Menu

Ferrari Pinin – One and Only sa 4 vrata

Ferrari Pinin – One and Only sa 4 vrata

Ideja o projektu Ferrari-ja sa 4 vrata pala je na pamet Sergio Pininfarini, čiji je san bio da dizajnira italijanskog rivala luksuznim sedanima poput Jaguar XJ, Mercedes Benz 450 SEL, ali i Maserati Quattroporte kojeg je dizajnirao rivalski studio Giugiaro. Prilika za ovakav projekat ukazala se povodom proslave 50 godina postojanja studija Pinifarina, 1980.godine.

Tim oformljen za ovaj projekat vodio je Leonardo Fioravanti, koji je do tada bio odgovoran za većinu Ferrari-ija dizajniranih ’60-ih godina u Pininfarininom studiju.

Fokus u projektu bio je na izgledu sportskog sedana čijem agresivnom izgledu je doprinela prednja svetlosna grupa (Lucas Industries) koja je omogućila da prednji deo bude dodatno spušten, dok je zadnja svetlosna grupa (Carello) bila u bojama karoserije. Gledano sa strane, A i B stubovi su bili zamaskirani zatamnjenim staklima što je sve ukupno pojačalo kupeovski izgled automobila.

Enterijer je bio krajnje modernistički za ono vreme – instrument tabla u vidu velikog ravnog ekrana, kome su instrumenti bili vidljivi tek kada se uključi kontakt, kožom presvučena sedišta bila su u boji duvana dok je komandna tabla bila po ugledu na onu iz Aston Martin Lagonde.

Donor šasije za prototip bio je Ferrari 400 GT, dok je planirani motor zadužen za pokretanje ove sportske limuzine Ferrari-ijev Flat 12 motor od 4700 kubika sa manuelnim petostepenim menjačem.

Automobil je predstavljen javnosti na Sajmu Automobila u Torinu 1980 godine. Enzo Ferrari nije krio oduševljenje prototipom. Iako se tokom narednih nekoliko meseci ozbiljno razmišljalo o započinjanju serijske proizvodnje, od iste se ipak odustalo posle “turneje” Pinin Ferarija po sajmovima i salonima Severne Amerike iste godine.

Šta je tačan razlog odustajanja od proizvodnje prvog i jedinog Ferrarija sa 4 vrata nije poznato, ali se spekuliše da su tome doprinele negativne povratne informacije s one strane bare, kao i spoznaja da kvalitet izrade Ferrari sportske limuzine teško da je mogao da prati kvalitet kakav su imali Mercedes i Jaguar, jer “propusti” u kvalitetu kakve su imali sportski modeli Ferrari su nešto što je bilo prihvatljivo za opštu javnost, dok za limuzinu koja cilja drugi krug kupaca takve greške nisu bile prihvatljive.

Međutim, životni vek prototipa se nije tu završio.

Sredinom 1980.godine automobil je prodat Jacques Swaters-u, belgijskom trkaču, kolekcionaru i vlasniku trkačkog tima. Automobil je tada još uvek bio bez pravog motora u sebi, tj. imao je samo maketu Flat 12 motora pod haubom.

25 godina kasnije, tj. 2005.godine automobil se ponovo pojavljuje u javnosti na Essen Motor Show, da bi 2008.godine na aukciji RM Auctions, Swaters prodao automobil za 176.000 USD.

Novi vlasnik angažuje kompaniju Oral Engineering sa ciljem da se automobil konačno napravi upotrebljivim tj. da se u Ferrari Pinin po prvi put ugradi pravi Flat 12, a ne kao do sada maketa ovog motora.

Tim inženjera ove kompanije predvođen Mauro Forghieri-jem, koji je tokom ‘60ih i ‘70ih bio šef inženjerskog tima Ferrari-ja, modifikuje i ojačava šasiju Pinin Ferrarija, ubacuje motor unutra i povezuje ga sa originalnim menjačem iz 400 GT.

U martu 2010.godine, tačno 30 godina od kada je prvi put predstavljen javnosti, Ferrari Pinin prevalio je svoje prve kilometre pokretan sopstvenim motorom. Ne dugo zatim pušten je u prodaju, ali nije našao kupca. Cena koja je tražena: 1.000.000 USD.

Automobil se danas često može videti u Ferrari muzeju, uglavnom u okviru postavki 10 najboljih dizajna Pininfarine.

Text/ Photo: Z. Glavaški / web izvori

 

 

 

 

 

Slični tekstovi

Komentari