Menu

Izgubljeni u Ženevi 2018 – 1. Dan

Izgubljeni u Ženevi 2018 – 1. Dan

Sav normalan svet sve svoje aktivnosti planira unapred što je i normalno. Mi iz PH ne spadamo u tu kategoriju. Mi sve radimo naopako. Takav pristup primenili smo i kod sajma automobila u Ženevi.

Za razliku od specijalizovanih novinara za automobilizam koji su na vreme isplanirali sve svoje aktivnosti vezano za ovaj događaj, između ostalog i posetu onim danima kada su kapije sajma otvorene samo za novinare, mi smo sve uradili naopako. Evo kako…

Sve je počelo dva dana pred sajam kada se Aca naprasno setio da se u Ženevi održava tradicionalni godišnji spektakl posvećen automobilima. Ja sam bio još gori od Ace – potpuno sam zaboravio na ovaj event. Dakle, dva dana pred sajam, negde oko 22h, posle dva sata većanja doneta je odluka da se ide. Avio karte su odmah i kupljene, a sutradan ujutro naprasno obezbeđen slobodan dan u firmama u kojima radimo. Letimo u petak ujutro, vraćamo se u ponedeljak ranom zorom i sve super. Tri dana za sajam. Milina.

Milina malo morgen. U četvrtak veče smo skontali da nemamo gde da spavamo. Naći sobu u Ženevi dan pred otvaranje najveće automobilske svetkovine nije bio problem za Acu. Ne znam kako, al’ čovek reče da je za sat vremena obezbedio smeštaj preko neta i to po povoljnim cenama. Pomislih tada u sebi: svaka čast na sposobnosti, ovaj će daleko da dogura.

Elem, u petak ujutro se nađosmo na aerodromu. Uz Acu na aerodromu sretosmo i neka dobro poznata lica: poznati Hondaši Rale i Mlađa, ali i stara garda birokratije automoto sporta – Moma iz SAKSS-a koji više nije u SAKSS-u.

Da prekočim sad let i ostale nebitne stavke – prostor gde se održava sajam je neposredno uz aerodrom. Bukvalno dva minuta peške. Karte smo kupili uz popust od 70% jer smo nabasali na neke preprodavce koji su prodavali promotivne ulaznice koje su verovatno dobili za džabe. Otkrili smo i da nam je hotel svega 3 km vazdušnom linijom od aerodroma.

I taman kada sam pomislio da je Acina srećna zvezda obasjala i mene, skontavamo da se dešava upravo suprotno tj. da moj urođeni baksuzluk lagano prelazi na njega: jeste hotel 3 km vazdušnom linijom, al’ je put do hotela 10km. Pri tome je hotel u Francuskoj, a ne u Švajcarskoj i na sve to taxi prevoz od aerodroma do hotela je oko 100 franaka (1km taksijem je 10 evra u Švici). Opcija gradskim prevozom podrazumevala je neke akrobacije sa dva do tri presedanja uz kombinacije busa i voza. Zato i ne treba da čudi što je prenoćište pronađeno očas posla.

Odlučujemo da brigu oko prevoza bistrimo uveče kad završimo obilazak sajma pa shodno tome ostavljamo torbe na čuvanje na aerodromu (10 evra po torbi), jedemo hot dog uz koka kolu (još deset evra) i konačno ulazimo na sajam.

A na sajmu prvo nalećemo na Kick-a. Ne, nije to novi model nekog automobila, već naš proslavljeni drifter Igor Stevanović zvani Kick. Dobijamo od njega osnovne informacije gde i šta obići i donosimo odluku da prvi dan iskoristimo za hale donjeg nivoa gde su Jaguar, BMW, Mercedes, Rimac, Ferrari, Polestar, Honda, McLaren, a drugi dan posvetimo gornjem spratu gde su Pagani, Koenigsegg, Lamborghini, Zenvo, Bugatti…

S obzirom da smo već objavili tekst o super/ hypercars iz Ženeve, a da ovaj tekst prati i video klip sa YT posvećen prvom danu, evo par bitnih informacija: 90% automobila možete da pipate, da uđete u njih, čačkate sve do mile volje čak i polugice menjača na volanu. Bilo je i onih koji su besomučno pritiskali sirenu tj. trubili su (nije Aca). 5% automobila ne možete ni da priđete osim ako se ne prijavite na licu mesta i sačekate svoj red da uđete u ograđeni prostor gde su izloženi. Poslednjih 5% možete samo da gledate van ograđenog prostora. Najveća gužva na donjem spratu bila je na Ferrari štandu. Moglo je da se uđe u ograđeni prostor, ali samo pod uslovom da ste potencijalni kupac jednog od modela ili ponosni vlasnik nekog od starijih modela. Mi smo ipak ušli posle dužeg ubeđivanja, da ne kažem laganja.

Što se tiče samih automobila koje nismo spomenuli u poslednjem tekstu, ogromna gužva bila je na štandu BMW-a oko koncepta M8. A kako i ne bi kada je automobil toliko lep da je to neverovatno. Ne da je zaslužio epitet pravog naslednika kultne osmice nego je otišao za korak dalje. Svaka im čast na tome, jer ni jednog momenta nisu odstupili od svojih korena.

