Menu

Zaboravljeni superautomobili: Cizeta Moroder V16T

Zaboravljeni superautomobili: Cizeta Moroder V16T

Napomena: Za kompletan doživljaj u toku čitanja, preporučujemo da u pozadini pustite ovu numeru 😉

Svima nam je poznato da je Italija kolevka superautomobila i skoro svi smo čuli za Ferrari, Lamborghini i Maserati. Pojedninci koji prate automobilski svet, čuli su i za Pagani, Bugatti i De Tomaso. Pored pomenutih, postoji jos prilično velik broj automobilskih kuća u kojima su, u vrlo malim serijama, ručno pravljeni, pravi biseri automobilske industrije, koji su pomalo nepravedno zaboravljeni. Verujem da je tek nekolicina pravih poznavaoca i istinskih petrolheads-a čulo za neke od ovih proizvođača, meðu kojima se nalazi i Cizeta. A koliko Vas zna kakva se priča ustvari krije iza ovog više nego egzotičnog brenda?

cizeta rear

Sredina osamdesetih godina proslog veka. Suncem okupano popodne u Modeni…
Pored prodajnog salona Ferrarija, nalazi se radionica za popravku i održavanje ekskluzivnih
automobila. Uz potmuli urlik V12 motora, u radionicu ulazi Lamborghini Countach na kom treba uraditi redovan servis. Vlasnik garaže, inače i diler Ferrarija za taj deo Italije je čuveni inženjer Claudio Zampolli. Silazeći niz stepenice u servis, toplo pozdravlja svog prijatelja koji je dovezao Countach-a na servis.

Reč je o čoveku koji je veliko ime u muzičkom svetu. Pevač, kompozitor, D.J. i muzički producent,
Giorgio Moroder. Poznat po svojoj Hi-tech muzici, ali i po glamuroznom načinu života. Uz čašicu razgovora, došli su do veoma interesantne ideje koja će, na sreću svih zaljubljenika u brze i eksluzivne automobile, ostaviti trag u automobilskoj industriji.
Ideja je bila napraviti eksluzivni superautomobil, ali uraditi nesto što niko do tada nije. Pored zaista neverovatnih tehničkih i inženjerskih rešenja koja su do sredine 80. godina ponuđena svetu, dva velika uma su ipak došla do originalne ideje.

cizeta engine
Kao osnovu su uzeli agregat iz Lamborghini Urraco-a…tačnije dva agregata. U pitanju je V8, pod uglom od 90 stpepni, sa dvostrukom bregastom u glavi motora i rasporedom od 4 ventila po cilindru, zapremine 3 litre i snage od 250 KS. Sastavili su dva bloka i dobili monstruozni V16, radne zapremine 6 litara. Iako spojeni u jedan agregat, interesantno je to da je svaki od ta dva agregata ostao prilično zaseban. Svaki ima svoj sistem hlađenja i ubrizgavanja (dele samo zajednički airbox), kao i razvod preko kajiša. Transmisija je postavljena na sredini, na mestu gde su blokovi sastavljeni. Agregat je uz sitne dorade postizao snagu od 560 KS na 8000 obrtaja. Ova snaga je bila dovoljna da automobil od 1700 kg do stotke jurne za 4 sekunde i postigne maksimalnih 328 km/h. Za prenos snage odabran je petostepeni menjač.

 

Ovakav biser inženjerskog umeća, zahtevao je i dostojno telo. Baš u to vreme čuveni italijanski dizajner Marcello Gandini, koji iza sebe  ima reference kao što su Lamborghini Miura, Countach, Alfa Romeo 33, Lancia Stratos… Zaposlen u dizajnerskoj kući Bertone i jedan od  25 nosioca titule za najboljeg auto dizajnera veka, ponudio je svoje dizajnersko rešenje za novi model koji je Lamborghini kuvao u svojoj kuhinji. Diablo!

Cizeta_Fenice_TTJ_Spyder_02

V16T Spyder

S obzirom da je Lamborghini tada bio pod okriljem, prilično konzervativnog Chraisler-a, obacili su Gandinijev dizajn kao suviše futuristički. Tačnije poslali su ga u Ameriku, svom dizanerskom timu da ga “priptomi” i tako smo dobili izgled Lamborghinijevog Diabla kakvog svi znamo.
Elem, da se vratimo na temu: nakon neočekivano negativnog odgovora kod Lamborghini-a, njegov dizajn oberučke prihvataju Zampolli i Moroder.
V16 agregat pronalazi svoje mesto u centralnom delu automobila, odmah iza vozačevog sedišta a preko pomenutog petostepenog menjača, za ono vreme impozantna snaga, prenosi se na zadnje točkove. Ono sto je neobično je to da je motor, iako prilicno dugačak, smešten popreko  (transversely)! Odatle i naziv modela V16T. Bokovi automobila, u zadnjem delu su dovoljno široki da unutar njih stane ogromni agregat i po jedan veliki hladnjak sa svake strane. Šasija je izrađena od okruglih čeličnih cevi a karoserija od aluminijuma saćaste strukture.

cizeta2

Još jedna u nizu stvari koje ovaj auto čine nesvakidašnjim su prednja svetla. Za vreme kad je auto predstavljen svetu, 1988. godine, jedna od neizbežnih stvari svakog sportskog automobila koji je “držao do sebe”, bili su pop-up farovi ili “farovi na podizanje” kako smo ih mi klinci zvali. Gospodin Gandini je taj trend podigao na sasvim novi nivo, ugradivši u Cizetu ne jedan, nego čak dva para (čitaj: četiri komada) svetala koja su se na komandu iz kabine podizala iz potpuno glatkog prednjeg dela auta.

Automobil je pravljen u dve vrste karoserije: kao kupe (zatvoren) i kao spider (otvoren, bez krova). Proizvodnja je počela 1990. godine i bilo je planirano, prema predviđanjima da se sklapa jedan auto nedeljno. Međutim, do 1995, do bankrota fabrike, sklopljeno je samo 19 komada, uključujući i prototip i još jedan eksperimentalni primerak.

Nakon bankrota fabrike, gospodin Zampolli se seli u Ameriku i u Kaliforniji otvara firmu pod nazivom Cizeta Automobili USA, koja se bavi održavanjem i popravkama ekskluzivnih automobila, kao i proizvodnjom Cizete V16T, po porudžbini. Posle zatvaranja fabrike, napravljena su još 3 primerka (2 kupea i jedan spider) u periodu 1999-2003.

cizeta interior

Luksuz koji će zadovoljiti i najzahtevnije

Ubrzo posle samog početka proizvodnje, očevi kompanije (Zampolli i Moroder) se razilaze u poslovnom smislu, tako da značku “Cizeta Moroder” nosi samo prototip, a svi ostali ostali primerci “Cizeta V16T”, mada se radi o identičnim automobilima.

Za sam kraj priče o ovom biseru automobilskog sveta, ostavili smo podatke o ceni. 1990 godine, za Cizetu ste trebali izdvojiti 300.000 dolara, odnosno oko 250.000 eura. Ako ga poželite danas, trebaće Vam malo veća suma kako biste ga mogli parkirati u svoju garažu. Za kupe morate odvojiti 650.000 dolara, a za verziju bez krova, čak 850.000 dolara. Neko će reći da je previše, ali za te pare možete se pohvaliti da ste jedan od 23 ponosna vlasnika ove zveri, na čitavom svetu.

Autor teksta: Maletin Zoran

Fotografije: Wikimedia

Slični tekstovi

Komentari