Menu

Restauracija: APN 4S (1980) by Maravić family

Restauracija: APN 4S (1980) by Maravić family

Tekst posvećen Titovim pionirima (i pionirkama koje su volele da ih provozaju na Apencu)

Nekada se znalo kada su motori u pitanju: buržoazija je vozila Honde, Yamahe, Suzukije, a proleterijat Tomos. A među Tomos modelima, nekako najpoznatiji i najkultniji bio je i ostao APENAC. Kakva je to mašina bila…Dušu dala za budženje…

Koliko je to popularan i omiljen motor bio među socijalističkom omladinom najbolje ilustruje priča od pre pet godina kada sam se zapio u lokalnoj kafani u Novom Bečeju sa drugarom starijim od mene nekoliko godina. Negde oko 2 sata iza ponoći dotakosmo se priče o lokalnoj diskoteci i seoskim lepoticama. Kad onako iznenada upita me on:

– Znaš li kako smo nekad znali ko je u disko smuv’o nešto, a ko nije?

Ne znam.

– Pa onaj ko je u ovo vreme (dva iza ponoći) turir’o apenca i ter’o od ćoška do ćoška tako da zavija anrrrrrrrrrr anrrrrrrrrr,  za tog  odma znaš da ništa nije u’vatio u disko. Jer da jeste sakrio bi se u mrak iza diska i na nekoj klupi radio radnju! Ili bi ga oter’o na kraj sela, lagacko da se ne čuje, pa bi ondak tamo znaš već šta ‘oću da kažem… A ovi što pravu na raskrsnicu anrrrrrrrrrr anrrrrrrrr, taj o’ma znaš da će sam kući i da čeka disko u sledeću subotuEh, kakva su to bila vremena… Budžili smo te apence, ta zdravo su dobro išli.

Pitam kolika je to brzina bila, a on, k’o iz topa:

Ta išli su ko fića! Do 70 na sat mu ni fića ništa nije mog’o, posle ga sustigne, al’ tu su negde, mogao je i do stotke.

Ja se smejem, a on mrtav ozbiljan nastavlja:

Ta ni Yugo mu do 70 nije mog’o ništa! Ma, kad mu istanjim glavu, pa ispoliram kanale i izduvne i usisne, pa  sastružem glavu da bi poveć’o kompresiju… Pa onda napravim elko klip tako što stavim kariku u vrh klipa, sve u korist kompresije i povećanja broja obrtaja. Pa promenem zupčanik napred i stavim onaj sa većim brojem zuba, umesto 11 da bude 13, pozadi metnem sa 34 umesto 31. I onda ubacim petu brzinu, jer se on pravio sa 4, al’ je k’o “elektronac” imao mesta za petu brzinu. Napred metnem vile od “petnaje” ili produžene od “elektronca”, a pozadi širi i jači točak da bi mog’o da izdrži toliki tretman. Jer kad isprobavamo, a on ne mož’ na kej kod Tise da navuče i da se uspenje na 90 stepeni, posle će selo da priča za nas – nisu kadri a ‘oćedu! A kad svu tu mašinu sredimo da može da ide 80-90 na sat, onda mu stavimo rezonu k’o što ide na automatik i niklujemo vile, rezervoar, ručice, nožice i obavezno amortizere sa kojih se prvo skinu plastike da bi se videle opruge, ko na ovim što ti sad voziš…”

Zašto spominjem sve ovo? Prošlog vikenda imao sam priliku da upoznam deo porodice Maravić – oca Nikolu i sina Srđana. Kakvi su to kraljevi ljudi moji! Pa nemož da verujete. Tata skoro pa pet banki, al ga to nije sprečilo da ono malo Pežoa pretvori u diskoteku Paradizo. A sin, krenuo očevim stopama pa usput malo zastranio – za razliku od Nikole koji preferira Styling, Srđan potegao u pravcu Tuning-a. Prava Tuning&Styling porodica.

Saće neko da pita – kakve veze imaju Maravići sa Apencom? Aaaaaaa, pa imaju, i te kakve veze. Naime, neposredno posle skupa na Mišeluku, javio mi se Srđan sa pitanjem dal bi objavio priču o restauraciji Apenca koju su on i ćale uradili pre dve godine. Reko naravno da hoću!

I tako stigosmo do glavnog dela priče: restauracija APN 4S by Maravići. Prenosim integralnu verziju i to Srđanovim rečima do u najsitnija crevca, jer i Apenac i Maravići zaslužuju to.

Motor je vozio i održavao moj deda. Posle dedine smrti, apenac je stojao oko 7 godina u garaži. Imao je blago ulubljen rezervoar i neka oštećenja na štitnicima (voleo je da popije pa je jednom pao s njega). Rešili smo da izvučemo Apenca iz garaže i da ga lagano vratimo u prvobitno stanje. U dvorištu smo ga komplet rastavili. Neki šrafovi su bili zapekli pa je bilo malo i mučenja, ali uglavnom je brzo išlo. U međuvremenu smo uvideli da je zadnja guma loša – kada smo je naduvali  pukla je, pa smo je odmah promenili. Kad smo to uradili i rastavili ga do rama, odneti su na farbanje svi delovi. Odabrali smo specifičnu plavu boju sa više perli koja je ujedno i moja omiljena, a inače uživo na suncu motor je čak mnogo lepši.

Tokom rasklapanja…

rasklapanje 5rasklapanje 6rasklapanje 4APN 4 (1)

Posle farbanja na red je došla mašina. Otvorena je da se vidi kakvo je stanje –  nije za sada ništa budženo, ali je urađeno sledeće : -Ubačen novi elko klip meteor 38mm sa karikama – dodata peta brzina – novi dihtunzi i ležajevi -zamenjeno ulje u motoru -očišćen i premazan lanac -zamenjena sajla kvačila -zamenjena sajla prednje kočnice -zamenjena sajla zadnje kočnice -zamenjena sajla gasa -zamenjene ručice i drške na kormanu -izvršena plastifikacija zadnjeg prtljažnika i ručica na kormanu -postavljen novi retrovizor -postavljena nova zaštitna mrežica na far -nova zadnja spoljašnja i unutrašnja guma -presvučen sic -razvučena kompletna nova elektroinstalacija -odrađeni svi potrebni limarski i farbarski radovi -centriranje prednjeg i zadnjeg točka -nova sportska reza MTB (laser) -kapice na ventilima -drzač za noge za suvozača -nova svećica.

Bukvalno svaki šraf nov. U međuvremenu je sic presvučen i odrađena je plastifikacija nekih delova. Posle sklapanja mašine, došlo je na red montiranje svih komponenti. Razvlačenje nove instalacije, montiranje štitnika (tu je bilo dvoumljenja vraćati ih ili ne, ali oni imaju tu najveću površinu pa mu daju taj pravi sjaj, a takođe nema ih puno takvih), zatim točkovi, lanac i ostalo sve po redu.
Tako da smo dobili završni produkt sa slika. Fora je što je većini starijih bajkera bio to prvi motor pa kad ga vide budi im neka sećanja i oduševljavaju se, zaustavljaju da hvale,pitaju i slično…

Za kraj šta reći – Maravići svaka vam čast, samo tako nastavite!

APN 4 (2)APN 4 (7)APN 4 (14)APN 4 (8)APN 4 (13) APN 4 (12)

Tekst: Zoran Glavaški & Srđan Maravić

Photo: Srđan Maravić

Slični tekstovi

Komentari