Menu

BMW X4 2.0d xDrive – Trendseter za planinu

BMW X4 2.0d xDrive – Trendseter za planinu

Ne znam za vas, ali kada se BMW X6 pojavio i kada sam se prvi put susreo sa njim, pomislio sam  „O Svemogući, da li je ovo tvojih ruku delo ili je neko u BMW-u zaista dizajnirao masterpiece“.  Ne da sam bio oduševljen tom lepotom i celokupnom idejom SUV Coupe koncepta, nego ne postoje  reči kojima bi se to moglo opisati.

Da nisam jedini koji je tako pomislio, najbolje dokumentuje činjenica o 300.000 prodatih komada širom sveta što je, ako je verovati BMW-u, bio glavni motiv i ujedno pokretač ideje o pokretanju proizvodnje X4.

Zato i ne treba da čudi što sam bio sretan kao malo dete kada sam dobio informaciju da će nam BMW Delta Motors  omogućiti trodnevno druženje sa X4 uz blagoslov da ga poćeramo ni manje ni više nego na Kopaonik. Zašto baš tamo? Pa iz dva jednostavna razloga. Prvi, da proverimo da li je X4 u stanju da se nosi sa fensi i trendseterski imidžom kakav je stekao stariji i veći brat X6. I drugi, da proverimo da li je Xdrive u X4 samo gedžet fensi automobila kojim se dičite dok ispijate koktele u beton hali, ili zaista ima upotrebnu funkciju kada se nađete na podlozi koja nije asfalt.

Pa da krenemo redom, dizajn

Da se vratim ponovo na svoj prvi susret sa X6 – sa kilometra se videlo da to nikako ne može biti X5 i da je najverovatnije stiglo sa neke druge planete na kojoj se prave neka mnogo lepa auta. S druge strane, kada sam prvi put ugledao X4, onako od napred, s nosa što bi rekli, pomislio sam: „vid’ što je lep ovaj X3“. Pa onda kako se približavao i kako je u vidno polje ulazio i bok auta tako je sledio novi upitini komentar:  „kakav je ovo X3?“ , da bi po prolasku auta i pogleda na rep konačno skontao: „Eee, pa evo ga X4!“

I zaista, kako i sama fabrika tvrdi, mnogo je veća razlika između X6 i X5, nego između X4 i X3. Ovo dvoje poslednjih su skoro k’o jaje jajetu, ako izuzmemo zadnji kraj. Evo i zašto: od napred do šoferke su potpuno identični. Šoferka na X4 je pod oštrijim uglom u odnosu na onu kod X3. Šoferka se naravno nastavlja na krov koji ima kupeovski pad tj. nagib i završava se repom koji je potpuno drugačiji u odnosu na X3. I zadnja svetlosna grupa je takođe drugačija.  Sve ovo odaje utisak skladnosti i lepote. Ali sva ta preterana  sličnost sa X3 koja se ne može opovrgnuti nekako nameće utisak da je u pitanju X3 Hatchback, a ne X3 Coupe što bi u osnovi trebalo da bude.

Međutim, i pored svega navedenog, pažnja nije izostala pa čak i u neposrednoj blizini Grand Hotela na Kopaoniku i to od vozača jačih i luksuznijih SUV-a. Ljudi su sa čuđenjem gledali i upitnim pogledom tragali za odgovorom: Da li je ovo X6 ili neka munja verzija X3. U svakom slučaju, odgovor na prvo pitanje sa ovog testa bio je brz, jasan i nedvosmislen.  X4 je atraktivan auto koji  itekako privlači pažnju gde god da se pojavi iako možda sa sobom vuče rep u vidu pitanja da li je ovo zaista kupe ili hatchback verzija X trojke.

Da ne zaboravim, kada su dimenzije u pitanju situacija je sledeća: X4 je za 1,4cm duži, za 3,6 cm niži od X3.

Enterijer

Kada ne biste gledali u retrovizore zaista biste pomislili da ste u X3. Sve je potpuno identično. Pogled u retrovizore otklanja sumnju – smanjenja vidljivost pozadi je ono što je posledica zakošenog krova SUV Coupea.  Ako ćemo po segmentima: komandna tabla i centralna konzola – po meni prelepa i praktična. Ono što bih izdvojio: touchscreen centralni displej je ugrađen u konzolu i ne deluje kao silom prilika nataknut tablet na punjač.

