Menu

Mišeluk Afterparty (nedelja, 04.Jun)

Mišeluk Afterparty (nedelja, 04.Jun)

Nedavno smo opisali doživljaj sa drifta u Čačku iz ženskog i muškog ugla. Ovaj put Mišeluk party. Razlika je samo u tome što smo to uradili prošli put kroz dva teksta, a ovaj put u jednom. Nadamo se da ća vam se svideti…Uživajte…

Ana: Zašto Kole voliš da me mučiš? Čemu rano ustajanje, tada ne mogu ni da se koncentrišem maskaru da stavim kako valja…. Možda i jesmo mi žene malo naporne, te pomadice, kremice i ostalo, ali i nismo baš sve iste! Moja nova prijateljica sa Mišeluka, Zorana i ja smo svakako jedan od primera da su sve to samo stereotipi! I dok se sve moje “normalne” drugarice nedeljom ujutru oporavljaju od groznice subotnje večeri, ja centriram da namažem šminku što spretnije jer Kolee već postaje jako nestrpljiv a čeka me samo pola sata….

34722276220_d51651cd10_k

Zoran: Imati 20 godina, 5 tetovaža, biti žensko i doći na ideju da kultnu automoto instituciju Srbije izdigneš na jedan viši nivo, može samo neko ko je lud. Mnogo. To je prva misao koja mi je prošla kroz glavu kada me je Zorana LP pozvala pre dve nedelje sva uspaljena i saopštila da je rešila da uz pomoć AMK Mišeluk organizuje žurku posle trka i da mi moramo da pomognemo kroz promociju ne bi li okupili što više ljudi. Objasniti joj da je to suluda ideja i da treba oladi je isto što i ući u kavez kod gladnog Lava i ubeđivati ga da ti nisi pravi izbor za njegov obrok. Ipak, Kiza je Kiza, rešavamo da joj damo podršku i upetljamo se ko pile u kučine iako nam sve liči da će priča da završi u stilu: dala baba dinar da uđe u kolo, sada daje dva ne bi li izašla.

_MKP5118

Ana: Iako sam već čula priče o Mišeluku i upoznala deo ekipe na Autokomerc kartingu, već sam imala neku sliku svega toga u svojoj glavi. Ali nisam ni zamišljala da su ovi ljudi velikog srca JEDNA MNOGOBROJNA PORODICA!! Pošto mi je ostao dužan vožnju na neki skup, jer sam ga ja, jelte, vozila ko predsednika u Čačak, krenuli smo put Novog Sada u njegovoj betmenomobil Corsi od čija 4 projektora u farovima noću oslepiš (bukvalnoo!). Pošto je kolega birao put išli smo putem zvanim “pitaj boga čija je ovca na putu”. Mislim zašto jednostavno ne bi smo išli auto putem lepo sa tri trake i prelepim njivama sa strane?? Odgovori su se sami ukazali kada smo stigli do čuvenog Iriškog venca. PA LJUDI JA NISAM ZNALA DA SU TAMO ONAKVE KRIVINE! A Kole se potrudio da ih osetim onako kako je najbolje, PUN GAS NIZBRDO! Jao Kole sunce ti poljubim, doći će opet i mojih 5 minuta (tj par sati hehehe).

_MKP4876

Zoran: Ustajem u nedelju ujutro, a u glavi bubnji ko u košnici. Kako i ne bi kad svako malo iskoči neko čudo: prvo je Deda Audi došao na fiks ideju u petak da dovuče TV Prva na žurku ne bi li snimili ilegal race, sve u fazonu to je baš super i biće gledano. A policija? Ma neeee, i njima je to super, oni će da lajkuju snimke Tv Prve i shereju po fejsu (disclaimer autora- nije bilo nikakvih ilegal race), jer oni baš vole kad se neko trka ilegalno pa da cela Srbija navija uživo dal će Husa da pobedi Vladu u poluisečenoj Corsi. Tu je i brigoslav Pera iz organizacije koji panično menja lokaciju skupa na svakih osam sati sve u cilju da izbegne hapšenje ako se slučajno neko potegne, a organi reda to snime (disclaimer autora- niko se nije potezao, sedeli smo družili se, grickali semenke, pili sokove. VRsix pio pivo). Tu je i moja verna hanuma koja celo prepodne paje po dnevnoj sobi sa transparentom: ako se ne vratiš do 22h sledi novi embargo. 

