Menu

PH Patrola: do Grčke (Sitonija, Kalamici)

PH Patrola: do Grčke (Sitonija, Kalamici)

Neee, nije nam ideja da kopiramo druge. Mi na naša putovanja uglavnom idemo privatnim kolima, nismo na televiziji, ali nas drugari share-uju na fejsači. Ne gotivimo tečni naftni gas, ali smo fanovi pumpi na kojima se toči benzin od 100 oktana. Ćevape u Predajanima ne konzumiramo – što bi smo ih konzumirali kad su nam usput Mrzenci, mesto gde se jede najbolja jagnjetina na Balkanu. Shodno tome, iskoristili smo priliku porodičnog odlaska na letovanje pa kad već bijemo put, rešili smo da napišemo reportažu onako na naš način.

Dakle, premijerno za vas: PH patrola do Grčke

Cilj patrole: da uradimo sve suprotno onome što radi naš prosečan turista kad zapali u Grčku na odmor: ne vozimo na plin već na visooktanski bezolovni, ne jedemo u Predajanima već u Mrzencima, ne smeštamo se u poznatom turističkom mestu već u kampu, ne spavamo u apartmanu već u šatoru marke Quechua iz Decathlona i kao vrhunac – ne posetimo plaže sa sajta Sitonija na dlanu, već nudističku plažu pored sela Kalamici.

Od Beograda do Gevgelije

Zapalili smo iz Beograda u petak, negde oko 16h. Imali smo sreće da nas ne uhvati ona tradiocinalna gužva na izlazu iz grada tako da smo vrlo brzo prošli Bubanj Potok. Posle 20-ak minuta prolazimo pored motela Jerine, naravno ne stajemo jer što bi pravili pauzu posle 20 minuta, te nastavljamo dalje. Tokom vožnje autoputem nije bilo ničeg zanimljivog, pa rešavamo da se ne zaustavljamo dok nam ne usfali goriva. Prolazimo Nais naplatnu rampu posle nekih 1h 45minuta, gde hvala Bogu nema gužve.

Kroz 30 minuta prolazimo i pored Leskovca i konačno, negde posle 2 i po sata, nailazimo na Predajane. Da ne bi bili baš skroz naopaki, kao što inače jesmo  svraćamo na Predajane. Ne da bi se okrepili, već da bi dopunili gorivo! Odlučujemo da ne jedemo ćevape i lepinju sa kajmakom na Predajanima iz prostog razloga – na putu ka Grčkoj, pored Gevgelije nalazi se mesto Mrzenci. Najobičnije seoce, poznato je po najboljoj jagnjetini na Balkanu. To je naš prvi clipping point, tako da odmah po točenju goriva palimo dalje.

Negde kod Vranja, pozivamo AMSS i dobijamo informaciji da se na graničnom prelazu Bogorodica čeka oko 30 minuta tako da odbacujemo opciju prelaza kod manastira Prohor Pčinjski. Posle cirka 4h vožnje od Beograda i 30 minuta čekanja na granici ulazimo u Makedoniju. Vozeći kroz Makedoniju odlučujemo da ne sipamo 30% jeftinije gorivo na njihovim pumpama jer nam je ortak iz Grčke rekao da im gorivo nije nekog posebnog kvaliteta pa se vodimo računicom da između lošeg  kvaliteta po niskoj ceni i vrhunskog kvaliteta po višoj ceni izaberemo ovo drugo.

Mrzenci i kafana Javor Agapi

Oko 22h, nešto malo jače od šest sati vožnje od Beograda, stižemo u Gevgeliju, te se odmah upućujemo na periferiju grada gde se nalazi kafana Javor Agapi. Ovu kafanu otvorio je Pero i ona predstavlja balkansku verziju filma „Kad Jaganjci utihnu“. E sad, za one koji ne znaju – postoje dve kafane Javor: Javor Džoko u centru sela Mrzenci i Javor Agapi, na spoju sela Mrzenci i Gevgelije. Pero i Džoko, dva drugara iz rane mladosti, otvorila su ovu kafanu ranih ’80-ih u centru sela, radili zajedno preko 25 godina i onda se po starom srpskom običaju – posvađali. Džoko je ostao u selu jer u pitanju njegov objekat, dok je Pero sebi otvorio novi, na ulazu u selo. Gde je bolja klopa? Pa pazi ovako- u partnerski odnos njih dovojica su ušli: Džoko kao business oriented persona, a Pero kao kuvar. Na vama je da sami procenite gde treba ići.

