Menu

Ski Opening Kopaonik 2017/18

Ski Opening Kopaonik 2017/18

15.000 ljudi čovečeee. Da, da, upravo toliko gostiju boravilo je na Kopu proteklog vikenda u okviru „eventa“ koji nosi naziv Ski Opening. S obzirom na činjenicu da se ovaj događaj danima po povratku prepričava kao jedan od najboljih provoda u godini, ove godine morali smo da ga „overimo“ ne bi li se uverili da li je zaista tako dobro kao što se priča, šta znači floskula „Kopaonik je sinoć goreo“, da li u sveopštoj gunguli ima kvalitetnog skijanja, da li od cena „uši otpadaju“ i da li je istina da na fejsu ima više „check-in“-a u Grandu nego li ljudi na Kopu?

Al ajd da krenemo redom… Prvo od ekipe koja je krenula gore
Vođa puta bila je moja malenkost, oličena u liku i delu „old-fashion“ momka koji je operisan od mode i zaljubljen u zimske sportove. Moj antipod bio je Aca, trendseter u usponu, koji organski ne podnosi zimu i sneg, ali je zato velika pristalica luksuznih hotela oplemenjenih spa centrima. Treći član ekipe bio je Nikolica, poznati beogradski spopadač sportskih automobila na semaforima, jedan od pripadnika beogradskog talasa car spotting-a. Četvrti član ekipe bio je naš limeni drugar, BMW X4 kog smo dobili zahvaljujući ljubaznosti BMW Delta motors. Njemu je ovo bila idealna prilika da se dokaže kao fensi igrač dostojan eventa na koji nas odvozi, ali i da dokaže da osim svojim izgledom naš respekt ovom prilikom može da zasluži i svojim xDrive pogonom time što će nas verno služiti po zavejanim putevima Kop-a.

Par reči o putu
Išli smo autoputem do isključenja Pojate, pa na Kruševac preko Brusa i Brzeća do Kopa. Na isključenju Pojate nismo dobili tiket za prekoračenje brzine najviše zahvaljujući tome što smo 20 minuta čekali u koloni za putarinu. Zašto 20 minuta? Pa radila je samo jedna rampa.

Gedža – obavezni pit stop svakog putnika na putu za Kop
Par kilometara posle izlaska iz Kruševca, vrlo brzo posle KP doma, sa desne stane puta nalazi se čuvena kafana Gedža. Otići na Kop, a ne svratiti kod Gedže isto je kao i otići na vašar a ne pucati iz vazdušne puške. Vrhunski ćevapi dugački k’o ponedeljak, predivna pogača kao da je staramajka mesila, kiseo kupus iz kace…

Karirani stolnjaci i prava pravcata kafanska atmosfera u izuzetno prijatnom ambijentu nisu sprečile našeg Acu da za dezert poruči flambirane palačinke. To je bio momenat kada se postavilo pitanje ko je u većem čudu: dal’ konobar koji je izneverovao šta je čuo, ili Aca zbog zabezeknutog pogleda mučenog konobara. Elem, takvih palačinki ovde nema, ali zato ima vrhunskih orasnica koje se ne propuštaju. Ceo ceh za nas trojicu iznosio je nepunih 2.000 dinara, a obuhvatio je 25 ćevapa (ekvivalent je 35 beogradskih), po dva pića i tri salate.

Od Gedže do Kopa put je isti kao što je i bio unazad godinama, a jedina novina za sve nas bila je….

…Ekološka taksa
I ja sam tada prvi put čuo za nju. Ne, nije greška, i ne, ne znam kada je uvedena jer za 30 godina koliko u kontinuitetu idem gore, nikada mi niko nije tražio da na ulazu u nacionalni kamp Kopaonik platim ekološku taksu. Ne znamo koliko košta, jer kada su nas videli sa kamerom naprasno su rešili da nas puste, ali zato su ostali revnosni turisti u koloni ispred i iza nas, uredno platili.

Parking na Kopu
Kuku lele. Ne da ga nema, nego ni Hudini tamo ne bi mogao da udene auto. Legenda kaže da je tog vikenda 1.500 automobila uspelo da se nagura na onom potezu oko Konaka, preko Granda, pa prema Rtnju na jednu stranu i prema Olgi Dedijer na drugu. Neki se kunu da su od Konaka do Granda, onih 100 metara, prelazili sat vremena od gužve i parkiranih vozila, drugi pak kažu da nije bilo toliko strašno.

Zonski sistem parkiranja funkcioniše i ovde. Uredno je podeljen između momaka iz Raške koji lopatama očiste javni prostor od snega i onda vam rentiraju mesto koje su očistili. Plaćanje se ne vrši mobilnim već direktnom pogodbom sa izvođačem radova: oko 1.000 dinara je celodnevna karta, oko 3.000 za sedmodnevni smeštaj vašeg mezimca. U cenu ulazi i otkopavanje po odlasku u slučaju da budete zavejani.

