Menu

Honda Civic Type R Supercharged!

Honda Civic Type R Supercharged!

Kada je kategorija hothatch-a u pitanju teško da se može reći koji je prvi među jednakima. Poštovaoci evropskih brendova svoj glas će verovatno dati Golf-u GTI, Meganu RS, Focus RS, dok se oko japanske konkurencije verovatno slažu u jednom: Honda Civic Type R. Iako možda prva generacija i nije dominirala ulicama Evrope, jer je bila ekskluzivna za Japansko tržište, za drugu (kodne oznake EP3) se može reći da je poprilično prodrmala stari kontinent kao auto koji se po prvi put proizvodio u Engleskoj: kako svojim izgledom, toliko svojim performansama i pre svega voznim karakteristikima.

Međutim, kada se 2006. godine pojavila treća generacija Honda Civic Type R sa sobom je donela mnoštvo kontroverzi.

Prvo, po prvi put u istoriji Type R modela, japanska (kodna oznaka FD2) i evropska verzija (FN2) su dobile potpuno drugačiji izgled: diskretnog sedana japanskog porekla sa 4 vrata merkala je hothatch verzija svemirskog izgleda iz Evrope.

Drugo, razlika u snazi postala je još drastičnija između evropske i japanske verzije: 201 konjska snaga sa starog kontinenta nasuprot 225 konja iz zemlje izlazećeg sunca.

Treće, iako se masovno iščekivalo unapređenje voznih karakteristika kod FN2 u odnosu na evropski model prethodne generacije kodne oznake EP3, ne samo da je došlo do stagnacije u snazi, već je i trap pretrpeo izmene i to u pravcu nazadovanja: zadnji trap, do sada koncipiran po principu nezavisnog ogibljenja, zamenjen je manje kompleksnom torzijom.

Četvrto, na sve gore navedeno FN2 je u odnosu na prethodni EP3 dobio dodatnih 110kg težine, što je delimično nadomešteno kraćim prenosom, final drive sa 4.7 kod modela EP3 je skraćen na 5.08 kod FN2. FN2 je postao veći i komforniji GT auto sa dosta opreme, ali na uštrb kilaže.

Sve ove izmene nisu se toliko reflektovale na performanse koliko na same vozne karakteristike. Novija verzija, zadržala je isto ubrzanje do 100 km/h od 7,1 sekundi, skoro isto na 402 metra (15,3 vs 15,1),  i skoro identičnu maksimalnu brzinu (231km/h vs 230km/h). Međutim, nova generacija je dramatično poklekla na mestu gde je trebala najviše da dobije: trkačka staza. Model druge generacije EP3 bio dominantniji u odnosu na novi FN2 da se skoro pa nametalo pitanje šta se Hondinim inžinjerima motalo po glavi u momentu stvaranja novog modela. Vreme na stazi Hockenhaim bilo je za sekundu bolje u korist starog modela 1:20 vs 1:21. Honda je to pokušala da nadomesti izbacivanjem Championship White ograničene verzije sa fabričkim šperom (LSD), kasnije i sa još moćnijom Mugen verzijom koja na papiru možda nije zvučala kao veliki napredak, ali performanse automobila su bile onakve kakva je trebalo biti stock verzija FN2 modela, napokon dominantnija od EP3 na stazi.

Da bi cela priča bila još misterioznija ne treba zaboraviti činjenicu da se u tom momentu glavna konkurencija u hothatch segmentu već uveliko ponosila snagom motora od 250 ks, da je dobar deo njih započeo svoju turbo/supercharged eru,  dok su performanse, a pre svega ubrzanja pojedinih konkurenata uveliko počela da napadaju do tada nezamislivu granicu za prednju vuču od magičnih 6 sekundi kada je u pitanju ubrzanje od nula do sto na sat.

I ovde na scenu stupa jedan svima nepoznati lik. Osoba koja za samog sebe tvrdi da se do pre tri godine nije preterano zanimala za automobile, nije čak ni posedovao auto, koja otvoreno priznaje da nije bio ni dobar vozač, ulazi pomalo tiho na balkansku tuning scenu sa ciljem da nauči bolje da vozi u kontrolisanim uslovima, ali i da više nauči o samim automobilima. Prvi projekat u životu: Honda Civic Type R FN2.Cilj projekta: 350+ ks snage uz vozne karastike koje bi trebalo da budu takve da auto postane jedan od top topova za domaći Track Day.