Kod Pere tradicionalno naručujemo: predjelo (paradajz, sir i pohovane tikvice) i aperitiv: lozu od grožđa Hamburg. Dve loze. Posle predjela stiže jagnjetina ispod sača, plećka da budem konkretan. Lepša od majčinog mleka. Klopamo sve u šesnaes’ i zalivamo jednim Skopskim. Leglo nam Skopsko k’o budali šamar. Posle dva sata gozbe koja se pamti kao celo letovanje i nosi kući kao najveća uspomena iz Grčke, odlučujemo da prespavamo kod Šaleta u apartmanima odmah do kafane iz dva razloga: em smo pili alkohol, a valja promovisati bezbednost u saobraćaju, a ne voziti pijan, em smo bili preumorni. Smeštaj kod Šaleta više nego pristojan, cena kreveta 10 evra noć, sve čisto, lepo uredno. Da ne zaboravim, cena jagnjetine za tri osobe, sa milion sokova za decu, predjelom, pohovanim tikvicama od koje su se deca toliko najela da nisu htela ni da večeraju meso posle toga, plus dve rakije i jedno pivo: 50 evra.

Ustajemo ujutro oko pola šest i već smo na prelazu oko 6. Gužva, 01.Jul, svi hoće u Grčku na more. Gužva stvara i tenziju. Lik iz Titovog Velesa objašnjava liku iz Titovog Užica da neće da ga pusti preko reda jer više nismo Titovi pa nema ni brastva ni jedinstva. Ovaj mu uzvraća rečenicom: vidimo se na Zlatiboru, kad tad moraš doći.

Od Gevgelije do Soluna

Makedonski carinici na prelazu ne smaraju, grčki  još manje pa u roku od sat vremena već jezdimo ka Solunu. Usput stajemo na ECO Hellenic pumpi i točimo bezolovni sa oznakom Racing, 100 oktana. Cena oko 1,7 evro za litar. Nastavljamo za Solun, a tamo nas čeka kataklizma megaapokaliptičnih razmera. Za vikend najavljeno 42 stepena u Solunu, pa su svi Solunci rešili da se presele na Halkidiki. Tri sata putujemo od ulaza u grad do Nea Kalikratee koja se nalazi na oko 30 km posle Soluna. Tu se gužva smanjuje, pa konačno vozimo brže do dojajnog grada (Nea Mudanja) gde se putevi razdvajaju: pravo na Kasandru, a levo za Sitoniju. Obzirom da Solunci ne preferiraju Sitoniju kao Srbi (zato što nisu zapratili portal Sitonija na Dlanu), uspevamo posle nekih dva sata da se dokopamo i Kampa Thalatta, najjužnije tačke poluostrva Sitonija.

Konstatujemo da nam je po dolasku u Kamp ostalo još oko pola rezervoara goriva, što znači da je potrošnja pala dramatično, jer prepun auto, sa sve vreme uključenom klimom i prilično oštrom vožnjom je sa 100 oktana trošio manje nego sa 95 sipanih na NIS-u u uslovima kada je auto prazan i kad ne uključujemo klimu.

U marketu u blizini kampa snabdevamo se namirnicama, a na parkingu susrećemo brata Japanca koji nas pozdravlja sa WRAP WRAP WRAP, dok mi odgovoramo sa DU DU DU DU DU .

Kamp Thalatta

Da se vratim na kamp: Thalatta je najveći kamp na Sitoniji, takođe i najbolji, sa 200 mesta uglavnom u hladovini, sa jednom od najlepših plaža u celoj Grčkoj, otvorenim bazenom, teretanom, igraonicom za decu, fudbalskim i košarkaškim terenima, tavernom, supermarketom, internet kafeom i pristojnim cenama. Npr. 1 dan najma plaća sa korišćenjem struje, u vašoj kamp prikolici, za pet osoba i parking mestom za vaš automobil iznosi oko 45 evra.

