Menu

BMW 850Ci – sportista u smokingu

BMW 850Ci – sportista u smokingu

Druženje u Šapcu koje nam je proteklog vikenda omogućio BMW Klub //M pružilo nam je priliku ne samo da uživamo u širokom spektru različitih BMW modela već da vidimo i neke zaista retke primerke koji se danas na ulici mogu videti skoro pa nikad.

Jedan od takvih bio je i BMW 850Ci našeg drugara Saleta. Kultni automobil devedesetih, jedan od najlepših, ne samo BMW modela, već i automobila proizvedenih ikada, jedan od auta kojem smo se divili u Šapcu. Iako nije toliko redak, jer se tu i tamo naleti na po neki primerak i na našim ulicama, Saletov BMW izdvojio se od ostalih po mint stanju i stepenu upicanjenosti salonskog nivoa. Da, dobro ste pročitali, auto bukvalno izgleda kao da je upravo izašao iz salona, što i ne treba da čudi obzirom da je Sale jedan od onih koji se do detalja posvećuje sitnicama i ništa ne prepušta slučaju.

Obzirom da je model koji je dovezao na skup kupljen od prvog vlasnika koji je takođe bio revnosan kada je očuvanje ove retke zverke u pitanju, te je na ovom e31 Sale od dodatnog angažovanja imao samo presvlačenje sedišta i farbanje celog automobila, rešio sam ovom prilikom da vas malo provedem kroz neke od malo manje poznatih činjenica vezane uopšteno za seriju e31 i model 850Ci.

Elem, razvoj kultnog bavarskog kupea pokrenut je davne 1984 godine i posle pet godina započeo je svoj prodajni ciklus baznim modelom 850i. Da li zbog očekivanja da bi ovaj prelep i presavršen model trebalo da pleni ne samo izgledom već i performansama, tek globalno razočarenje nastupilo je vrlo brzo: kritike na račun performansi, ležanja i upravljivosti počele su da pljušte sa svih strana. Govorilo se tada da V12 od 300 konja i ubrzanje od 6,8 sekundi nije u stanju da parira ni Nisanu 300 ZX, a kamoli Korveti, dok se za upravljivost i stabilnost pisalo da je ona na zavidnom nivou samo na putevima koji su ravni i pravi poput ploče bilijarskog stola. Citati poput „ako želite brz BMW zaboravite 850i i kupite M5“, uz globalnu krizu auto industrije s početka devedesetih uslovile su pad prodaje 850i za dve trećine već posle dve godine.

Sa ciljem da sačuva brend, BMW traži spas u dva pravca: „ulaznim modelom“ manje snage, kubikaže i posledično cene koja je bila prilična za ono vreme, ali i jačom sportskijom verzijom.

Malo je poznato da je ulazni model trebalo da bude 830i, kojh je napravljeno 18 komada, ali koji nikad nisu izašli u prodaju jer čelnici BMW-a nisu bili zadovoljni motorima od 3 litre te je doneta odluka da bazni model bude 840i (4.0 lit) odnosno 840Ci (4.4) u drugoj polovini devedesetih.

Kada su jači modeli u pitanju, prvo je svetlost dana ugledao 850 CSi sa motorom V12, 5,7lit. i 380 konja. Međutim, ovo nije trebala da bude top verzija serije e31 već M8, najbolje skrivana tajna BMW-a poslednjih 30 godina. M8 je razvijan pod velom tajnosti sa ciljem da bude „ubica Ferarija“. Imao je motor od 6.000 kubika i 550 konja. Napravljen je jedan jedini primerak, ali je proglašen za nedovoljno bezbednim za drumski saobraćaj, te fabrika ubrzo odustaje od njega. Dobri poznavaoci BMW brenda znaju da je upravo motor iz M8 postao pogonski agregat McLaren F1 koji je uz blage modifikacije naturpijan na 624 konja. Koliko je kvalitetan bio pomenuti motor najbolje govore reči inženjera McLarena da potenciljal motora iznosi čak 1.000 „konja“ u rasponu od 9.500 do 10.000 obrtaja.

Gde je u celoj priči 850Ci?

Od 30.000 komada serije 8 koliko ih je ukupno proizvedeno tokom 10 godina, 850Ci je najređi od svih koji su doživeli serijsku proizvodnju: svega 1.200 ih je napravljeno, čak 300 komada manje od 850CSi. Pogoni ga V12, 5,4 litre, sa 326 konja i 490 njutna. Iako jači od baznog modela 850i, perfomanse nisu bile bog-zna-kako impresivne: od nula sto za 6,3 sekunde, 402 metra: 14,9 sekundi (izlazna brzina na 402m 153km/h), maksimalna brzina elektronski ograničena na 250 km/h…

Druženje u Šapcu iskoristili smo da napravimo koji krug po periferiji. Auto je zaista neverovatno utegnut i tokom vožnje nije se čuo niti jedan jedini šum. Zvuk motora je previše kultivisan za moj ukus, ali i kategoriju auta u kojoj se nalazi, čak i pri višim obrtajima. Prosto rečeno – kada ne bi ste znali šta je ispod haube, teško da bi ste pretpostavili da je u pitanju V12 od 5.400 kubika.

Kada su performanse u pitanju, subjektivni osećaj je da je brz i moćan, čak i brži nego što fabrika deklariše. Ubrzanje je linearno i ne oseća se gubitak snage čak i pri višim brzinama. Na žalost, kiša i vlažan kolovoz umanjile su našu želju da rizikujemo sa proverom ležanja u krivinama i sveukupne stabilnosti. S druge strane, osećaj vožnje ili bolje rečeno kruzinga u ovoj sportskoj lađi je neopisivo lep i sam po sebi vas i ne vuče da auto testirate do krajnjih granica.

Sale je svoj san sanjao godinama, približavajući mu se vremenom kroz 520i, 540i i M6. Dosanjao ga je pre dve godine kada je došao u posed 850Ci. Na pitanje koliko je zadovoljan svojom e31, kratko je odogovorio: To je to. Nema dalje. Čak ni kada je BMW u pitanju…

Šta reći za kraj?

Iako osporavan kada su u pitanju performanse, postojale su stavke koje se nisu mogle osporavati kada je 850i u pitanju: lepota, vanvremenski dizajn, prefinjenost. Čak i tada, u momentima najveće kritike s početka devedesetih, za e31 se pričalo da je jedan od najlepših, ako ne i najlepši auto ikad napravljen, rame uz rame sa Ferarijevim modelom Dino.

Upravo ove osobine uticale su da e31, postane jedan od najtraženijih „young timer-a“  BMW-a kome cena iz godine u godinu raste…

Tekst & Photo: Z.Glavaški

 

Slični tekstovi

Komentari