Menu

Izgubljeni u Ženevi II deo

Izgubljeni u Ženevi II deo

Tog drugog dana, probudio sam se ujutru oko 7h u nekom katastrofa hotelu pored železničke stanice. Smeštaj koji bi kod nas koštao oko 20 evra platio sam 100 evra više. Jes’ da je centar Ženeve al da je mnogo - mnogo je...

Za razliku od mene baksuza, talični Aca se smestio u naš hotel u Francuskoj. Negde oko ponoći je stipsa konačno rešila da se raseče za trošak sms-a pa je pao dogovor da se nađemo na ulazu u sajam već oko devet ujutru. Zašto tako rano? Jer je subota, neradni dan, pa smo očekivali katastrofa gužvu.

Od centra Ženeve do sajma nije bilo komplikovano doći – ima sedam ili osam stanica gradskim prevozom, u ovom slučaju autobusom. I odmah da razbijem mit – nije Švica neko ludilo gde u gradskom sediš u fotelji dok na LCD TV od 52 inča gledaš serije, već je gužva bila takva da smo se nabili ko sardine pa se jedva moglo disati.

Elem, 20 minuta vožnje i stigao sam ispred sajma. Platio sam punu cenu ulaznice, 16 evra, jer nije bilo tapkaroša kao prethodnog dana. Naravno, u duhu srpskog naroda, stao sam prvi u red i čekao da se vrate otvore ne bi li se što pre dočepao štandova Lambo-a, Koenigsegg-a, Bugatti-a i Pagani-a koji su jedan pored drugog. Za to vreme, od mog kolege Ace ni traga ni glasa.

Posle još 20 minuta čekanja tokom kojih se napravila poprilična gužva, po otvaranju kapija sajma postao sam prvi Srbin koji je u subotu, drugog dana, zakoračio u Halu Geneve Motorshow. Acu nije bilo svrhe čekati jer je prioritet postao što bolje slikanje i snimanje gore pomenutih brendova. Sve je obećavalo da će gužva biti neviđenih razmera, a u tim uslovima, od slikanja i snimanja nema ništa.

Nakon sat ipo fotkanja i snimanja ovih skulptura na točkovima, gužva je zaista bila nepodnošljiva. Srećom, sve što je vredelo snimiti je snimljeno, tako da sam mogao da se opustim i odem na pljugu. Boravak napolju u ograđenom prostoru namenjenom pušačima i svima onima koji bi popili piće ili klopali, iskoristio sam da isprobam simulator vožnje Formule 1. Ne onaj klasični sa volanom, već onu kapsulu u koju se nabije vas desetak pa vas hidraulika pomera napred nazad simulirajući efekat G sile prilikom kočenja i ubrzanja. I ovde moram iskreno da napomenem – nemoj da se neko slučajno za.ebo i dao 10 evra za ovu glupost, jer da nema zvuka formule i video sa staze ladno biste pomislili da se vozite traktorom po prolećnom oranju. Barem sam ja takav utisak stekao.

Da sada ne dangubim na opisu super automobila kojima smo posvetili naš drugi dan jer su se mahom svi nalazili na tom famoznom drugom spratu, a već smo ih opisali u tekstu koji smo objavili, nastavljam dalje sa opisom onoga što me je u tom momentu najviše mučilo – a to je gde je moj kolega Aca koji je trebao da stigne na sajam još pre dva sata. Nit’ me zove, nit’ odgovara na pozive. Tada sam već iskreno počeo da verujem da je rešio da se vrati za Beograd jer se smrtno naljutio na mene. Ok, bio je u pravu da nije trebalo ići vozom do Ženeve prethodno veče, al ne treba me valjda zbog toga streljati?

Tek, ne lezi vraže, taman kada sam pomislio da se uvređeni kolega već vraća avionom za Beograd, Drama Queen se ponovo baca u trošak od 100 dinara i u istorijski najkraćem pozivu u istoriji roaming mobilne telefonije uspeva da mi saopšti lokaciju štanda gde ćemo se naći.

U sceni tipa „srušio si moje snove vlogovanja, al ću ti oprostiti“, Aca se ponovo hvata kamere i shvativši da nisam proćerdao dva sata uz kafu i pljugu, već radeći u stilu novinara na terenu, pun entuzijazma započinje svoj bumbarov let od jednog do drugog štanda, gazeći sve pred sobom pa i prenežene švajcarce uz parolu „dobra fotka ili smrt“.

