Menu

BMW i8: Budućnost je stigla!

BMW i8: Budućnost je stigla!

Ta subota bila je dan za pamćenje. Za doručak 2.5 v6, za ručak 1.5 trocilindrični turbo, za večeru četvorocilindrični 2.0 turbo. Neko će reći: za doručak i večeru ste jeli meso, a za ručak ste postili. Pa tako i deluje na bazi podataka koje sam izneo. Ali ako podatke pretvorim u informacije, onda doručak izgleda ovako: Kadet 2.5 V6 od 180 konja spremljen za Street Race 402m, večera BMW 330e iPerfomance u M paketu sa 2.0 turbocharged motorom potpomognutim elektromotrom ukupne snage 250 konja. A za ručak? Pa zna se da je ručak najjači obrok: BMW i8 sa centralno postavljenim 1.5 turbomotorom i elektromotorom ukupne snage 228konja + još jedan elektromotor od 131 konja ispod prednje haube. Ukupna snaga BMW i8: 359 konja. Te subote holesterol je tekao našim venama umesto krvi.

Mene je svet BMW superkupea zaposeo krajem ’70-ih. Tada se pojavio M1. Prvi BMW sa centralno postavljenim motorom od šest cilindara, 3,5 litre, 273 konjske snage i ne baš zavidnih perfomansi čak i za ono vreme: ubrzanjem od 5,8 sekundi i 260 km/h. Svega 450 ih je napravljeno. Ja sam ih imao dva. Oba crvene boje.  Oba na baterije, kupljene u jednoj od retkih prodavnica u kojima su se takve igračke tada prodavale – u podzemnom u blizini zgrade Politike. Po ceo bogovetni dan sam zujao sa njima po dnevnoj sobi skakajući po ganglijama roditelja.

Petnaestak godina kasnije pojavio se i on. Mister savršeni. Omiljena igračka kontroverznih biznismena. Kultni BMW 850i. V12 od 300 konja. I ubrzanjem od 6,8 sekundi. Moglo je i brže. Al nije moglo lepše. Napisali su tada u nekom Hrvatskom autočasopisu Mercedes 500 SL jači i brži. 326 konja vs 300. Pa šta? Što nisu napisali koji je moćniji izgledom, brutalniji? A ja tada u adolescenciji. Pogledom gutam svaki mogući test 850 u časopisima, maštam kako imam dva pejdžera, kajlu, plavušu iz ZAM produkcije i žutog BMW 850i…

Dizeldorf, pre nekoliko godina. Centar grada. Na parkingu malko dalje od nas, crna nestvarna silueta. Da nije promocija Ratova Zvezda pa su izložili sužbeno vozilo Dart Vejdera? Nije. Nema paparaza. Prilazim bliže da vidim šta je u pitanju. Nazire se da je BMW. Jeste BMW. Piše i8. Gledam ispred, iza, sa strane. Ništa lepše do tada nisam video. Presavršeno. 15 minuta kružim oko njega, dok po neki zaludni Nemac u prolazu dobacuje Sehr gut! Dok proklinjem roming zovem burazera da sa njim podelim šok i nevericu nastalu usled ove lepote teleportovane iz daleke budućnosti. „Znam za njega, nedavno se pojavio. Jel znaš da ima tri cilindra, 1.500 kubika i motor na struju?“ Prekidam vezu, okrećem se i odlazim. Žali Bože protraćenih 15 minuta. Žali Bože potrošenih minuta u romingu. Ha, struja u kolima? Alooo bre, pa da je struja od koristi ne bi se na “smederevcu” pekle crvene paprike već u mikrotalasnoj!

Famozna subota nekoliko godina kasnije. Sadašnjost. Pristižemo u Delta Motors posle testa Plavšićevog Kadeta spremnog za 402 za Ušće. Dolazimo po 330e iPerfomance, Hybrid Serije 3 od 250 konja. Uzbuđeni i napaljeni posle Kadeta, ne možemo da dočekamo da nam dovezu Hybrida. Ulazimo u centralni salon, kada Kole počinje da menja izraze lica. „Šta ti je bre, si dobro?“ „Glavajo čoveče eno ga i8!“

Crni. Onaj Dart Vejderov. Zaboravljamo na 330e i dok izlazimo napolje ka i8 pokušavam da se setim koji je motor unutra. Džaba. Tadašnje razočaranje strujom potisnulo je sećanje duboko. I bolje što je tako. Nailazi direktor prodaje BMW Delta. Pitamo jel možemo da pogledamo, on odgovara jel hoćete da provozate? Klimamo glavom gore dole jer od šoka ne možemo da odgovorimo. Savršenstvo dizajna, i8. On presavršeno lep i posle par godina, a mi preuspaljeni k’o tinejdzerke na koncertu Džastina Bibera. I dalje je nestvaran. Otvaramo vrata na gore, poput galebovih krila i ulazimo u jednu novu dimenziju. Visoki prag i nisko postavljena sedišta daju ti utisak da si seo na pod. Udoban i komforan ne odaje utisak nelagode večito vezivane za skučen enterijer superautomobila. Jesmo spakovani u ludilo udobna sedišta, sa visoko izdignutim centralnim tunelom između suvozača i vozača, ali se i dalje osećamo komforno. Palimo ga na dugme. Ključ je u džepu. Pali ce centrani displej na vetrobranskom staklu. Ooooooo čoveče, pa ovo i jesu Ratovi Zvezda. Bešumno izlazimo sa parkinga i krećemo put Obrenovca.

