Menu

Reno 18 TURBO – porodični trkač o kome se maštalo

Reno 18 TURBO – porodični trkač o kome se maštalo

Jedan pogled i milisekunda bili su dovoljni za instant povratak u detinjstvo. Kada sam ga ugledao danas na Novom Beogradu, podvest je odradila svoje – povratak u 1985 i sećanja na dan kada je matori dovezao Reno 18 TLJ iz Novog Mesta. Auto koji je sledećih 15 godina ostao je u našoj porodici. Sa njim smo uzduž i popreko peglali Jugu, nebrojeno puta bili u Grčkoj, jednom stigli čak i do Istanbula. U sred leta i bez klime. I ništa nam nije falilo. Bio je toliko udoban da je to bilo nezamislivo. Nije ni čudo što ga je “midle management” državnih preduzeća obožavao kao službeno vozilo. Imao je odličan i pouzdan motor, ali relativno male kubikaže i posledično snage. 1400 kubika i 64 konja bilo je bauk za stojadina i ladu. Ali ne dalje od toga. Zato nije ni čudo što je matori vrlo brzo počeo da mašta o R18 turbo, perjanici R18 linije.

Za razliku od TLJ koji se sklapao kod nas, turbaljka se mogla jedino uvoziti iz inostranstva što je u ono vreme, sa nenormalnim dažbinama bio pravi luksuz. Zato i nije čudo što je bio i ostao raritet kod nas i nedosanjani san mnogih. Iako se po spoljašnjosti nije mnogo razlikovao od slabijih modela (najveća razlika bile su specifične alu felne) unutra je razlika bila poprilična. Prednja sedišta anatomski oblikovana sa naglašenim rubovima, obrtomer i indkikator za pritisak turbine davali su do znanja da se ne radi o Renou za široke narodne mase. Elektropodizači prozora kao standardni deo opreme uz kožna sedišta kao opcija uz doplatu pojačavali su dozu luksuza.

flickriver

Motor je bio neznatno veće kubikaže od baznog, ali je snaga zahvaljujući turbini bila dvostruko veća: 1,600 kubika i 125 konja. Ta snaga omogućavala je ubrzanje od 10 sekundi do sto i maksimalnu brzinu od nepunih 200 km/h. Poređenja radi, Opel Senator te generacije od 3,000 kubika i 180 konja imao je neznatno bolje perfomanse od R18 turbo.

Elem, da se vratim na inspiraciju ovog teksta: kao što rekoh ugledao sam ga danas na Novom Beogradu, ali na žalost nisam imao priliku za bolje fotke zbog parkiranih automobila. Deluje poprilično dobro sa sve originalnim nalepnicama i čini mi se sa prvom farbom. Na nekim mestima je rđa počela da izbija, ali ne onako dramatično da se ne može sanirati. Sve u svemu uz malo volje i malo para moguće je udahnuti mu stari sjaj. Sjaj o kome su naše tate maštale.

20170222_104925

Tekst: Zoran Glavaški

Photo: Zoran Glavaški, youtube

Slični tekstovi

Komentari