Decu smeštamo u kamp prikolicu koju već dve godine držimo u Grčkoj, dok mi odlučujemo da prenoćimo u Pop-UP šatoru već pomenute Quechua firme, koji smo kupili u Mađarskoj i platili oko 60 evra pošto su nam refundirali porez na granici. Šator je od onih što ih reklamiraju da se otvori za dve sekunde. U realnosti, nije baš za toliko, jer treba kliknuti na par kopči da bi se otovorio, al za deset sekundi mož’ sve završiti taman i da nisi pročitao upustvo, jer ko još danas ima vremena da čita upustva. Šator je prostran i komforan, a sa dobrom podlogom (dušek na naduvavanje od 20 evra) više nego udoban. Dimenzije spakovanog šatora su tolike da ga mož’ na more poneti i biciklom, a kamoli kolima. Nema bolji i jefinitiji smeštaj od ovoga. Topla preporuka za kamp i šator za sve one koji planiraju prvi put da kampuju u Grčkoj i osete novu dimenziju letovanja.

Plaža Kalamici

Oko 17h konstatujemo da smo do sada sve uradili po planu kada je patrola u pitanju: dovezli se, opisali put, gorivo, Mrzence, granicu, Kamp, Šator… Ostala još plaža u Kalamiciju, selu koje se nalazi na 1 km od kampa. Ta plaža je navodna jedna od 10 najlapših plaži u Grčkoj i nije nudistička. To je gradska plaža. Na nudističku smo dospeli iz drugog razloga: kada smo prispeli peške u Kalamici naletesmo na našeg drugara Grka, koji drži restoran Zorba u centru Kalamicija. Taverna poznata po ubedljivom najboljim kobasicama koje vlasnik dovozi direktno iz Polygirosa, odakle je inače rodom. Grčko gostoprimstvo nije izostalo ni ovaj put, pa poziv na Ouzo nije izostao, al smo umesto Uza popili jednu Malamatinu. Uz čaprc divan pričamo mu našu ideju o patroli, pri čemu nam daje predlog da umesto gradske plaže opišemo čuvenu hipi komunu nudista koja kampuje u susednoj uvali, na plaži još lepšoj od gradske. Rečenica: „Ja da sam na vašem mestu to bi mi cilj da opišem“ je bila dovoljan razlog da promenimo mišljenje i uputimo se tamo.

Do plaže se inače stiže preko malog brdašca koje, kao što napisah, potpuno skriva prelepu uvalu i čuva mir onih koji preziru tekstil. Kada smo je ugledali, ostali smo bez teksta. Bukvalno prva asocijacija je film Plaža u kome glumi Di Caprio. Prelepo, nestvarno, kao u raju. Voda tirkizna, prozirna, mirna. Plaža peskovita, sa 50-ak golaća. Uglavnom porodice sa decom. Desetak improvizovanih bungalova odaju utisak hipi komune. Al nema hipika, nema vutre. Samo natpis: Bad Sex is better than best day on work.

Negde pred samu plažu, skontavamo da moramo skinuti gaće ako imamo nameru da se tamo pojavimo, u suprotnom sledi nam linčovanje od strane golaća uz povike Make Love Not War. Ulazimo na plažu obučeni dok nas cela komuna ispraća pogledima u stilu „vid mentola došli obučeni“. Gledamo mi njih i oni nas. Ne znaš kome je nelagodnije. Na kraju skidamo gaće. Shvativši da smo verovatno od njihove fele, nezainteresovano se vraćaju svojoj rutini. Mi stojimo i dalje goli ne znajući šta radimo. Ipak smo mi Srbi putiranci, ovo je veliki korak za nas bez obzira koliko mali bio za čovečevanstvo pa smo očekivali ono kao: bravo majstori, svaka čast, carevi ste, Srbija do Tokija. Ništa od toga. Da bi privukli pažnju, ponovo oblačimo gaće i sada ih još teatralnije skidamo, al džaba. Oni su potpuno nezainteresovani. Shvativši da je senzacija izostala, ulazimo u vodu da se makar isplivamo onako gologuzati. Nemci, Grci, Rusi, Poljaci, plivaju unaokolo uživajući u svim blagodetima koje nudizam pruža. Zaista, to je takav osećaj slobode i uživanja da se ne mož’ opisati. Vrhčina.

Posle 10-tak minuta plivanja vraćamo se polako u matični kamp konstatujući da je naša misija ispunjena i segmenti patrole opisani.

Za kraj šta reći osim: Thalatta je vrh, šator je odličan, Jagnjetina u Javor Agapi bolesno dobra, , nudizam dimenzija provoda kakva se ne može opisati, 100 oktana racing su zakon.

Vidimo se u Grčkoj…

Tekst: Z. Glavaški Photo: Z. Glavaški

 

Slični tekstovi

Komentari