Menu

Audi TT Mk1 – Porsche wannabe

Audi TT Mk1 – Porsche wannabe

Dobar deo vas koji prati PH portal i naš YT kanal zna da svako malo koristim priliku da bacim po koju provokaciju Aci na temu njegovog Audija TT. Istina je da danas, iz ove moje perspektive i broja godina koje imam,  Audi TT sigurno ne bi bio automobil izbora kada je vikend „prevoz“ u pitanju ili eventualno neki projekat budzenja, ali je takođe istina da kada se TT Mk1 pojavio nimalo nisam bio ravnodušan njegovom pojavom.

Pre tačno 20 godina, tačnije 1998. godine, prvi primerci ugledali su svetlo dana i vrlo brzo se pojavili i kod nas. Isprva modeli 1.8T od 180ks, a nedugo zatim i onaj jači, iste kubikaže ali sa 225 konja i quattro pogonom.

Mislim da tada, nije bilo osobe mojih godina (a tada sam imao dvadesetak godina) koja nije maštala o njemu. Futuristički dizajn, s preda maltene isti kao i od pozadi, nizak i kompaktan delovao je kao da je došao sa druge planete. Iako je delio platformu sa Golf IV i Audi A3, svojom pojavom i naravno konceptom kupea 2+2 bio je svetlosnu godinu ispred njih. Još kada se pojavio na DTM šampionatu sa svim onim spojlerima i stabilizatorima naprosto niste mogli, a da se ne zapitate postoji li lepši kupe trenutno na tržištu. I zaista, u momentu kada je Opel Calibra završavala svoj životni ciklus zajedno sa VW konkurencijom u vidu Corrado -a, TT-a ništa nije moglo zaustaviti u pohodu ka svetskoj slavi. Tako je npr. 2000 i 2001 godine američki magazin Car and Driver oba puta uvrstio TT na listu Ten best cars of the year.

Svetska slava stigla je i pored činjenice da su krajem 1999/ 2000 godine, sva vozila opozvana i vraćena u fabriku na doradu zadnjeg ogibljenja, ugradnju ESP sistema i zadnjeg spojlera kao posledica serije saobraćajnih nesreća koje su se dogodile pri brzinama većim od 180km/h usled nagle promene traka na autoputu ili kod oštrih krivina.

Sve u svemu takav kakav jeste, u tom svom prvom pojavnom obliku proizvodio se punih 8 godina, tj. sve do 2006.godine.

I da ne davim više sa prošlošću, ajd da se vratim na Acinog TT-a.

U osnovi, plavi TT mog kolege je 1.8 turbo sa pogonom samo na prednjim točkovima, upravo onaj koji je na ovim prostorima i bio majmasovniji. Ovaj četvorocilindrični motor sa pet ventila i turbo punjačem u originalnom izdanju imao je 180 konja i 235 njutna obrtnog momenta, koji su mu omogućavali da do sto na sat stigne za 7,5 sekundi uz maksimalnu brzinu od 225 km/h dok je za četvrt milje bilo potrebno 15.7 sekundi.

Oprema u kojoj je kupljen nije bila ni malo naivna za to godište i tip auta: fabrički ksenoni, zatamnjeni farovi, kožna sedišta sa ugrađenim grejačima, digitalna klima, cup holder od nebuloznih 300 funti. Spolja plav, unutra crn (nepogrešiv izbor kontrasta jer ne volim bež) sa srebrnim elementima okruglog oblika koji se pojavljuju na različim mestima u enterijeru sa sobom noseći prepoznatljiv TT šmek: od ivica ventilacionih otvora pa sve do prekidača na komandnoj tabli.