Za razliku od njih, Mercedes je otišao u nekom pravcu koji nama dvojici nikako nije jasan – na mesto instrument table ugradili su tablet u neke od svojih modela. Ne, nije digitalni ekran ugrađen u centralnu konzolu, već displejčina koja je fizički odvojena od ostatka konzole osim na donjem delu. Po našem mišljenju, ako su već hteli originalnost, onda su trebali da naprave opciju da se ekran može fizički odvojiti od konzole i poneti kući da deca igraju igrice na njemu. Da li je to planirano za sledeću generaciju Mečki ili će ga pak vratiti u stari format poznatih cajgera, pa nek bude i digitalna, to već ne znamo. (Da ne bude zabune – ne mislim na centralni displej tj. infotejment, već mesto gde se nalaze brzinomer i obrtomer).

Indijska Tata je predstavila svoje koncepte SUV-a koji ozbiljno dobro izgledaju, Giullia sa Ringa je toliko olakšana da je skoro pa cela od plastike i košta Boga Oca pa se postavlja pitanje kako onako lagana nije još brža nego što jeste. Mazda je predstavila neke koncepte koji su verovatno naslednici 3 i 6 modela i koji ako zažive u stvarnosti imaju perspektivu da postanu najlepši automobili na planeti u svojim segmentima.

Focus RS je brutalno lep u predstavljenoj plavoj boji. Novi Mustang pod nazivom Bullit je zasenjen starim Mustangom pod nazivom Bullit opet uz našu nedoumicu – lepo je što evocirate uspomene na stare modele koji su vam poslužili kao inspiracija, ali za Boga miloga ne parkirajte stare pored novih jer novi nisu zasenili stare. Isti slučaj i na štandu Lancia Stratos.

Kod Honde ludilo oko nove NSX, a kad posle Honde odeš u komšiluk kod Toyote na štand i baciš pogled na Toyotu Supru prvo što se zapitaš je iz kog grma će iskočiti Džeki Čen i započeti snimanje Kao Grom iz Vedra Neba 2 deo. Supra je za nas toliko razočarenje da vam to ne možemo opisati. Kao nabudžena GT86. Naspram nje je NSX u prednosti svetlosnu godinu. Bio je tu i NISSAN u blizini sa svojim GT-R kome nismo ni prišli jer je jedno od prokletstava ovakvih manifesticaja da kada na jednom mestu vidiš i doživiš ovoliko super/ hypercars čula ti naprosto oguglaju pa na neke stvari naprosto i ne odreaguješ tj. ne obraćaš pažnju. Tako je bilo sa GT-R, a ponovilo se sa Megan RS. Naprosto nas nisu „radili“.

Za zelenu boju se može reći da je postala trend, pa ako je matirana tim još bolje.

Ako se vratimo na detalje logistike vezano za sajam, evo još par detalja – klopa i piće imaju iste cene kao i ispred sajma, toaleta ima dovoljno, garderoba se plaća 2 franka za ceo dan, a ako sve to plaćate evrima kusur je uvek u francima i uvek vam računaju odnos 1-1 što znači da vam sve dođe skuplje za oko 10%. Inače, iako je bio drugi dan sajma, petak nije bio krcat jer se u Švici kanda ne izlazi ranije sa posla pa se moglo natenane razgledati i uživati.

U svakom slučaju, iako smo ustali rano i ceo dan proveli na nogama, prvog dana smo izvitlali po sajmu dobrih 6 do 7 sati i oko 19h napustili sajam krenuvši do aerodroma po stvari i u potragu za gradskim prevozom koji je trebao da nas prebaci u susednu Francusku gde nam je rezervisan hotel.

Sada dalje taksativno: u 20h shvatamo da imamo dve opcije sa aerodroma: prva, autobus donekle, pa odnekle drugim autobusom do Prevesana (grad u kom je hotel). Druga opcija, voz do centra Ženeve, a odatle bus direktno do Prevesana. To su bile opcije koje su nam savetovali Ženevljani koje smo besomučno spopadali na aerodromu. Odlučujemo se za opciju voz do grada pa bus do Prevesana. A onda u vozu, na 1 minut pred polazak, Aca odlučuje da ipak izabere drugu opciju. On izlazi, ja ostajem, voz odlazi.

Do Ženeve se lako stiže, al’ do Prevesana nikako. Da skratim, nije trebalo jedan, nego dva busa promeniti ponovo. Međutim, više nije bilo moguće uklopiti satnicu tako da je postalo očigledno da ja u Prevesan neću stići to veče i da mi ne gine potraga za prenoćištem u krcatoj Ženevi. Oko 23h Aca šalje poruku da se dočepao hotela u Prevesanu, ne tako što je dobro spojio prevoz već zato što je rođen pod srećnom zvezdom pa je raspitajući se gde je stanica za bus, nabasao valjda na nekog ko je iz tog grada  i ko ga je kolima odbacio. Oko ponoći i ja jedva pronalazim hotel sa jedinom slobodnom sobom i pristojnom cenom i konačno posle 20h na nogama i tumaranja odlazim na spavanje…

Kraj prvog dela…

Tekst/ Foto,Video: Z. Glavaški/ A. Kušljić

Slični tekstovi

Komentari