I dok se on minglovao oko štandova ovih hypercar-a, ja sam se vrzmao okolo prikupljajući utiske. A evo taksativno navedeno par kratkih utisaka sa moje strane o tom famoznom drugom spratu tj. galeriji:

  • Sve što vredi je gore. Samo su Ferrari i McLaren bili dole (njih smo videli prvog dana)
  • VW grupacija sa svojim postavkama Vagena, Porschea, Audija i Lamba zauzela skoro ¼ gornjeg sprata
  • WI-FI je veće blago od bilo čega na sajmu, al kad na Lambo štandu kažete da ste iz Srbije i da vam je Miloš Pavlović prijatelj na fejsu, mož’ se ogrebete za password. Tako smo se i mi dočepali neta i snimali onaj Instagram Live što smo emitovali tog dana na sajmu
  • Osim Lamba, Paganija, Koengsegg-a, Bugattija, tu su bili i Zenvo, Henesi, W-motors (napravili čuvenog Lykan-a iz F&F serijala)
  • Negde u nekom budžaku na tom spratu bila je i njeno visočanstvo Lamborghini Miura. I dan danas toliko sjajna i neodoljiva da sam više vremena proveo pored nje nego pored Huracana Perfomante
  • Tu negde izlagali su i neki Englezi restaurirane Mini Klasike. Sa ubačenim infotejment sistemom, fabričkim, ali malo pojačanim motorom od 1250 kubika, i zaista perfektnom eksterijeru prodavani su po ceni od 75.000 funti
  • Cupra je predstavila svoju ideju da brend odvoji od Seat-a. Aca, poznati domaći downshifter kada je shvatio da je najlepša Cupra na štandu u stvari električno vozilo i da neće imati šta da shifta na dole na svom omiljenom autu, pao u bedak. S druge strane, Leon Cupra u karavan izdanju i konačno 4×4 verziji dokazala da i Seat može za oko 4,5 sekundi do sto na sat. Ne znam kakvo joj je vreme na ‘Ringu, al jedva čekam momenat da 4×4 ture u hatchback pa pojure onu Civic Type R po zelenom paklu
  • Subaru WRX STI. Isti sve ove godine. Tj. promene oni malo ali u suštini sve isto i dalje. 300 konja. Unutra skroman enterijer. Najveća muka hostese na sajmu bila je kako da zatvori gepek koji iz nekog razloga nije hteo da se zatvori kako treba. Blam.
  • Plavi AUDI iz snova sa oznakom RS2 o kome sam maštao pred kraj adolescencije, krasio je neki od štandova van postavke VW grupacije. I dan danas bih ga pre kupio nego li one nove S-ove.

Sve u svemu, utisak sa drugog sprata je sledeći: ako želite Top TOP-ova – to je tu. Uvek prvo ovde pa onda zujite dalje. Dobro prošvrljajte drugim spratom da vam se ne desi da ne promašite nešto od onih rarireta iz prošlosti kojih je zaista bilo dosta.

Dobar deo drugog dana proveli smo sa hondašima Raletom i Mlađom koje smo sreli tog dana oko podneva. Razmenili smo utiske o svemu, od automobila pa do smeštaja i prevoza i došli do zaključka: oko utisaka o kolima smo se manje-više svi složili. Oko troškova smeštaja i prevoza oni su ispali racionalni, a nas dvojica brzopleti papani koje je brzopletost koštala par stotina više. Eura. Franaka. Šta god. Ovde je odnos 1 prema 1 tako da u Ženevu ne krećite sa evrima već švajcarcima.

I na kraju tog drugog dana, tj. subote, kada smo se rastali sa Raletom i Mlađom i taman pomislili da smo sve cake pohvatali i da sutra, tj. nedelju, možemo lagano da izblejimo u hotelu, spoznajemo još jednu surovu istinu koja nas je čekala na ovom automobilskom hodočašću – opet smo omašili sa prevozom. Al ovaj put ne sa kojim prevozom ići, jer smo konačno skontali kako i gde koja linija vozi od onih koje nama trebaju, već sa informacijom da linije koje nama trebaju ne voze vikendom kada nama trebaju. A ne voze ni druge. Tako smo na kraju, posle drugog dana, potpuno iscrpljeni tabanili još nekih 5 ili 6 kliometara od sajma do hotela, sa sve granicom Švajcarska/Francuska koju smo prešli peške.

Šta reći za kraj…

  1. Da li vredi ići? Da, obavezno, jer ovo se ne propušta.
  2. Kolima ili avionom? Jeste da je lagodnije avionom, al ja planiram kolima dogodine. Drama Queen može avionom.
  3. Potpuni pobednik i najjači utisak sajma? Konegisseg Regera kada su super/hypercars u pitanju. Aca reče Koenigsegg CCX za njega.
  4. Najbolja riba na sajmu tj. hostesa? Ni jedna nije ostavila poseban utisak. Dobro ajde, Lesli sa Ferrarija je simpa..
  5. Najveća Acina briga na sajmu? Da li će Testosteeron objaviti snimak sa sajma pre nas.

Tekst: Z.Glavaški Photo: Z.Glavaški/A.Kušljić

Slični tekstovi

Komentari