Menu

MR2 – Toyota sa dušom Ferarija

MR2 – Toyota sa dušom Ferarija

Negde tamo 1990-te, u jednom od tadašnjih automoto časopisa stare Jugoslavije, prenet je tekst iz čuvenog nemačkog AutoMotor und Sport-a u kome su eminentni novinari ovog časopisa odgovarali na pitanje: koji bi ste auto kupili do 50.000 maraka?

Svi su dali različite odgovore, a meni su dva ostala u sećanju- Reno Espace sa kliznim bočnim vratima kao izbor novinara koji je imao poveću porodicu i Toyota MR2 kao izbor drugog novinara koji je preferirao sportske automobile uz obrazloženje da je MR2 jedini auto koji za manje od 50.000 maraka može da vam pruži sličan osećaj vožnje kao mnogo skuplji sportski automobili, a pre svega zbog centralno postavljenog motora.

Jedna takva Toyota prve generacije, proizvedena 1989-e i dan danas se vozi i pleni pažnju svojom pojavom. U pitanju je MR2 našeg kolege Maxa sa PH, pa s obzirom da nas često pitaju zašto ne predstavimo i naša vozila, rešili smo da vam približimo i ovaj kultni automobil kakav se kod nas retko viđa.

Kao što to uvek biva kada se pojavi jedna kultna serija, obično sve ostale budu ili bledi prethodnici ili bledi naslednici pa je tako i u ovom slučaju od tri serije modela koji se proizvodio od 1984 do 2007-e samo ona prva dobila status kulta.

Međutim, da je Tojotin projekat tokom razvoja ovog vozila otišao u pravcu u kom je kompanija želela, danas bi MR2 verovatno bio samo jedan nizu zaboravljenih automobila osamdesetih koji su imali za cilj da zabave i budu ekonomični i onako usput, ali ne i obavezno, sportskog karaktera. Srećom, tokom razvoja projekat je usmeren u pravcu razvoja sportskog automobila sa centralno postavljenim motorom, pa su ubrzo potom usledila testiranja po trkačkim pistama i to od strane vozača Formule 1.

Kao finalni proizvod dobijen je MR2: M za mid-engine, R za rear-wheel-drive, 2 za two-seater.

MR2 je vrlo brzo doživeo planetarni uspeh, pre svega zbog tri osobine koje su ga krasile:

  • fantastični četvorocilindrični motor sa 16 ventila postavljen centralno.
  • vrhunski petobrzinski menjač.
  • neverovatno dobra upravljivost i ležanje.

Iako atmosferski motor od 1.600 kubika nije bio preterano jak (od 112 do 130ks, zavisno od tržišta kojem je bio namenjen) poređenja sa Ferarijem nisu izostala jer je pružao sličan doživljaj vožnje. Nagrade su pljuštale sa svih strane uključujući i titulu člana kluba 10 najboljih sportskih automobila decenije. Pričalo se i pisalo tada, da ko jednom provoza MR2, nikad više ne seda za volan automobila sa prednjom vučom.

Toyota je tokom proizvodnje Mk1 serije izbacila na tržište i jaču verziju od 145 konja koja je bila pojačana superchargerom. Ovi primerci nisu videli evropsko tlo jer je turbo serija bila namenjena isključivo za japansko i američko tržište. Ovaj mališa je sa turbo motorom bio sposoban da ubrza do 100km/h za svega 6,5 sekundi. Koliko je to bio impresivan rezultat za ono vreme najbolje govori podatak da je Ferrari Mondial sa V8 motorom od 2900 ccm snage 214 konja imao ubrzanje od 8,2 sekunde.

Zanimljiv je podatak da su troškovi održavanja MR2 za ono vreme bilo neverovatno niski  – iako je u pitanju visokoturažni motor koji se vrti do 7.500 obrtaja smešten u auto koji se kupuje da bi se vozio brzo i dinamično, često i poprečno, a ne samo pravo, specijalizovani američki novinari su tokom  testova koje su sprovodili došli do kalkulacije da su ukupni troškovi svih servisa tokom prvih 50.000 km vožnje iznosili svega 200$! Sve to je samo potvrdilo kvalitet izrade auta i doprinelo još većoj popularnosti ovog modela Toyote.

A kakvi su utisci Maxa o sopstvenom autu i zašto je rešio baš njega kupi najbolje da opiše on sam…

U MR2 sam zaljubljen od početka 90-tih kada ga je jedan prijatelj dovezao kod nas u dvorište. Pre desetak godina, kada sam rešio da ga kupim, intenzivno sam ga tražio skoro pune 2 godine. I mogu reći da sam imao sreće da naletim na izuzetno očuvan primerak.

MR2 je pravi ’vozački’ auto. Pravi predstavnik analogne generacije. Od elektronike ima jedino podizače prozora i retrovizore. Nema čak ni servo upravljača. Nije suviše jak (1600cm, 120 konja, 8,5 sec/100kmh, 200+ km/h maksimalna brzina), ali je zato prilično lagan i odlično izbalansiran. Ne baš idealno, zato što idealno nije zabavno.

Pri bržem ulasku u krivinu ume da ’kliza preko nosa’ što se vrlo lako koriguje dodavanjem gasa i dopuštanju zadnjem delu da prokliza. Sva težina mu je centralizovana i prilično nisko postavljena. Sve je vrlo direktno i pruža mnogo užitka u vožnji. Čak i odlazak po hleb i mleko sa njim može biti prava avantura.

Inače, na automobilu je većina delova fabrička, osim opruga koje su kraće pa je ceo auto niži za 35mm na sve četiri tačke. Menjani su točkovi – sada su 16’’, pravljen je protočni auspuh…

Gde je MR2 Mk1 u Srbiji danas? Pa… realno pre ćete videti Halejevu kometu nego dobar i očuvan primerak. Iako u Nemačkoj kvalitetnog primerka nema ispod 7-8.000 evra ovde kod nas se može kupiti za upola manju sumu. Pod uslovom da uopšte uspete da ga pronađete na oglasima…

Tekst: Z. Glavaški i Z. Maletin Photo: Z. Maletin

Slični tekstovi

Komentari