Menu

Maserati Gran Turismo – savršenstvo Italijanskog dizajna

Maserati Gran Turismo – savršenstvo Italijanskog dizajna

Da li je najlepši na svetu? Pa, možda i nije. Da li je među najlepšima na svetu? Svakako da. Uz Fisker Karmu i Alfa Romeo 8c Competizione.

Put na sever dočekali smo sa velikim nestrpljenjem. Em nas je čekao automobil sa bedžom Neptunovog trozupca, em je vlasnik automobila jedan od najžešćih bajkera sa severa, mnogima dobro znan Zoli Bocskor. Da da, to je onaj lik što svaku priliku koristi da svoj motor propne na zadnji točak, za koga se priča da ne vozi motor na zadnjem točku, već putuje na njemu.

Ali cilj druženja sa Zolikom nije bio zarad priče o njegovim dvotočkašima, već o crnom đavolu crvene duše parkiranom u njegovoj garaži. Maserati Gran Turismo. Jedan od najlepših automobila današnjice, skulpturi na četiri točka koja je doprinela matičnoj fabrici da se poput Feniksa uzdigne iz pepela devedesetih i vrati na staru stazu slave. Koliko je burna bila završnica prošlog milenijuma za Maserati, najbolje govori podatak da je 1998 godine, fabrika prodala svega 500 (nije greška, pet stotina) vozila u celom svetu. Srećom, tada je svet ugledao 3200 GT, pa neku godinu kasnije i Quattroporte, pa 2008-e i Gran Turismo koji je i dan danas deo portfolia fabrike koja je 2016-e godine prodala 42.000 Maseratija! Alo rođače, to je uspeh!

A šta to na sebi i u sebi ima Gran Turismo što je doprinelo Maseratijovom globalnom uspehu i povratak u elitu superbrzih luskuznih vozila?

Pre svega lepotu. Pininfarina je objasnio, što bi rekli mlađi. Pokazao i dokazao da zna i ume. Bezmalo smo 15 minuta kružili oko njega k’o pilići oko kvočke, diveći se njegovoj lepoti i istovremeno tražeći makar jednu manu. Al’ nismo našli ni jednu. Dizajn je presavršen. Čak ni slike ne mogu to da dočaraju. Naprosto moraš da ga vidiš uživo i da mu se diviš. Da ga postaviš u muzej i da ga se ni jedan kustos ne postidi. Svako od nas našao je neki svoj omiljeni deo u kome je uživao. Na nekog je utisak ostavio ogromni gril sa trozupcem, na nekog savršeno proporcionalni odnos struka i bokova.

Ništa manji utisak nije ostavila ni unutrašnjost. Crvena koža u kombinaciji sa crnim entrijerom podigne adrenalin u deliću sekunde. Svaka dlaka je na svom mestu, svaki štof milimetarski precizan, svaki instrument tamo gde treba da bude. I sat. Prelepi tradicionalni sat na centralnom mestu konzole. Da podseti na korene i ukaže na spoj modernog i tradicionalnog, luksuznog i sportskog.

Gran Turismo je kupe sa 2+2 sedišta. Nismo prvo seli napred, već pozadi, jer su nas zadnja sedišta na prvi pogled zaintrigirala najavljujući udobnost i komfor. I zaista su takva. Bili smo šokirani kada smo se prilično lako, ali i udobno smestili pozadi. Ne, ovo nije jedan od onih kupea na kome na zadnje sedište možeš posaditi samo dete od četiri godine i već sledeće godine menjati auto jer nema gde noge da smesti. Ovde se zaista NORMALNO sedi pozadi. I to ne kao nužna alternativa, već i da se otputuje do mora ako treba. Bez da se umoriš i oporavljaš sledeća dva dana. A napred? Eeee, napred je lepota poroka. Bezobrazno dobro da bezobraznije ne može biti. Spakovani u super luksuzna sportska sedišta, sa odličnom pozicijom za volanom, sedeli smo i iščekivali korak koji nas je delio od poslednjeg i ultimativnog trenutka zadovoljstva. Vožnje.

