Menu

PetrolHeads Rally No.3: Rumunija Transfaragašan (II deo)

PetrolHeads  Rally No.3: Rumunija Transfaragašan (II deo)

Konačno je osvanulo jutro u Rumunskom gradu Sibiu. Subota, dan kada je trebalo krenuti na čuveni uspon ka vrhu Transfaragašan-a. Čim sam otvorio oči ugledah uspaljenog Zokija Glavaju koji odmah započinje priču kako će sve pobediti: i bicikliste i motoriste i sva kola…da je nastavio mislim da bi i avione ubrojao u njegov spisak. U tom njegovom zanosu nije bilo svrhe objašnjavati mu bilo šta, čak je i Nikola odustao od ideje da mu predloži nabavku polovnih, a kao novih guma koje bi Subarua još bolje držale u krivini.

Ja sam cupkao od kako smo ustali i samo čekao da dodje tih 9h u koliko je bilo dogovoreno da krenemo.  Sekunde su tekle kao sati. Čoveče nikako da prođe sat vremena. Konačno, počesmo polako da se okupljamo na terasi hotela. Drugari sa Opelima, kao pravi ranoranioci, zapalili su ranije na Transfagarašan. Mi smo rešili da sačekamo naše bajkere Lale iz ravnog Banata da se razbude lagacko, da popiju kafu, da smislu di će du, kad će du, ‘oćedu li… 

IMG_5752

Na kraju donosimo odluku da mi sa kolima (Max i Dragana sa MR2 a Glavaja, Nikola i ja sa Subaruom) krenemo do podnožja Transfagarašana i tamo na pumpi sačekamo bajkere.

Glavaja i Max sipaju 99 oktana (btw cena je oko 1.1 evro). Mislim, pa neće valjda 95 pa da štuca uzbrdo. Na Zokijev predlog zabadamo Subway, čuveni lanac brze hrane sa fenomenalnim sendvičima, koji se nalazio tik uz pumpu. Sendviči vrhunski, al preskupi – oko 500 dindži jedan. Jes’ da je sendvič dugačak k’o ponedeljak, al mislim što je mnogo – mnogo je. Zalivamo ih, a čime bi drugo, energetskim pićama. Gledam u Glavaju i molim Boga da ne popije više od jednog Monstera, jer i ovako je od ulaska u Rumuniju totalno pomahnitao, pa ako se sad još natankuje kofeinom, ima da bude: može moj Miško i vezanih očiju na vrh Karpata.

IMG_6037

Sendvič sam pojeo iz jednog zalogaja jer nisam mogao da izdržim to iščekivenje da krenemo ka vrhu. Uskoro pristižu i momci iz MC Road Runners. Tankuju i oni svoje Yamahe, Suzukije, Kawasakije i KONAČNO KREĆEMO!!! Srce je počelo nenormalno da lupa. Takve otkucaje sam mogao da uporedim samo sa prvim poljupcem…. Da, da toliko emocija, toliko toga što sam kao dečak sanjao… Moj san se napokon ostvaruje, penjanje na Transfaragašan.

IMG_6099

Zvuci Toyote, Subarua, Honde CBR, Yamahe, Suzukija i ostalih parali su tišinu, a moju dušu punili ekstra pozitivnom energijom. Počinje blagi uspon, šuma je sve gušća oko nas…Ponovo stajemo, ali ovaj put da bi montirali kamere – postavili smo GoPro na prednji branik Subarua, Lola svoju kameru na kacigu, ostali već kako ko i gde. Tokom te kratke pauze priključuje nam se i Bela Kadar, rumunski bajker na Intruderu. Bela je inače dugogodišnji prijatelj kluba MC Road Runners, zadužen za logistiku u Rumuniji kada su avanture ovog tipa u pitanju.

Nastavljamo dalje. Počinje ozbiljan uspon. Srce je nenormalno nastavilo da lupa, mislio sam da brže kuca nego što je Subaru bio u obrtajima. Švaba na čelu kolone sa Yamahom, Glavaja na tablici Yamahe sa Subaruom, ostali iza. Vozi se brzim tempom, ali još uvek nema preticanja i potezanja. Prvi sam put sam ovde pa pretpostavljam da će biti još koja pauze posle koje ide najpoznatiji deo ovog uspona i verovatno najslikaniji deo puta u istoriji čovečanstva. Nema sumnje, potezanje o kojem Glavaja ne prestaje da priča, ostavljeno je upravo za taj deo. Ovo do sada mu dođe kao trening.