Manipulacija BMW Business Media Systemom obavlja se preko dugo osporovanog iDrive selektora. Na svu sreću, kritike prethodnih godina su upalile pa je sada ceo sistem postao  daleko više user freindly, da sam se čak i ja upustio u surfovanje istim. I-Drive kontroler je smešten pored džojstik polugice menjača, pristupačan je i lak za rukovanje. Novina za mene je što ima touchpad  opciju, što znači da na selektoru možete prstom ispisati slovo na osnovu kojeg će softver potražiti zadatu reč u opcijama koje koristite. Npr. ako ste u imeniku telefona kada napišete slovo A  izbaci vam sva imena koja počinju na A. To je opcija koju ja nikad ne bih koristio, ali ima onih kojima se svidela, pa ko velim da spomenem. Navigacija je standardna oprema BMW Business Media Systema i radi savršeno.

Dobro i korisno je što su i modovi vožnje na dohvat ruke: sve četiri opcije (eco, comfort, sport i sport plus) imaju svoje prekidače koji se nalaze levo od polugice tj. džojstika menjača. Dakle nema potrebe ulaziti u meni na displeju i dangubiti selektiranjem i traženjem modova vožnje. Jednostavno samo klikneš na dugme i gotovo.

Polugica za menjanje brzina je tradicionalna BMW-ovska i predstavlja  savršenstvo koje bi ja patentirao jer nikad nigde lepšu nisam video. Izuzetno laka i brza, praktična i fukncionalna. Osim klasične pozicije D, tu je i opcija za manuelni mod sa +/- gde je plus ka nazad, a minus ka napred. K’o što logika nalaže, a ne suprotno kao kod nekih proizvođača gde kada ubrzavaš i kada te sila gura nazad ti treba da prebacuješ u viši stepen gurajući polugicu napred. Nonsens.

Na potezu ispod ekrana, a iznad ručice menjača nalazi se muzika i klima uređaj. Savršenstvo jednostavnosti.

Sve u svemu pogled na centralnu konzolu odaje utisak spoja praktičnosti i pragmatičnosti.

Sedišta i pozicija vozača je onakva kakva se od BMW-a i očekuje, a to je da bolje nije moglo sve i da se htelo, uz napomenu da se sedi značajno niže u odnosu na klasične SUV automobile, pa je potpuno realno da doživite iluziju da se zapravo nalazite u limuzini, a ne u SUV-u. Naprosto kad se uvališ u vozačko sedište samo na silu mogu da te izbace napolje. Zato i ne treba da čudi što smo se kolega i ja celim putem svađali ko će da vozi. Ono što bi valjalo napomenuti : X6 koncept zadnje klupe po principu 2+2 je ovde izostao: tri osobe mogu  da se smeste pozadi uz preraspodelu prostora na zadnjoj klupi u odnosu 40:20:40. U odlasku na Kop sam ja vozio, u povratku sa Kopa sam sedeo pozadi. Pozadi je prilično udobno i ni jednog momenta nisam osetio umor tokom vožnje iako je kolega vozio kao puž pa se putovanje oteglo. On je kao zamerku pronašao nedostatak prostora za stopala ispod prednjeg sedišta kada se sedi pozadi. Ja to nisam primetio ili možda nisam imao neke džombaste cipele poput njega pa nisam iskusio problem.

E sad, pazi ovaj momenat koji može da bude bitan, al ne mora da znači jer zavisi od toga ko i sa kakvom namenom kupuje auto. Zapremina prtljažnika je 50 litara manja u odnosu na X3, dok se po obaranju sedišta dobija prostor koji je za celih 200 litara manji od prostora u X3. Sve to kao posledica zakošenog krova i kupeovskog repa. Dobra stvar je što se peta vrata za pristup prtljažnom prostoru podižu i spuštaju  automatski pritiskom na dugme, loša stvar je što prag gepeka dosta visok. Kao što rekoh ova informacija je bitna/nebitna u zavisnosti od namene auta: ako planirate da u pauzi između dve salate u beton hali transportujete baba Zvezdanin šifonjer od Dedinja do vikendice u Maloj Moštanici onda ste potencijalno u problemu. Ukoliko je namena gepeka za prevoz kesa iz fensi radnji šoping molova, onda ne bi trebalo da bude problema.

Menjač

ZF osmostepena automatika. Sto puta smo pisali o njoj i opet ćemo ponoviti – menjač je vrh, savršeno radi, dovoljno brz i agilan da apsolutno nema potrebe za šaltanjem  polugicama na volanu koje smo takođe imali na raspolaganju. Čak se i kolega Aca, poznati srpski downshifter nije laćao polugica.