Koliko god delovao skučen pozadi (čak je i Aca hteo ne hteo morao da prizna da su zadnja sedišta neupotrebljiva osim u slučaju da prevozite maltezera), napred je priča potpuno drugačija kada se smestite na mesto vozača. Sedišta su dobra, ne preterano duboke kadice, ali sasvim solidno odrađene da vrše posao, pozicija za upravljačem takođe dobra uz napomenu da desna noga udara o ivicu centralnog grebena. Menjač je standardno dobar i pored godina upotrebe, dok je audijevska komandna tabla osetila zub vremena u vidu gubitka piksela na displeju. Dizajn table je po meni prelep, uz napomenu da sam generalno veliki fan Audi enterijera pa se ovo može shvatiti i kao subjektivni dojam.

I sada dolazimo do momenta izmena koje je ovaj TT pretrpeo da bi stigao do onoga gde je sada: možda i najlepši u gradu iz Mk1 serije, sa oko 240 još uvek nezavršenih konja (auto nikako da bude odrađen do kraja), vremenom od 14.2 sekunde na 402m (računamo da će biti značajno brži kada se izmapira kako dolikuje), 1,42 na NAVAKU i jedinom realnom zamerkom koju Aca ne želi da prizna, a to je preglasan i ne baš lep zvuk iz izduva koji najviše podseća na galamu koju pravi GSP kada mu progori auspuh (redovna pojavi 90ih u Beogradu).

Dakle, kada su izmene u pitanju ajd da krenemo redom: eksterijer – Porsche felne. Nekom možda deluje kao kičerica, meni deluje prelepo. Jes da nikad neće biti Porše, al barem nek da do znanja da ima želju da bude Porsche.

Izmene: Hibrid turbo k03s/k04, dizne S3 BAM, FMIC, oversize silikon TurboInletPipe, bobine tfsi, BMC CDA usis sa cold air intake-om, BorgWarner medium wastegate ventil, pumpa goriva 255l/h, 3“ downpipe-straightpipe, 4bara FPR, BremboSport max drilled 312mm diskovi i verovatno još nešto što je zaboravio…

Ogibljenje: Trenutno patosiran na beton tvrdim gevindama koje mu daju visinu ili ti nizinu 6-7cm ispod fabričke.

I kako sve to konačno deluje u vožnji?

Moram priznati da sam bio više nego pozitivno iznenađen: da puni kao lud, puni! Mnogo bolje nego što sam mislio. Postoje momenti overbusta koji se javljaju u vidu trenutnog gubitka snage pri ubrzanju, ali nisu toliko dramatično izraženi i verujem da se lako mogu srediti dobrim mapiranjem.

Kočnice: Odlične.

Ležanje: E ovde sam doživeo totalni šok. I to onaj pozitivan. Ne da je utegnut nego boli koliko je dobro utegnut. Oduševio me je. Toliko dobro leži u krivini da sam se posle svake kroz koju sam prošao kajao što nisam dao veći gas. Ako bi trebao da izdvojim jedan element za koji smatram da je bio presudan da, iako nezavršen do kraja, ovaj auto napravi na svom prvom NAVAKu 1,42 onda bi to svakako bilo ležanje.

Izduv: Plač majke Božije. Iako me Aca ubeđivao da se iznutra auto čuje potpuno drugačije i da će mi se svideti zvuk prilikom ubrzanja, moram da priznam da sam ostao pri stavu: pod hitno promeniti izduv.

Za kraj šta da kažem? Da je lep, lep je. Da je po meni više styling auto nego tuning – i pri tome ostajem al iz današnje perspektive i ovih godina. Da je dobro utegnut – jeste. Da je lepo voziti ga – lepo je. Čak i više nego lepo jer sam zaista poželeo da test traje duže i ne bi imao ništa protiv da ga dobijem na par dana da se još malo podružim sa njim. Da je praktičan – baš i nije obzirom da je neupotrebljiv pozadi i da je platio cenu dobrog ležanja svojim patosiranjem koje ga čini skoro pa neupotrebljivim za naše puteve. Da će sa dobrom mapom i uvozanim Acom na Navaku moći da pokida neko dobro vreme – i to verujem. Da će ga Aca konačno završiti – e to jedino ne verujem.

Tekst/ Foto: Z. Glavaški / I. Jankovski

Slični tekstovi

Komentari