IMG_6080

A onda, kada sam najmanje očekivao – TOTALNI ŠOK! Drama! Posle par kilometara od poslednjeg zaustavljanja, na mestu gde se nalazi neki motel i nadvožnjak nailazimo na ogroman betonski blok, postavljen na sredini puta uz natpis da je put zatvoren. Istog trenutka sam se smorio, osetio teskobu u grudima, knedlu u grlu, slabost u kolenima… Pomislih “ma daj bre, šta je ovo, pa dal je moguće da se ovo dešava? Da prođem toliki put i na metar do finalnog dela uspona zatvoreno”… Saznajemo da je žandarmerija zatvorila put zbog snega i odrona.

IMG_5817

Istini za volju, postojao je uzak prolaz pored barikade, ali ne dovoljan da prođe automobil. Stojimo i dalje u mestu ispred betonskog bloka, a za nama se ređaju Max i ostali turisti koji su došli danas da voze… Hodao sam od kola do barikade, koraci su mi bili teški kao da su mi čelične noge…Bio sam tužan kao more zimi…

A onda, umesto nalevo krug i pravac hotel, one iste pitome i spore Lale, ladno pale motore i nastavljaju kroz barikadu. Auuu čoveče ko bi reko da su tolko ludi, svaka čast novobečejkim bajkerima. Lako je njima da se provuku kada su na motorima. I dok sam ih sa zavišču ispraćao pogledom kako odlaze uz brdo, čujem ponovo lavež Subarua, gledam Glavaju i neverujem! Uporan k’o mazga, on je toliko rešen da ih pobedi da ladno kreće kolima kroz uski prolaz i dobacuje: Ajd bre VRšest ne plači više, naći ćeš devojku i kupiću ti pivo, al me sad navigiraj da se provučem kroz ovo i da stignem one bajkere da ih sve opeglam.

IMG_5837

Dal je Božja volja il ovaj ludak ima više sreće neg’ pameti, tek bukvalno za po milimetar s jedne i druge strane provlači auto, prvo on, a za njim i Max sa Toyotom. Suze lijem same teku, ulazim presrećan u auto, shvatam da bez ovih Lala ni on ne bi rešio da prođe, pa krećem kroz smeh da vičem iz sveg glasa: živele sve Lale i živeo Mišeluk, živela Zorana LP i Joca Majstorović, North Side bolji od Independenta, Husa brži od Turbojše, Novi Sad za glavni grad…

Mojoj sreći tada zaista nije bilo kraja jer ne samo što ćemo se uspenjati do gore već ćemo se jedini mi penjati do gore! Ceo Transfagarašan je naš i samo za nas!!! U tom trenutku sam pomislio da ipak imamo neke sličnosti sa ekipom TOPGEAR-a jer i mi smo imali zatvoren put, bez saobraćaja, put samo za nas!!! Eeeeeej samo za nas ceo Transfaragašan, pa ovo ni u mojim dečačkim snovima nisam mogao da sanjam, konačno se vraća onaj stari osećaj, samo što mislim da je sada bilo još bolje jer od kako sam tada ušao u Subaru, naježio sam se, i to i dalje traje. Nastavljamo dalje, sada još bržim tempom, ali ne onoliko koliko auto može što je značilo samo jedno – imaćemo još jedan, nadam se poslednji pitstop pred finalni uspon.

IMG_5854

I posle kilometar dva, ČUDO! Transfagarašan se pojavljuje u svoj svojoj veličini, više kao scena veličanstvenog Holivudskog spektakla nego kao realnost. Sa vrhovima zavijenim u magli i vijugavim putem poput zmije čije se krivine nižu jedna za drugom kao na najlepšoj stazi formule jedan, gde je svaki od temena krivine ofarban u crveno-belu boju. Ponovo stajemo sa strane i dok se grupišemo za fotkanje, Glavaja ulazi u svoj poslednji stadijum Transfagarašnosti – vadi iz svog gepeka plavu Subaru jaknu i stavlja crne naočare u fazonu Saša&Dejan Matić ne bi li spreman započeo svoj finalni deo uspona. Ne znam ko mu dade ideju za ove naočare, al smo Nikola i ja konstatovali da je bolje da ga i mi slažemo da mu lepo stoje jer nismo imali preteranu želju da se vozom vraćamo iz Rumunije za Beograd.