Motor

2 litra zapremine, četiri cilndra, 190 konja, 400 njutna. Kako sama fabrika kaže, do stotke 8 sekundi, maksimalna brzina 202 km/h. Do stotke je zaista impresivan, naročito imajući u vidu težinu od preko 1800 kg i relativno mali dizel motor od 2 litra zapremine. Međutim, ono što je problem, to je ubrzanje preko 100 km/h koje je sušta suprotnost onome do sto. Naprosto imate utisak da tamo negde preko 120 km/h automobil ostaje bez snage i da to nekako nije to. Potvrdu da nije u pitanju stvar subjektivnog utiska već realnost, dobili smo kad smo proverili podatke o ubrzanju na 402 metra: 16,6 sekundi. Primera radi konkurencija je ispod 16 sekundi, a razlika od jedne sekunde na toj brzini je u dužini od nekoliko desetina metara. Pa vi sad vidite.

Xdrive

Evo nas konačno do onog momenta koji nas je poprilično zanimao. Pardon mene je zanimao.  Kolega je bio stava da je potpuno besmisleno proveravati pogon na modelu automobila čija je prvobitna namena da bude fensi gradski SUV. Ja sam s druge strane bio stava da postoji opcija da i ta fensi osoba kad tad može zapucati na neko skijanje, a da ga tamo može zadesiti snežna nepogoda. Shodno tome bolje je da i taj segment isprobamo nego da ostanemo nedorečeni. Pogotovo imajući u vidu da je auto bio opremljen Hill Descent Control-om što je dodatno nagovestilo želju BMW-a da se X4 ne doživi samo kao trendsetersko vozilo.

Dakle, situacija sa pogonom je sledeća: Xdrive predstavlja permanentan pogon na sva četiri točka. Distribucija snage obavlja se preko centralnog diferencijala u odnosu 40% napred, 60% pozadi. Po potrebi se sva snaga može prebaciti samo na prednju odnosno zadnju osovinu. Prednji i zadnji diferencijal nemaju blokade. Uz napomenu da je klirens od 204mm (nešto niži od onog kod X3) rešili smo se da Xdrive isprobamo po dubokom snegu van puta, ali da zaobiđemo sve one prepreke u kojima možemo da nasadimo auto na stenu odnosno neki prevoj.

Evo kakva su naša iskustva: po utabanom snegu na putu, čak i na najstrimijim usponima od Brzeća ka Konacima nismo imali nikakvih problema, čak i u situacijama kad smo polazili iz mesta. U krivinama je situacija bila slična, uz dodatnu informaciju da se na X4 vrlo lako i predvidivo mogao zabacivati rep uz tzv.  simulaciju drift vožnje. Po dubokom i neutabanom snegu van puta utisak koji smo stekli je sledeći – najveća limitacija auta su gume. Sa svim preprekama smo se izborili sami, ponekad, iskreno, iz par pokušaja, ali ni jednom prilikom nismo ušli u situaciju da smo morali da ga guramo ili ne daj Bože da zovemo Gorsku službu da nas izvlači. Zašto pominjem gume – jesu bile zimske, ali poprilično širokih dimenzija. Da su bile uže, pa uz to one prave za off-road kakve se inače montiraju na off-road vozila, mislim da bi i ono malo preznojavanja što smo imali u pojedinim situacijama prošlo bez po muke.

Kada bi na sve to postaojala i blokada makar zadnjeg diferencijala, ovo bi možda bilo i vrlo ozbiljno off-road vozilo. Ovako možemo da zaključimo – Xdrive na X4 zadovoljava sve potrebe koje može da ima potencijalni kupac ove kategorije vozila. Ako je kupac neki  extreme adrenalin junky avanturista ili fensi lovac entuzijasta, topla preporuka su što bolje gume. Xdrive je mnogo bolja opcija od SUV-a sa prednjim pogonom i svih onih tipova pogona u kojima je prednji pogon default-ni dok se zadnji uključuje po potrebi, ali nije onaj nivo kakav imaju prava off-road vozila i to ne treba ni očekivati od njega. Jer cilj ovog auta i nije da bude beskompomisno off-road vozilo već šmekerski SUV koji svog gazdu neće izblamirati tako što se zaglavio na neočišćenom putu od Brzeća ka Grandu.

 

Text/ Photo: Z.Glavaški/ N.Dragorajac   

 

 

Pozitivno

  • Stabilnost i upravljivost
  • xDrive prerastao namenu automobila
  • Savršen menjač

Negativno

  • Nedostatak snage na većim brzinama
  • Nedostatak vizuelnog identiteta u odnosu na X3

Slični tekstovi

Komentari