Kada je V8 od svojih 4200 kubika zabrundao, prvi utisak je bio: zar ne bi trebalo da je glasniji, da više reži? U osnovi isti motor kao u Ferrari-ju F430, ali nešto slabiji. Zvanična snaga: 405ks. Da, Ok, nije preglasan jer je Maserati napravio automobil kojim se putuje, a da bi se putovalo, a ne trkalo, ipak mora postojati i pristojnog zvučnog komfora u kabini. Tokom normalne vožnje, zvuk je prilično ublažen. Tu je on, čuje se, al ne narušava komfor. Prefinjenost tokom vožnje je na nivou velikih limuzina, ali ipak sa dozom sporstke note nametnute ogibljenjem kakav ovaj auto zahteva. Dakle, nema pomeranja kamena u bubregu i razmeštanja diskusa između pršljenova.

Šestostepena automatska transmisija, sa opcijom menjanja brzina polugicama na volanu savršeno odrađuje svoj posao, brzo i precizno, onako kada i kako vi želite. Uz pritisak na dugme sport i prelaskom u onaj režim vožnje kakav se očekuje od Maseratija i zvuk dolazi na svoje mesto. Onaj režeći i vrišteći koji kao da želi da kaže: bežiteeee, dolazim namunjen i sve ću vas usisati kroz svoj gril i iznabadati trozupceeeeem!!!

Međutim, tada, kod tog tipa vožnje i „potopljenog“ gasa, desilo se nešto što nas je pomalo iznenadilo i bacilo u rebus. A to nešto bilo je što je ONO izostalo. Onaj momenat kada ti dijafragma potone do prepona, želudac se popne u grlo i traži da izađe napolje, a ti misliš u sebi, „ajd samo sada da preživim, neću više ovo nikad, majke mi!“

Prvo smo nedostatak ONOG pravdali vrhunskim spojem udobnosti i perfomansi koji je ublažio ONAJ efekat. Pa smo onda kontali da se ONO možda i desilo, ali da smo mi izgoreli u iščekivanju pa nismo ni primetili kada se desilo.

Ni jedno razmišljanje nas nije zadovoljilo, nijedna opcija koja nam je padala na pamet. Nedostatak ONOGA kopkao nas je i dalje pa smo rešili da malo pročačkamo po netu.
Kaže fabrika: od nula do sto 5,4 sekunde. Nije nešto, al nije ni za potcenjivanje. Međutim, kaže google da 0 do 402 metra treba 13,7 sekundi. Auuu. Pa to baš i nije za pohvalu. Nije da je loše, daleko od toga, al za brend poput Maseratija, moralo bi bolje. Tražimo razlog, razmatramo konkurente. Prvi na pamet pada BMW M6, 507 konja, v10. Jeste veći motor, jeste 100 konja više, al u osnovi ista klasa vozila, kupe 2+2, približno istog cenovnog ranga. Neko će reći nije fer poređenje. Al’ on nam pade prvi na pamet. Proveramo podatke za M-a: 4,2 do 100km/h, 402metra za 12,2 sekunde. Auuu. Baš brzo.

Maserati je iz litre zapremine izvukao nepunih 100 konja, skoro isti odnos kao M6. Međutim, Maserati je svoju snagu spakovao u auto težine skoro dve tone (1.900kg) dok je M za tačno 100 kg lakši i kao što rekosmo 100 konja jači. Odnos snaga/tona: 210 KS/tona Maserati vs 280 KS/tona M6.

Maksimalna brzina GT-a je 285 km/h. I to je Ok. Ali da je makar 100 konja jači, pa i tako debeo bio bi već značajno brži. A to je onda ONO. Da zakiva kad treba onako kako ’Talijan treba da zakiva.

Fokus je očigledno bio na komforu, udobnosti, uživanju. Kruzing u Gran Turismu je neponovljiv. Toliko prefinjen da ne postoji potreba za luksuznom limuzinom, osim naravno ako nemaš troje dece pa nemož’ fizički da ih potrpaš pozadi. A opet s druge strane, ima sasvim dovoljno snage, ne preterano, ali dovoljno, da kad poželiš da podigneš adrenalin to učiniš bez po jada.

Navozali smo se tog dana, islikali, ispričali se. Predivno popodne puno adrenalina nije mogao da pokvari ni pakleni dan sa 42stepena. Tokom odlaska ispratili smo ga pogledom do poslednje krivine pred uključenje na autoput i odjezdili ka Beogradu uz debatu na temu: da možemo da biramo (kao što ne možemo) šta bi pre kupili: prelepog i prefinjenog Maseratija ili brutalnu M6-icu?

Maserati. To je moj odgovor. Njega bi izabrao.

 

Tekst: Z. Glavaški
Photo: Z. Glavaški

 

 

 

 

 

 

Slični tekstovi

Komentari