Taxi
Besprekoran. Udruženja Aco, Grga, Srba i ostali funkcionišu preko svojih dispečera, cene su ujednačene i iznose: 300rsd  od Konaka do Rtnja, 500rsd od Konaka do vikend naselja, 2.000rsd od Konaka do Brzeća. Ono što smo primetili je da su taksisti podeljeni na dve grupe, oni koji voze VW 4 motion i kažu AWD je zakon, i oni koji voze Astre i tvrde da mogu kroz dublji sneg nego ovi sa 4motion-om.

Grand Hotel Spa
Iako ne patim od fenseraja, iskreno obožavam da se zavalim u onim separeima u lobiju i uživam. Atmosfera je prijatna, ambijent prelep. I pored svog raskoša i luksuza napravili su dizajnerski kompromis sa planinom. Cene nisu baš naivne (cca. 250 dinara kafa, 350 dinara topla čokolada), ali da vredi – vredi.

   

Internet je sve vreme jak, mreža puna, čekiranje i status na fejsu bez po muke. Spa centar besprekoran, pa se naš Aca izbanjao za sve pare, dok je Car Spotter sve vreme pario objektiv na parkingu ispred hotela. Cayenne-i, Panamere, Land Cruiser-i, Mercedesi i jedan BMW X4 kao naš. Da li je bilo više čekiranja u Grandu nego ljudi na Kopu? Pa ne bih rekao, obzirom da je non stop bio krcat u koje god doba dana da smo bili.

Wurst Platz
Kažu da se najbolje kobaje mogu jesti samo u Wurst Platzu. Da li je tako ili nije, zavisi od ukusa, ali ako mene pitate, slažem se sa tvrdnjom. Jedini je problem dočepati se praznog stola, jer je i ovde gužva bila neviđena. Preko dana kafe, čajevi, kuvano vino i rakija uz kobaju su služili kao meze i kao idealan oporavak od skijanja. Uveče posle 21h 30min mesta nije bilo ni za lek, čak šta više nije se moglo ni ući osim ako niste rezervisali. Još u Beogradu nam je rečeno da se rezervacije za noćni provod u Wurstu prave mesec dana ranije, a kasnije nam je to na Kopu potvrđeno iz sasvim drugog izvora. U svakom slučaju mi smo bili od onih što nisu imali rezervaciju pa vas tim povodom uskraćujemo za opis noćnog života iz epicentra Kopa.

Eh da, naravno da smo klopali kobaje, topla preporuka su one punjene kačkavaljem, nenormalno su dobre i porcija košta oko 350 rsd ako se ne varam. Nije preobimno, ali sasvim dovoljno da se premosti period od doručka do kasnog pansionskog ručka.

Rtanj
Još jedno kultno svratište za sve skijaše sa staze Mali Karaman, za koje svi znaju od kada je turizam počeo da se razvija na Kopu. Nekada dom studenata tehnike, danas konačište dok se ne uradi nova kategorizacija te zvanično postane hotel, dobio je pre par godina svoje novo ruho koje je delimično promenilo nekadašnji izgled – unapredivši ga u modernije mesto koje je srećom zadržalo šmek starih vremena. U Odžakliji se i dalje puši ognjište, jagnjetina ispod sača i kupus sa mesom (porcija kupusa 550rsd) za prste polizati, kultne krofne sa pekmezom po bagatelnim cenama…

Pored konačišta tu je i dom Rtanj, objekat koji postoji od pre par godina, koji je svojim izgledom zadržao sve atribute iskonskog prvobitnog Rtnja. U konačištu Darko (poznatiji kao Boske), u domu Vlada i Voja, su više u funkciji domaćina nego direktora sa ciljem da se pobrinu da vam boravak bude ugodan i prijatan i da svaka dlaka bude na svom mestu. Osim smeštaja u ponudi su i razne ski školice ali i različiti sadržaji za decu, tako da svi oni roditelji koje ne žele da se maju sa decom po hupserima kopaoničkih staza, to mogu prepustiti iskusnim instruktorima Rtnja.

Iako su cene u Rtnju na višem nivou nego što su bile kada je imao funkciju Doma studenata tehnike, skoro ceo smeštajni sadržaj za ovu sezonu je rasprodat pa ako se rešite da se smestite upravo ovde, bolje pohitajte sa rezervacijom dok ne bude kasno.

   

I da ne zaboravim – pošto smo izvisili za rezervacije u kafićima u centru Kopa, uveče smo vreme provodili u kafiću doma Rtanj gde smo uživali u fantastičnoj živoj muzici, pop numerama stranih izvođača čije je nesvakidašnje obrade orkestar čije sam ime zaboravio, doveo do savršenstva. Zaista ne pamtim kada sam uživo slušao bolju muziku u prijatnijoj klupskoj atmosferi.

Skijanje i cena ski pasa
Pazi ovako – snega je bilo sasvim dovoljno, turista kao da je smeštaj za dž, a broj otvorenih ski staza 4!? Karaman Greben, Centar, Pančić i Mali Karaman. Znači zaista ne kapiram da na početku sezone, uz ovakvo otvaranje, kada ti se na planinu sjati 15.000 duša iz cele Srbije, ti pustiš 4 staze u rad. Ne da mi nije palo na pamet da se skijam, nego ni pod tačkom razno, jer nisam želeo da provodim vreme u redu na žici, da bi se onda za 45 sekundi spustio nazad.