_MKP4934

Ana: Elem, čim smo stigli na neki putić iza brda koj je kao šatro zatvoren nekim bankinama usledilo je moje zbunjeno pitanje, “Jel ovo Mišeluk?”. Nije mi uopšte ličilo na mesto gde se održavaju trke. Ali kako kažu stari “Iza najvećeg brda, najbolji kukuruz raste”. Čim smo prešli brdo, bogu hvala, sa opremom koja je teška kao četvorogodišnje dete usledio je još jedan šok! Na zemlji su odmah krenuli uzvici “Kole, Kole” da se čuju sa svih strana, pa mislim ljudi nije on jebeni Rok Feler hahahaha, a na nebu, iznad staze Mišeluk avion je svojim akrobacijama sve ostavio bez daha. Pošto sam ja žensko, hvala bogu, i ponela sam svu šminku i garderobu, ali vodu nisam, mogla sam da osetim kako mi se duša pozdravlja sa telom, a đonovi patika tope. Sunce je peklo sve pred sobom, kao da je i ono pravilo uvod za usijanja na stazi. I eto opet mog dragog Koleta da mi prebaci još koju reč zbog vode, jer nije imao baš snage da se svađa. A ja u sebi razmišljam: “Daj Kole spremi mi odmah 200€ da se ne vučemo po sudovima bezveze u skladu sa novim zakonom”.

_MKP5015

Zoran: za razliku od Koleta i Ane koji su još ranom zorom zapalili na Mišeluk, VRsix i ja krećemo popodne. Plan nam je bio da oko 16h svratimo do DIS-a na Opel Klub Srbija miting pa onda nastavimo dalje. I taman kada smo oko 16h pomislili da ima izgleda da sve bude kako treba (Deda otkazao TV Prva, Peri objasnili da neće biti uhapšen) sledi novi šok – zove Nebojša i pita: šta se to dešava, zašto je otkazano druženje na Mišeluku. I onda ajd Jovo nanovo – zovi ovog onog, proveravaraj, ispituj, psuj, nerviraj se i na kraju demantuj. Hvala Bogu bila je dezinformacija, znamo i od koga je potekla, al ajd nema veze nećemo dalje o tome. U svakom slučaju VRsix i ja stigosmo na Opel skup, podružismo se lepo i ispračasmo sa ljudima. I KONAČNO KRENUSMO ZA SRPSKU ATINU.

_MKP4884

Ana: Konačno, posle par kilometara “planinarenja” stižemo do starta. I gle čuda, trka počinje, a mi zakasnili… Verujem da se više ne pitate zbog koga. Sada već ne može od umora ni da izgovori onih par reči koje je ranije mogao, već upućuje neke poglede pune razočarenja kao kad poručiš točeni Lav, a dobiješ ga u Jelen čaši. I dok sam vešto izbegavala te poglede, Mišelukom je odjeknuo jak udarac, bilo je jasno da je bilo čukanja. Pogledam bolje i neverujem šta vidim, pežo stoji kao posađen između putokaza, na svu sreću Filipović je prošao bez povreda iako se videlo da mu je tu srce najviše povređeno zbog njegovog havarisanog ljubimca. Usledila je opomena našem dragom Kići Deretiću, za nesportsku vožnju. Potom jos jedan peh zbog kog je napustio trku, ladno je pukla ručica menjača, mada smo mi i dalje ubeđeni da je problem nastao jer nije ubudzio djuntu sa sitnim nutom!

_MKP4935

Zoran: što mi bliže Novom Sadu, ja sve više happy, a Lošmi VRsix u down-u. Šta je sad sa tobom lebtejebo, dal može da prođe dva minuta da ne bude neko zlo i naopako, mislim se u sebi. Kad evo ga Lošmi kreće ispovest o bivšoj ljubavi iz Novog Sada. Pu lebac ti jebem, pa ovaj će samo na žensku da misli, nema tu od slikanja ništa. Ali…Kad mi ispriča pola priče, već se i ja iznervirah. Počeh da je kudim u sebi,  kakva zgadija od devojke, na robiju to treba poslati, a ne zakonom štiti. Ma u brazdu da kopa kukuruz i ne dati joj vode kad ožedni.

_MKP4891

Ana: Klasa fići, bez većih incidenata, došla je kao smirivanje situacije pred krunu dogadjaja. Mali N! Verujem da većina ljudi dolazi na kružne trke upravo zbog ove klase. Klasa u kojoj možemo videti najveće dostignuće Jugoslovenske auto industrije, spektakularni YUGO! Borba je bila žestoka, a želja za pobedom ogromna. Sve mi je to postalo mnogo jasnije kada sam videla stazu Mišeluk iz ugla safty car-a. Presrećna zbog prilike koja mi se ukazala, kao malo dete sam uskočila u vozilo i pošla u obilazak na kraju trke. Yugići su se mogli videti razbacani gotovo na svakoj krivini, izletanja, okretanja pa čak i najbizarnije, prazan rezervoar. Ovacije pobednicima trke, koji su bili sa nama u vozilu, su se čule na sve strane…

