Menu

Jaguar F type – The last note of freedom

Jaguar F type – The last note of freedom

Nekada, ne baš tako davno, Švarceneger i Stalone su glumili akcione junake koje smo voleli. Nisu znali da glume, dijalog je više ličio na mumlanje nego na priču, ali su predstavljali oličenje sirove snage koja je u svakoj šorci dolazila do izražaja.
Danas više nema takvih junaka. Danas ih glume glumci poput Ryan Reynolds-a i Chris Evans-a, koji znaju da glume, ne znaju da se biju i koji su snažni kao jesenja kišna glista.
Nekada, ne baš tako davno, automobili su imali zvuk koji se čuo. Pravljeni su da bi bili lepi. Išli su tako da smo voleli da ih vozimo.

Danas više nema takvih automobila. Danas su ih zamenili automobili koji imaju zvuk koji se ne čuje. Koji se prave da bi bili aerodinamični. Koji idu tako da uskoro nećemo ni morati da ih vozimo, jer će nas sami prevoziti.
Danas, na svu sreću, postoji i Jaguar F Type. Oličenje svega onoga što smo nekad voleli i čega se sa setom sećamo. Automobil koji je od strane svakog inostranog novinara dobio titule „one of the best looking…“ i „the most beautiful exhaust sound…“, automobil kome ni jedan tjuner ne bi imao šta da zameri kada su zvuk, izgled i performanse u pitanju. Automobil sa kojem smo se i mi tri dana družili, u kojeg smo se zaljubili i od kojeg smo se sa setom rastali uz konstataciju „if there is a will, there is way“. F type je dokaz za to. Evo i zašto.

Kažu da slika govori više od 1000 reči. Ja kažem da ne postoji slika koja može da dočara svu lepotu F type-a. Možeš da ga gledaš od napred, od pozadi, s boka, možeš da se trudiš koliko god hoćeš, ali i pored toga nećeš uspeti da pronađeš ni jedan deo koji nije savršen. Koji nije prelep. Od spuštenog nosa, preko širokih bokova, ka nabildovanoj zadnjici sa dva topa umesto izduvnih cevi pa sve do namrštenog prednjeg dela kojeg krase po dva dodatna otvora za vazduh sa strane pored centralnog grila.

Zadnji spojler koji se podiže na dugme i kojeg sa ponosom krasi natpis Jaguar kao i kvake za otvaranje vrata, koje putem komandi na daljinskom izlaze iz svog ležišta poput pomoćnih krila, predstavljaju detalje koji doprinose grandioznom utisku koje ovaj Jaguar ostavlja na svoju okolinu. Crvena kočiona klješta mu dođu nešto poput šlaga na torti.

 

Ništa manje lepo nije ni unutra. Ultra tanka sedišta (performance seat package) nagoveštavaju spartanski osećaj koji se instant pretvara u udobnost kako se smestite u njih. Koliko god da se vozite, a mi nismo izlazili iz njega tokom ta tri dana, ni jednog momenta nećete osetiti nelagodu ili nedostatak udobnosti.
Bolesno dobra sedišta su električno podesiva, a dugmići za podešavanje su dostupni na oplati vrata. Pregledni su u potpunosti, pa se štelovanje može vršiti čak i tokom vožnje bez da pogledom lutate po spoljnom obodu sedišta u potrazi za dugmićima kao što je već tradicija na mnogim drugim modelima.

 

Centralna konzola je simbioza praktičnosti i jednostavnosti na kojoj je sve savršeno uklopljeno počevši od klasične ručice automatskog menjača, preko dugmeta za paljenje auta čija crvena boja pulsira u ritmu srca.  Na samom vrhu konzole, iz dubine se automatski uzdižu ventilacioni otvori kada se upali klima uređaj. Na centralnom delu dominira touch screen display od 8 inča, već dobro znan iz Jaguarove palete.

Ultimativni Meridian Surround Sound System sa 10 zvučnika, 2 subvufera i 770W jedini je paradoks ovog automobila, jer zaista ne postoji ni jedan razlog da ga uključujete pored prelepe simfonije iz izduva o kojoj će kasnije biti reči.
Modovi vožnje, od kojih je jedan za kišu i sneg, drugi za normalnu i treći za sportsku vožnju, nalaze se tik uz ručicu već pomenutog osmostepenog automatskog menjača. Da bi sport mode pružio ono što svaki benzinoglavi entuzijista voli, tu su još dva dugmenceta koja su dragulj ovog automobila:
prvo, kojim se spušta pokretni krov ovog kabrioleta, što se može vršiti i pri brzini od 48km/h i
drugo, kojim se u okviru active exhaust system-a otvara klapna u izduvnoj cevi čime brutalni urlik ove zveri postaje još brutalniji.

Instrument tabla je sa dva jednostavna cajgera od kojih se jedan završava brojem 300 i koja je podeljena malim displejem čija je funkcija da vam prikaže sve bitne parametre vožnje.
Volan? Zasečen na donjem delu. Pa može li i treba li drugačije? Naravno da ne.

A kada smo kod vožnje, ona je…prava VOŽNJA. Započnje pritiskom na pulsirajuće START dugme, kada se ispod haube probudi svih 340 konjića spakovanih u 3.000 kubika, šibanih vazduhom iz kompresora. Moglo je i više, nije moralo manje, ali i ovih 340 je sasvim dovoljno da vas potera do 100 km/h za 5,3 sekundi, do 402metra za 13,4 sekundi i do maksimalne brzine od preko 260km/h.
Nije dovoljno za ovakav automobil?