Semafor, pali se zeleno, papučica gasa do kraja. Silovito ubrzanje bez trunke proklizavanja sabija slabinski deo kičme u sedišta. 4,0 sekunde do sto. Kažu 12,5 sekundi na 402m. Vrhunsko ubrzanje bez rasipanje snage. 4×4 pogon, struja napred 130 konja, dok su centralno struja+benzin motor+ turbo od ukupno 228 konja. Total napred i u sredini: 360 konja. 1450 kila. On ne ide, on leti čoveče, leti. Zvuk kida. Kaže Kole ovo se čuje kao V8. Potvrđujem dok pogledom tražim prazan deo puta da ponovo probam kako vuče od nule. Ponovo sabijanje u sedišta. Probamo od 80 do 120km/h. Ubrzava kao od nule. Kažu da je od 80 do 120km/h oko 2,5 sekundi. Verujemo. Tražimo po neku krivinu da probamo kako leži. Nema tu greške. Em odlično BMW ogibljenje, em sve baterije u podu. Težište nisko. Ne može da se klati k’o autobus u krivini. Leži ko pegla. Bukvalno. A kočenje? On ne koči. On odmah stane. Pritisneš kočnicu i on stane. Da malo jače koči mislim da bi mogao da te vrati u prošlost.

Posle prvih petnaest minuta šoka počinjemo da registrujemo okolinu i dešavanja u spoljnom svetu, tu oko nas. Skontavamo odmah da nas svi gledaju. Mašu. Ablenduju. Koga god da smo obišli, sa kim god da smo se mimoišli. Svi su odreagovali. Neko mahanjem, neko slikanjem telefonom.

Stajemo da fotkamo. Ostavljamo ga sa otvorenim vratima. Totalna histerija oko nas. Vozač autobusa zamalo kroz crveno u punom gasu. Bajker na motoru, jednom rukom maše, drugom fotka. I mi fotkamo. Svaka fotka: i8, i8+Glavaja, i8+Kole. Da se malo puvamo i kačimo po fejsu dok ne izađe tekst.

Posle 30 minuta, vreme je da vratimo auto. Bliži se momenat „A sad adio i ko zna kad i ko zna gde“. Nismo imali prilike nigde da proverimo maksimalnu brzinu. Limitirana je na 250km/h, ali kažu da bez limitera nije veća od 270 km/h. I ne mora da bude. Dovoljno je. Dok se vraćamo čačkamo računar preko centralnog displeja. Potrošnja na cruising-u: 2,5 litra. Nekoliko modova vožnje: struja, kombinacija, petrol… Kombinacija. Naša preporuka. Najjače.

Ulazimo na parking i lagano se parkiramo. Dok izlazimo iz i8, osećamo da nam drhte i ruke i noge od uzbuđenja. I glava nam drthi levo desno čoveče. Potpuno smo razvaljeni od adrenalina, endorfina, dopamina. Gledamo ljude iz Delte koji nas dočekuju i pitaju kako je bilo, kakvi su utisci. Ne odgovaramo jer smo i dalje potpuno izbezumljeni. Kapiraju našu sreću i strpljivo čekaju da se vratimo u realnosti iz vanvremenske dimenzije zvane i8. Konačno se spuštamo na zemlju. Započinjemo razgovor o konkurenciji. Pitamo koga je BMW centrala markirala kao direktnog suparnika. Kažu nikog. Toliko je specifičan da nisu želili da se bave drugim. I ne treba. Zaista odudara od svega što se vozi na planeti. Pitaju nas za zvuk. Odogovaramo da je fascinanat. Uz smeh nadovezuju pitanje „da li ste provalili da je veštački, sintetisan sa zvučnika?“. Kažemo da nismo, al koga i briga. Toliko je dobro urađen da je potpuno ne bitno dal je pravi ili ne. Možda i bolje što nije.

U momentu mi pada na pamet Lamborghini Gallardo. Slične veličine i perfomansi ali sa V10 motorom od 5.200 kubika, 550 konja i brutalnim pravim pravcatim zvukom. I on je oko 4 sekunde do sto, i on je oko 12,5 na 402m. Skuplji je bio kao nov za oko 70.000 evra. Šta bi pre uzeo? Pa Bembaru.

Pitamo za dopuna baterija? Odgovoriše da je potrebno manje od dva sata ako se ne varam.  Uzvraćaju pitanjem kako nam se čini vožnja u svakodnevnom sabraćaju? Neverovatno laka. Čim smo napravili prve metre osećaj je isti kao da si se rodio u njemu i proveo pola rane mladosti vozeći ga. Toliko su ga dobro uradili. Nadovezuju se činjenicom da je 10.000 kupaca za svega dve godine  prepoznalo ovaj kvalitet i kupila ga. Engleska, Amerika, Nemačka. Fin neki svet. Vole struju pa to ti je. I ja sam je zavoleo pored i3. Sada je definitvno obožavam.

Vreme je rastanka sa Deltom. Polako preuzimamo 330e iPerformance i napuštamo krug BMW Delta Motors. Pogledom ispraćamo i8 i konstatujemo da smo upravo doživeli najlepših 30 minuta u 2017-oj godini. Nadamo se da će se ponoviti….

Tekst: Zoran Glavaški Photo: Milan Kole Kostić

Slični tekstovi

Komentari