Projekat je počeo pre nešto više od godinu dana. Započet je na dosta dobroj osnovi koju je Mlađa uz pomoć srećne zvezde uspeo da pronađe ni manje ni više nego na Novom Beogradu: Type R, pomalo zapušten, vozila devojka od prvog dana sa kraćom desnom nogom, ali mehanički savršeno očuvan sa 40 000 pređenih kilometara.

Uz puno truda, rada, učenja i pre svega pomoć dobrih prijatelja na čelu sa Saletom, napravljen je automobil koji je danas jedan od najdominantnijih na domaćoj tuning sceni i jedan od najpoznatijih sa domaćeg Track Day-a. Snaga motora je skoro pa duplirana (323whp – 370bhp u piku na 0.8 bara, izmereno u Centru Boban, Dynojet valjci) na kompletno stock motoru, a uz pomoć Rotex C38-81 superchargera. Auto je izmapiran na Hondati od strane vlasnika i njegovog pajtosa Saleta.

Ovakvo povećanje snage zahtevalo je dooosta propratnih modifikacija da bi auto bio siguran i dugotrajan. Menjač je dobio karbonske sinhrone, malo duži final drive (sa modela EP3) kako bi prenosio bolje snagu i mfactory helical šper sa zaključavanjem od 66%. Poliuretani na motoru i trapu su pomogli da trap i motor stoje pravo na punom gasu, modifikovana japspeed 4-2-1 izduvna grana i kompletno custom prohromski Vlajković izduv od 70mm su dali motoru da diše.

Veliki intercooler, prskalice za isti i propisno postavljen CAI dali su mu dovoljno hladnog vazduha na usisu, 1000cc injectori i 255ml pumpa dovoljno goriva, a sinter kvačilo upareno sa laganim zamajcem dobar prenos snage sa motora na menjač.

Ubrzanje od 100-200kmh je sada 10s (izmereno VBOX sport uređajem) tj. redukovano je u odnosu na fabriku za celih 12 sekundi. Kako ovaj auto nije pravljen samo za pravac, već pre svega za track day, auto je dobio MeisterR coilovere, hladnjak za ulje, čukice za afr, temperature ulja, pritisak ulja i boost, četvoroklipne brembo čeljusti sa 320mm diskovima napred, CL RC6 plocice, opletena creva itd.

Da bi smanjili težinu auta, izbačena su sva sedišta (ostatak enterijera nije diran), montirano je Sparco Grid II sedište, harness bar da bi pojasevi bili pravilno montirani, i naravno, Sparco pojasevi u 4 tačke. Firma Hybrid Racing bila je zainteresovana za malo sponzorstvo te je poslala Hybrid Racing shifter.

Do nedavno je auto vožen na 225-40 r18 ad08 poluslikovima, ali će auto zbog manjka trakcije ove godine biti vožen na full slick-u, zbog čega je napred morao biti proširen trag točkova. Dosta propratnih estetskih detalja prate celu priču, kao što su mugen lip, usisnici, maska, zadnji podesivi spoiler itd.

I znam da je ovo momenat kada će neko reći pa dobro Ok, uzmeš auto, platiš, majstori ti to nabudže i ti odeš pa se hvališ, ali to ovde nije slučaj i sada dolazimo do momenta kada želim da pojasnim zašto je Mlađa za mene fascinanat lik: zato što ne samo da je sam osmislio svaki detalj svog projekta, već zato što je i sam izmapirao automobil koji vozi. Da, da, dobro ste povezali  sa početkom teksta – to je taj isti Mlađa za kojeg sam gore napisao da se do pre tri godine nije preterano zanimao za automobile.

Samo da napomenem da je ova Hondica uspešno izvezla svaki Track Day prošle godine na NAVAKu i da ćemo je opet gledati kako hita ka nekom boljem vremenu. Auto je dosta težak za vožnju posle silnih modifikacija i potreobno je dosta vremena vlasniku da ga ušteluje, jer očigledno želi to svojeglavo sam da uradi i usput nauči nešto, ali pred nama je cela nova sezona. Viđaćemo ovaj auto još, ne samo na NAVAK-u, već i na Grobniku u junu, a planira se i Hungaroring ove godine. Planirano je još par sitnica na autu, a vlasnik je počeo redovno da deli svoje iskustvo na Instagram nalogu @projectcarsbalkan gde i možete videti slike poslednjih radova.

Tekst/Photo: Z.Glavaški/ N.Dragorajac /Sheemcity 

Slični tekstovi

Komentari