I više je nego dovoljno, verujte. A evo i zašto: ovo nije auto koji se kupuje da bi bio najbrži u gradu, niti da bi se trkao od semafora do semafora, a još manje da bi ga vozio 260km/h od Beograda do Niša. Ovo je auto koji se kupuje da bi se uživalo u vožnji, zarad kruzinga po najlepšim putevima, da bi se doživeo onaj iskonski osećaj slobode kakav danas još jedino bajkeri na motorima mogu da dožive – da osete vetar u kosi i miris predela kojim se voze – od četinara Zlatibora, preko košenog žita Banata, do smrada pančevačke azotare i poneke crkotine ostavljene pored puta da trune. Da osete zakucavanje u sedišta kada vas 450 malih Njutna razapne poput nevernika i kada vas sve vreme puta prati Ilija Gromovnik koji kao da iz gepeka dobacuje: danas je 2.avgust, danas sam je glavni.

A zvuk je zaista takav da ćete ga pamtiti večno: od režanja do 3.000 obrtaja, do urlika preko 3000, i onda pucanja u momentu kada se otpusti gas. Svi volimo da dajemo gas ne bi li smo što više uživali u zvuku, ali verujte da je ovo možda i jedini auto u kojem je zvuk otpuštanja gasa možda čak i uzbudljiviji momenat od samog davanja gasa. Rafali streljačkog voda iz dve izduvne cevi su takvi da ne postoji automobil sa kojim bi se mogao uporediti.

Tu dolazimo polako do onoga što razgraničava Švarcenegera od Reynolds-a, a F type od onoga što se danas pravi od recikliranog lima i plastike: F type je napravljen da bi se uživalo u vožnji, a ne da bi se hvalili vremenom koje je taj auto napravio na Ringu. On je tu da vam razvuče osmeh preko lica kao da imate paralizu facialisa svaki put kad potopite gas. Da vam svaki izlazak iz garaže podrazumeva rutu na kojoj je makar jedan tunel. Da vam sinusi plaču za grejanjem kabine iako vam u srcu kuca da je bolje bez krova pa makar i zaglavio hroničnu upalu mozga. Da vam nije dosta čak i kad vas bubne opne zabole od gromova iz auspuha.

Ne može se opisati taj nalet adrenalina koji nastaje kao kohezija dejstva zvuka iz auspuha, niskog sedenja u kadicama, tog realnog osećaja brzine, odlične upravljivosti i vetra u kosi. Ne može. Može se samo pustiti muzika iz filma Goli u sedlu i uživati u vožnji. I životu.

Uffff, čoveče, opet sam se prepalio. Opet me poneo adrenalin, čak i dok pišem ovo. Naviru sećanja na vožnju, na momente kada sam se osetio da živim da bi vozio, a ne da vozim da bi živeo.

Dobro ajde, evo da oladim malo i usporim.

Elem, ne mora se F type kupiti samo za kruzing i vožnju, može i za šepurenje ispred beton hale. Pa da, jeste, to je onaj momenat kada će verovatno da nastupi neizbežno bacanje pod auto mladih Instagramerki željnih slave, fensi dečka, selfija bez filtera i 350 lajkova na storiju. Ali to je taj efekat koji on izaziva, kojim njegova lepota utiče na druge i apsolutno nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

I kad smo već kod tog poziranja po gradu, po tim uskim uličicama ispresecanim ležećim policajcima – treba biti oprezan jer prednji lip verovatno ne prašta više od 10km/h, a niska pozicija vozača je takva da kod prelaska preko ležećeg spontano podižete guzicu od sedišta.

U svakom slučaju, bilo da ga kupujete zbog kruzinga, brze vožnje ili šepurenja ispred beton hale, ako se rešite da potopite gas, torque vectoring system će vam pomoći da kroz krivine prođete brže nego što možete i da zamislite, DSC vas neće sputavati da i sa uključenom elektronikom zaneste zadnjicu u krivini, savršeno izbalansirana šasija da se zapitate da li je ogibljeno moralo biti tako tvrdo, a kočioni diskovi (napred 354mm, pozadi 325mm) da bezbedno ukočite pred pomahnitalu Instagramerku i omogućite joj da napravi selfi sa prednjeg sedišta za svojih 15.000 followera. Upravo svi gore pobrojani elementi doprinose da vas F type ne zavarava sa osećajem brzine: nema onog momenta kada se voziš 120km/h, a imaš osećaj da ideš 70km/h. Ovde je sve upravo suprotno, tako da ne 70km/h zaista misliš da ideš mnogo brže.

Ima li ova skulptura na točkovima konkurenta?
Od jednog do drugog portala i specijalizovanog časopisa, spominju se razni konkurenti. Ako mene pitate, da imam 100.000 jedinica monete evropske unije odvojenih za kupovinu automobila, a uzimajući u obzir dilersku mrežu, dostupnost servisa i nabavku rezervnih delova u Srbiji, u startu bih otpisao Maserati, Ferari i Aston kao konkurente. BMW i Mečka ispunjavaju gore navedene kriterijume, ali po mom mišljenju nemaju dovoljno atraktivnog pulena za tu kategoriju.

Ostaju Porsche 911 i Audi R8. Oba su dobra, u to nema sumnje. Možda i sa boljim performansama i boljim kvalitetom obrade. Ali na njihovom stereo sistemu, čuveni hit David Coverdale-a The Last Note of Freedom nikad neće imati pravi smisao i značenje kao što će imati u F Type-u.

 

Text/ Photo: Z.Glavaški/ N.Dragorajac; Jankovski Photography

Slični tekstovi

Komentari