IMG_5772

I onda, posle grupne fotke, počinje finale!

Bajkeri kreću prvi, za njima i Opeli, puštamo i Maxa i na kraju krećemo i mi. Pratili smo Maksa, u paru sa njim pretekli smo Insigniju, pa Astru, pa rđu (Rđa je brza od opela)… Onda peglamo i Maksa koji je opasno pajao svoj MR2 jer to je 4AGE motor u mnogo laganom autu, ali nije dorastao Subar-u, ipak je ovo njegovo prirodno stanište. Nizali smo motore jedan za drugim, i za kraj nam je ostao Švaba kao vodeći u koloni. Pustili smo ga malo da bude ispred nas, ali smo i onda njega preskočili.

IMG_5822

To nije moglo da prođe bez Zokijeve priče kako je još jutros rekao kako će biti prvi, kako mu se ta želja ostvarila i sigurno bi nastavio da i dalje priča o tome da mu Nikola nije ponudio neke felne sa gumama za neke mnogo male pare, pa je Glavaja konačno ućutao o pobedi i počeo da razmišlja o ponudi.

Stajali smo na par mesta da se fotografišemo pored snega, i da obeležimo sprejem po snegu da smo prošli tuda, ja nisam skidao osmeh sa lica, i ponavljajući u sebi, dečko ispunio si san, ej san se ostvaruje. I Glavaju se dohvaća spreja ne bi li poslao poruku svojim drugarima sa Knaufa. Jbm li ga šta je ovim hteo da kaže, al ko razume shvatiće.

IMG_5863

Kad smo došli na vrh, tu su bili neki spotristi koji su primali medalje, pridružili smo im se i napravili par intervjua sa Belom, koji će biti emitovan na našem YT kanalu.

Sve to je manje bitno jer ja ne mogu da opišem moju sreću, moju radost, ne ovo što je doživljeno do sada nije moglo da se poredi ni sa seksom.

IMG_5938

Dobio sam predlog da jedemo kožuru (da da, ovde je specijalitet svinjaska kožura) i da krenemo put hotela. Naravno da nisam bio gladan, pa kako da jedem kad mi se ovo dešava, tolika sreća, pa u sekundi se sve sruši zbog prepreke, i posle još veće ludilo, odbio sam hranu i nastavio da fotkam po vrhu planinskog venca.

Došao je trenutak da krenemo ka hotelu, ali nam je palo na pamet da odemo do brane kad smo već ovde.  Da, to je ona čuvena brana s druge strane Karpata, ono mesto odakle je krenuo TOPGEAR.  Pa, ko velimo ajd kad smo imali iste uslove tj prazan put kao i oni, mogli smo i tamo da odemo.

IMG_6005

Sada smo vozli polako da uživamo u prelepom pogledu na put. Divljenje putu je bilo još veće kad smo saznali kako je napravljen i šta se sve dešavalo na izgradnji puta. Kada smo došli smo do brane, tek sam tu ostao bez teksta, visina je nenormalna, pa to nije ni blizu onome što smo gledali u epizodi.

Posle par fotografija smo krenuli nazad do hotela sumirajući utiske o ovom neverovatnom danu.

IMG_5754

Sada sam bio prvi put, a sledeće godine bih voleo da nas što više ide.  Mogu vam reći da 200 evra nije uopšta mnogo za ovako nešto, za isksutvo koje ću pamtiti celog života. Voleo bih da sledeći put krenu momci iz Inependent-a, SpeedHunters-a, Streetperformance, BMW syndikat, i ostalih klubova. Razmislite za sledeći put, verujte da vredi da se proživi ovako nešto.

Puni utisaka krenuli smo kući u nedelju ujutro, u surovo vraćanje u realnost, posao, gužva u gradu, zvono telefona, problemi i pozivi, ali ova pozitivna energija kojom sam se napunio i ostvarenje jednog dečačkog sna neće mi ništa pokvariti. Srce i duša su mi puni, ma prepuni. Posle svega sam siguran da kad u nešto veruješ da to i možeš da ispuniš.

I onako za kraj, Transfagarašan u jednoj rečenici: Bolje od sexa! Tačka.

Tekst i Photo: Miloš VRsix

IMG_5859

IMG_5750

Slični tekstovi

Komentari