Menu

Lamboghini Kanto – Karika koja i bolje što nedostaje

Lamboghini Kanto – Karika koja i bolje što nedostaje

Koliko god žalili za nekim prototipovima što nikad nisu zaživeli u serijskoj prozivodnji, toliko se ponekad obradujemo što su neki ostali na nivou prototipova. Takvo je barem moje mišljenje kada je u pitanju nesuđeni naslednik kultnog Diabla, Lamborghini Kanto. Od napred kao patka sa kataraktom, od pozadi kao žaba, s boka kao neuspeli diplomski rad američkog studenta dizajna, ovaj projekat je završio sa etiketom „nedovoljno pogodan da nosi značku Lamborghini“.

Kanto je prototip kojeg je dizajnirao Zagato, napravio Lamborghini, a sve sa u svrhu stvaranja naslednika Diabla krajem ‘90ih.

Nesuđeni naslednik Diabla prolazio je kroz različite faze dizajna tokom svog razvoja. U jednoj od faza, zadnji deo je poprilično podsećao na Ferrari Testarosu, što je naravno bilo nedopustivo. Neposredno pred prelazak na izgradnju prototipa odbačena je ideja velikih otvora vazduha prekrivenih vertikalnim lajsnama. Umesto njih, prototip je završio sa okruglim otvorima, koji su zadržali svoju veličinu.

Ipak, posle prvih testiranja odlučeno da se zadnji kraj ponovo redizajnira, a ružni, preveliki otvori za vazduh zamene manjim sa termostatski kontrolisanim sistemom koji bi usmeravao vazduh u motorni prostor.

Od strane automobilske javnosti, Kanto je prvi put zvanično uočen tokom testiranja na pisti Nardo u Italiji. Na ovoj stazi, Kanto je, gle čuda, ostvario 350 km/h zahvaljujući V12 motoru, zapremine 6 litara. Nagađalo se tada da je pomenuti motor, iako moćan, imao problema sa hlađenjem. Nagađanja su imala smisla imajući u vidu ogromne usisnike za vazduh na zadnjem delu vozila.

Inicijalni testovi ovog Lamba ipak nisu rađeni sa 6.0 lit motorom, već sa manjim, od 510 konja koji je pozajmljen iz Diabla SV. Međutim, ubrzo je taj motor zamenjen već pomenutim 6.0l, koji je predstavljao evoluciju motora iz Diabla SV-R. Snagu od 600ks nije bilo teško postići, jer je takav V12 u Diablu SE 30 Jota već isporučivao 595ks. Pogon je bio na svim točkovima.

1998.godine u Junu, po preuzimanju fabrike od strane Audija, projekat je ubrzan sa ciljem da se naslednik Diabla lansira u 1999-oj. Planirana cena iznosila je 250.000 USD, planirana proizvodnja 400 komada. Pogon AWD bio je planiran za celokupnu seriju.

Međutim, tokom oktobra 1998.godine, VW/Audi direktor Ferninand Pih procenio je da projekat L147, kako je glasio oficijalni naziv izrade naslednika Diabla, patio je od hroničnog nedostatka Italijanske linije kao i prepoznatljivog agresivno-pretećeg izgleda koji je krasio Diabla. Shodno tome, Pih je stopirao projekat i krenuo u potragu za novim dizajnerom.

Ali, tokom februara 1999.godine, Lamborghini Dizajn odeljenje, ponovo je oživelo priču Kanta sa delimično izmenjenim izgledom. Prednji deo je izmenjen, svetlosne grupe su pretrpele repozicioniranje u odnosu na prvi Kanto, dok su najveće promene izvršene na zadnjem delu, gde su veliki otvori za vazduh zamenjen manjim, ovaj put daleko bolje integrisanim u karoseriju dajući automobilu daleko skladniji oblik.

Motor je i dalje ostao 6.0l radne zapremine, konceptualno V12, ali je kompletna elektronika promenjena. Izmene su doprinele povećanju snage na 640 konja, ali je fabrika u svom zvaničnom obraćanju javnosti tada najavila redukciju na 610 konja, uz obrazloženje da će detjuniran motor zadržati isti servisni interval kakav je imao Diablo do 530ks. Tom prilikom je najavljeno da će zvanično predstavljanje prototipa biti na Salonu Automobila u Ženevi 1999.godine, a da će zvanična proizvodnja započeti dve godine kasnije, što je procenjeno vreme da se Kanto u potpunosti razvije za proizvodnju.

Međutim, i pored sve želje, Salon u Ženevi ostao je uskraćen za Kanta. Ferdinand Pih na kraju ipak nije dao zeleno svetlo. Projekat je u potpunosti okrenut u drugom pravcu rezultirajući 2001. godine Murcielagom.

Postavlja se pitanje šta je sa Kantom koji su tokom razvoja proizvedeni i razvijeni do potpuno upotrebljivog prototipa?

Postoje dva trača: prvi koji glasi da ih je proizvedeno pet komada, dok drugi trač kaže da ih je bilo tri. Ne znamo koji od ova dva trača je bliži istini, ali ono što vidimo je da jedan krasi Lambo muzej u Santa Agata Bolognese.

Osim ovog, priča se da postoji Kanto u crni boji, potpuno upotrebljiv i u voznom stanju, za koji se veruje da je u Japanu, u vlasništvu privatnog kolekcionara.

Šta je sa preostalih 1 (3), i gde se trenutno nalaze, saznaćemo verovatno na nekoj od aukcija narednih godina kada ovom ružnom pačetu koje nikad nije postalo labud cena poraste do nivoa koji verovatno ni Diablo neće dostići…

 

Text/ Photo: Z. Glavaški / web izvori supercarsfrance

Slični tekstovi

Komentari