Cena ski pasa? Nemam pojma. Nisam ni pitao. Iznervirao sam se.

Skidoo
Cena rentiranja iznosila je 50 evra na sat ako se ne varam. Nismo rentirali, jer nismo bili pri novcima, a i da smo hteli objasnili su nam da je potrebno da sneg bude dublji da bi moglo da se vozi. Ali zato ima onih koji su se navozali, doduše ne na ovim rentiranim. Ekipa GoPro tima predvođena Adrenalin Junky likušom po imenu Miona (ima je na Instagramu pod imenom ona.miona) žarila je i palila sa sankama po onim delovima gde se moglo voziti. Imali smo sreće da naletimo na njih tokom snimanja sportova na snegu baš u momentu kada su radili motorne sanke. Inače, Miona je jedna od  retkih ženskih osoba koja se u životu, između ostalog, bavi testiranjem motornih daski (daski, ne sanki – ono kao daske za surfovanje koje imaju ugrađen motor). Na Kopu se pak našla u ulozi vozača motornih sanki, skijašice…

Ski školice
Dok smo tumarali u podnožju staza naleteli smo i na Cveletovog sina Stefana, instruktora skijanja. Cvele je doajen ski instruktaže na Kopu, Stefan punopravni naslednik oca, koji je već uveliko krenuo njegovim stopama. Kaže da već ima polaznike u novoj sezoni, da iako je Ski Opening poznat kao tulum za mlađanu populaciju, roditelji sa sitnom decom nisu izostali.

28 evra je cena za sat vremena individualnog časa, a svi oni koji nameravaju da tokom sezone svoje naslednike nauče da skijaju evo i Stefanovog broja telefona 063/894-39-37.

Lux Sport – najam ski opreme
Kad smo već kod skijanja i ski šklice, greota je ne spomenuti ništa manje poznate Veska i Ljubu, tradicionalno stacionirane poed Konaka Koznik. Kao što rekoh ove godine nisam skijao, ali svake do sada jesam, i svaki put za celu prodicu kod njih dvojice rentirao zaista vrhunsku opremu. Srećom i ove godine su tu, i kažu da se cene nisu menjale u odnosu na prošlu sezonu, a ni prošle u odnosu na prethodnu, tako da ko planira da renta opremu umesto da je tegli iz Beograda ili negde drugde, evo idealne prilike gde rešiti problem dobre opreme po povoljnim cenama.

Evo polako dođosmo i do kraja onoga što smo videli i doživeli na Kopu. Red je da spomenemo još dve stavke i zaključimo…

Smeštaj – Vila Ivanović u Brzeću
Pravi domaćinski smeštaj. Toplo, lepo, hrana super, cene za džabe. 8 do 12 evra na dan (zavisno od sezone) po osobi bez klope. Doplata za doručak 3 evra po osobi. Doplata za ručak 5 evra.

Računali smo onako u grubo – za dvoje, sedam dana sa doručkom izađe oko 200 evra. Eeej 200 evra sedam dana Kop. Domaćin Srećko je sve vreme tu, kao i njegova supruga i dvojica sinova. Znači nema ništa da nedostaje, cela porodica uvek na usluzi, nema problema koji se ne može rešiti. Na sve to ima ogroman parking i wifi koji besprekorno radi.

  

Najbolji dokaz o kvalitetu smeštaja može da potvrdi fensi Aca koji je javno izjavio da planira da se ovde smesti kada bude dolazio sa devojčicom na Kop.

BMW X4
Naš limeni ljubimac koga smo neizmerno zavoleli tokom tri dana druženja i od koga smo se teška srca rastali kada smo ga vratili u BMW Delta Motors opravdao je sva očekivanja. Privlačio je pažnju i starih i mladih, i muških i ženskih.

Savladavao dubok sneg od cirka 30 cm čak i kada smo ga poterali po neočišćenom putu ka Krivoj Reci. Dizao nam cenu kada smo minglovali među Konake tražeći mesto za parking, ali i kada se trebalo šepuriti ispred Granda u društvu Cayenna i ostalih Off Road nemani.

I što je najvažnije, bezbedno i udobno nas dovezao kući kada smo u nedelju popadali od umora.

Onako za kraj, neki opšti utisak
Ski Opening kao takav – više je forma provoda na fensi mestu nego što je skijanje. Ko i da nisam bio na skijanju.

Kopaonik u predstojećoj sezoni – hmmmm, teško pitanje. Gradi se nešto pored Konaka, tu odmah iza Anđele. Privodi se kraju i objekat između Zvrka i Granda, ex Yugobanka. Nešto mnogo se gradi. Ne volim kad se gradi po planini. Odmah se setim Zlatibora.

Da, to je utisak proteklog vikenda. Zlatiborizacija.

 

Text:/ Photo: Z.Glavaški /N.Dragorajac

Slični tekstovi

Komentari