: supruga vam više neće nabijati na nos da sa vama opet deli neko čudo koja brunda kroz auspuh toliko da je iritara, već će ponosno lepršati sa svojim drugaricama na kafi u svom fensi modernom džipu.

Tekst: Z. Glavaški
Photo: M. Urošević

 

[layerslider id=”5″]

 

 

Slični tekstovi

Komentari