Menu

PetrolHeads Rally No.3: Rumunija Transfaragašan (I deo)

PetrolHeads  Rally No.3: Rumunija Transfaragašan (I deo)

Ni ovo putovanje nije moglo da prođe bez drame. Ovaj put za dramu je bio zadužen ni manje nego nego glava ovog sajta – Glavaški. Naime, dva meseca pred putovanje govorio je kako 100% ide. Onda je pet dana pred put, tj dan posle Mišeluk Party rekao: 100% ne idem. Šta se tačno desilo da promeni odluku ne znam, tek pretpostavljam da je opet nešto zabrljao kod svoje verne hanume. Međutim, poznavajući ga dobro, znao sam se neće tek tako lako predati i da će na sve načine burgijati da ide, pa je tako verovatnoća polaska u utorak već bila 30%, u sredu 50%, u četvrtak prepodne 75% i konačno, u četvrtak uveče se javio i ponovo rekao: 100% idem.

IMG_5637

Noć pred polazak u Rumuniju nisam mogao da spavam. Svo to iščekivanje, svaki taj trenutak i gledanje u sat. Isti onaj osećaj kad se muvaš sa ribom i znaš da se jedan drugom sviđate, ali nikako da se smuvate. Jedva dočekah petak popodne i momenat okupljanja kod Bogoslovije. Naravno, Zoki je kasnio svojstveno sebi. Taj čovek nikada do sad nije došao na vreme, kao da mu je Dragan Torbica rođeni brat. Stigao je posle 45 minuta i 37 sekundi (nisam gledao na sat).

IMG_5610

Spakovali smo se i krenuli put Pančeva, Kovačice pa na granični prelaz Jaša Tomić. Na Pančevačkom putu svratili smo do pumpe da se natankujemo i da krenemo na daleki, ali srećan put. Onaj koji se pamti ceo zivot. Tamo se nalazimo sa Petrom, našim saborcem u ovoj avanturi, koji nam se priključio u Astri H, OPC line. Krenuli smo dalje, a meni je u glavi sve vreme odzvanjalo “jao Bože, pa gde mi to idemo, pa te Rumune smo nekada uzimali za kopanje, a sada turistički idemo kod njih…

IMG_5674

Zaboravih da napomenem da je sa nama u kolima bio i Nikola, vlasnik radnje Vana felne iz Vrčina, nekrunisani kralj alu-felni velike colaže, čovek bez koga bi Ganetova sedmica danas verovatno bila na čeličnim 17-icama. Mnogo gotivan lik sa kojim smo se zaista prelepo družili narednih nekoliko dana.

Tokom puta razmišljao sam šta nas sve očekuje i kako će to sve izgledati. Nisam prestao da vrtim po glavi kako Džeremi Klarkson vozi Aston Martina po Transfagarašanu. Smišljao sam odakle i kako da fotkam, koji ugao da zauzmem. U tim mojim snovima prekinuo me je graničar na očajnom srpskom i pitao me da li sam ja Miloš. U trenutku vraćanja u realnost, dok sam bio u svom svetu za koji živim i za koji dišem, odgovorih “da, taj sam” misleći u sebi “kad me već vraćaš u realnost mogao si i neko pivo da ponudiš, a ne bez razloga da me cimaš”…

IMG_5576

Napokon ulazimo u Rumuniju. Ubrzo stižemo do Temišvara koji se nalazi svega 45 km od granice. Na izlazu iz grada, tj na Molovoj pumpi nas je čekao ostatak družine: Max Tuning sa njegovom lepšom polovinom Draganom, kao i Aleksandar, takođe sa svojom lepšom polovinom. Aleksandar je inače Petrov drugar, a koliko sam shvatio iz priče njih dvojica su se celoj avanturi priključili videvši najavu event-a na nasoj Fb stranici.

Započinjem prvu seriju fotkanja jer ipak nam je vozni park poprilično interesantan posto su Petar i Aleksandar sa OPC line Opelima (crna namrčena Astra i prelepa bela Insignia), dok su Zoki i Max sa Japancima, već pomenuti Subaru WRX i dobro znana crvena Toyota MR2, generacije Mk1.

