Menu

Od sekundarne sirovine do NOV NOV

Od sekundarne sirovine do NOV NOV

…I tako sam za sebe mislio da sam neki iskusni forenzičar za limariju nagledavši se po placevima limarsko-farbarskih podviga priučenih domaćih dunđera. Sve dok nisam slučajno naleteo na YouTube kanal jednog umetnika po imenu Arthur Tussik.

Ne znam za vas, ali za mene je trenutak kada hoću da promenim auto postao noćna mora, da ne kažem – nužno zlo. Ceo taj proces počinje naivno. Naravno, prvo skontam šta mi se sve dopada od automobila gledajući ih u saobraćaju, onda ide malo istraživanja po netu, šta izbegavati a šta je za preporuku, onda malo provere cena delova i održavanja, potrošnje, itd. Nakon toga se samo baci pogled na oglase, onako ovlaš, čisto da vidim šta ću sve gledati kad budem imao pare u džepu.
Svi sijaju na slikama, sve grmi, sve puca. Euforija na vrhuncu i beskrajna zabava. Mislim se u sebi – ma da, lako ću ja to. Još malo pa ću uživati u svom novom, modernijem, lepšem, jačem i ekonomičnijem, polovnjaku.

Onda ide fotografisanje, budućeg-bivšeg ljubimca, gde se potrudim maksimalno oko fotki kako bih na oglasima privukao što više pažnje. Recimo da tu negde polako prestaje zabavni deo. Pišem opis, preturam po fiokama, vadim račune, presabiram se u glavi i kapiram da nisam normalan koliko sam para ulupao! Pitam se šta mi ovo treba u životu, ali drugi glas u glavi mi govori da nema nazad i da se fotke već upload-uju…
Pošto imam opsesivno-kompulsivni poremećaj vezan za estetiku automobila, ili neku vrstu Stevo Žigon sindroma, a nemam običaj da stavljam bezobrazno visoke cene, svoj auto prodam uglavnom prvom koji dođe da ga vidi. Tu ponovo dolazi do blagog napada anksioznosti i panike, ali onaj drugi glas me opet smiruje i obećava da će biti ultra-zabavno da se vozimo od prodavca do prodavca i biramo moj auto iz snova.

Kako se euforija tako brzo pretvori u agoniju i gde iščezne onaj drugi glas, ja stvarno ne znam. Otvoriš oglas, na fotografijama sve sjajno-bajno, ignorišeš nekako one informacije da je garažiran, nepušački, vozila baba do pijace vikendom, znaš da je nemoguće da je baš svaki prešao ispod 200k i pomiriš se sa tim nekako. Ali pobogu… Gde ljudi nalaze i koliko malo plaćaju stručnjake koji čine onakva zlodela nad karoserijom? To su tragovi slivanja farbe, gomila lako uočljivog gita, razlike u nijansama farbe, a momenti poput efekta pomorandžine kore na laku ili loše naštelovanih zazora dođu kao ništa posebno kad se kriterijum spusti. Pošto ja ne spuštam kriterijum tako lako, moje potrage mogu da potraju i po nekoliko meseci dok ne nađem primerak koji mi se sviđa. Uvek sam se pitao kako samo za oglase ne važi ono pravilo da slika govori hiljadu reči?! Kada i nađem auto sa očuvanom karoserijom, razočaram se uništenim enterijerom ili motorom pri izdisaju.

I tako sam za sebe mislio da sam neki iskusni forenzičar za limariju nagledavši se limarsko-farbarskih podviga priučenih domaćih dunđera po placevima. Sve dok nisam slučajno naleteo na YouTube kanal jednog umetnika po imenu Arthur Tussik. Ovaj Rus jednostavno dokazuje šta znači ljubav prema svom zanimanju i posvećenost. Sudeći po broju pratilaca i pregleda, veoma je popularan za jednog limara, a biće vam jasno i zašto kada pogledate snimke koje smo izabrali.

Međutim, često se u komentarima postavlja pitanje bezbednosti. Da li je njegov rad i funkcionalan a ne samo umetnički. Neki kažu da su njegovi varovi znatno bolji od fabričkih koji se tek tako razdvajaju šrafcigerom. Ja nisam dovoljno stručan da sudim, ali jedno znam – svoj auto neću menjati još neko vreme, bar dok naši trgovci automobilima ne nađu nekog Artura, onda će mi biti svejedno…

Tekst/Foto,Video: I.Jankovski/Arthur Tussik YouTube Channel

Slični tekstovi

Komentari