IMG_5609

Po izlasku sa pumpe ubrzo se uključeujemo na autoput. Očekivajući katastrofu od puta, a sve na bazi onoga što sam slušao o Rumuniji kad sam bio mali, doživeh ogromno iznenađenje: autoput je bio ravan kao pista i bez rupa. Ej ljudi moji pa ovo je ludilo, Subaru WRX je samo zviždao i kao da smo leteli.

Nastavak puta je protekao brzo, uglavnom u priči oko domaće tuning scene, uz poneki stidljivi pokušaj Nikole da nam proda felne, uglavnom polirane sa falcom, polovne, a kao nove, nikad varene. Svako je tokom puta imao i tu neku svoju back-up priču: ja sam kao pokvareni gramafon ponavljao priče o Transfagarašanu, Nikola je, kao što rekoh, nudio felne, dok je Zoki bio neuništiv: sve vreme je ponavljao kako mu je glavni cilj da se prvi uspenje na Fagaraš sa svojim WRX, da pobedi sve motore iz MC Road Runners, Maxa u Mr2, sve bicikliste i planinare rekreativce. Pomislih u sebi, ako ovako nastavi i avion će da stavi na listu konkurenata.

IMG_5717

Posle nekih 270 km i 3h30 minuta puta od ulaska u Rumuniju, stigli smo na naše odredište, grad Sibiu koji se nalazi podno Karpata. Sibiu smo odabrali za našu bazu jer se nalazi na 45 minuta udaljenosti od uspona na Fagaraš.

Po pristizanju u hotel raspakovali smo se i upoznali ostatak ekipe koja nas je već tu čekala, a koju su većinom činili momci iz MC Road Runners iz Novog Bečeja: Lola, Sava, jedan Ivan, drugi Ivan, Aleksandar i Goran Švaba. Moram da napomenem da je Goran Švaba, alfa i omega moto kluba iz Novog Bečeja, jedan toliko gotivan i opušten lik da vam to ne mogu opisati. “Transfagarašan ekipa” je konačno bila na okupu. 5 motora i 4 već pomenuta automobila.

IMG_5607

Iako je Zoki najavio da će nas klopa čekati po dolasku u Hotel što je prethodnog dana dogovorio sa Lolom iz moto kluba, ispostavlja se da momci iz MC Road Runners ipak nisu bili na nivou zadatka te nas dočekuju sa rakijom dobrodošlice, ali bez klope. Po ispijenoj rakiji dobrodošlice, na scenu stupa Zoki u svom direktorskom pojavnom obliku i zahteva od bajkera da ispoštuju dogovor i odu do prvog fast food po klopu. Rečeno – učinjeno, dobijamo reš pečene kebabe, koji nas vraćaju u život (pomresmo od gladi prethodno). Hladno pivo na pun stomak leglo nam je ko budali šamar, te se svi upućujemo na spavanje vrlo brzo, jer valjalo je biti potpuno odmoran za avanturčinu koja nas je iščekivala sutra. Odlazak na spavanje nije mogao da prođe bez Zokijevih provokacija upućenih bajkerima da će ih sve sutra pobediti na usponu. Navikao sam na njega kao na mirnog i povučenog lika, ali izgleda da ova kombinacija WRX-Fagaraš deluju na njega kao na mene pivo.

IMG_5605

I dok su Zoki i Nikola zakuntali u sekundi, ja sam ostao budan i nastavio da razmišljam o svemu što smo doživeli danas i onome šta nas čeka sutra. U tim razmišljanjima sam dočekao jutro, nestrpljivo iščekajući tih famoznih 9 sati, za kada je dogovoren polazak iz hotela na to čarobno mesto. Mogu vam reći da je ovo ostvarenje jednog od par dečačkih snova – znate onaj osećaj kad samo o nečemu čitate i maštate, gledate milione klipova, a onda vam se taj san na kraju i ostvari… pa kako da spavate?

Nastaviće se…

Tekst i Photo: Miloš VRsix

IMG_5603

Slični tekstovi

Komentari