_MKP4848

Zoran: otprilike kada su se trke zavšavale, mi smo ulazili u Novi Sad obojica u bedaku zbog bivše mu devojke. Parkiramo u centru, obilazimo stara poznata mu mesta, slikamo klupice na kojima su sedeli, ulice kojima su šetali, ptičice kojima su cvrtkutali….Putešestvija nas dvojice sve je više ličila na Đuliće uveoce čika Jove Jovanovića Zmaja…

Ana: Momci, vi ste srce ovih trka! Iscrpljena nakon celog dana na stazi, mogla sam da osetim miris moje izgorene kože od sunca, samo sam želela da se bacim pod tuš. I sve bi to ostala samo pusta želja, da nije naše drage Elvire i njenog mačka, koja nam je izašla u susret i ugostila nas. Hvala!
_MKP4907
Zoran: Jbš žurku, jbš i Mišeluk, daj da popijemo po jedno pivo, pustimo suzu niz obraz i da se vraćamo za Beograd, sve je od starta i ličilo da će biti ovako, kad se baksuzluk navuko na nas ko smrt na babu. Sumorni i tužni, ulazimo u kafanu i poručujemo po jedno veliko točeno. A ubrzo i drugo…
Ana: Preporođeni, odlazimo do centra gde u bliblioteci zatičemo naše drage kolege, Zokija i Vrsix-a. Kao i uvek momci su bili posvećeni izučavanju knjiga: knjiga piva, knjiga vina, knjiga žestine i ostalih sabranih dela pivnica hehehehehe. Objašnjavaju nam kako dan za nas nije gotov i da nas čeka i velika žurka na Mišeluku. Iznenađeni odlučujemo da pričitamo još koju knjigu piva da bi smo se najbolje pripremili za dogadjaj. Stižemo i već se osećamo kao kod kuće.
Zoran: I onda, odjenom, kao grom iz vedra neba pojavljuje se na vratima kafane naša Ana. Dobro, tu je i Kole, al on sada nije bitan. Dakle, ANA – lepa ko Boginja sunca u nekom crnom trikou tj Cat Woman pojavnom obliku. Blinka VR six okicama, blinkam i ja, zaboravismo bivšu mu ribu koliko dok je ona prišla stolu, umalo ja i ženu da zaboravim… Vikamo konobara još jednu turu da donese, tražimo da pusti Đanija na kasetofon i konačno vatamo zalet za ono što nam predstoji i zbog čega smo došli – Mišeluk afterparty. Posle par krigli ispijenog piva, podsećajući nas na članove 128a i 138a novog zakona Kole nas odvodi iz kafane na Mišeluk. 
_MKP5108
Ana: Pored velikog broja ljudi iz Bg-a, novosađani su nam prilazili sa svih strana. Paljenja gumi i dokazivanja nije manjkalo, kao ni “potezanja”. Iz minuta u minut bilo je sve više ljudi i vozila, postalo je već nepregledno. Sati su odmicali, a ja sam polako gubila pojam o vremenu, kad gle čuda, ponoć! Iscrpljeni i puni utisaka donosimo zajedničku odluku da prekinemo kad je najsladje i krenemo put Beograda.
_MKP5156
ZoranPrelep, veličanstven, već ispunjen usijanim glavama dočekuje nas u svoj svojoj veličini – Mišeluk. Nema koga nema: od BMW Kluba preko BMW sindikata, od Independenta preko Speed Huntersa, od Japan Power do Japan Crew, od gostiju iz Crne Gore pa sve do poslednjeg simbola Titove Jugoslavije: Mladena Sinkića iz Kutine u Hrvatskoj. Tu su i moji novobečejci sa pitanjem “di ovde ima da se kupi suncokreta”, tu je i Zorana sa 602 zahvalnice za 600 učesnika, tu su i sva ona draga i poznata lica sa kojima se rado i lepo ispričam od Nikole Nikolića preko FIlipa Srebrova, Gorana Apića, Bojana Zeljkovića, Joce, Brzog, Gileta, Huse, Miljana i svih ostalih da ne nabrajam dalje… Nekoliko sati druženja proletelo je kao nekoliko minuta, događaji su se uskladištili u glavi tako da nikada ne budu zaobravljeni. Jer Mišeluk je bio i ostao ono što jeste – Mišeluk.
34300466473_bd9f6568d2_z
Ana: U povratku željni još malo Iriškog venca i jurnjave sa Zokijevom Imprezom, ostavljamo nešto za uspomenu da se zna da je Petrol Heads prošao tuda. Ostavljamo nosač motora. Nismo mogli brže, jurili smo 30km/h! Dva sata kasnije stižemo kući. Teškim korakom pokušavam da se dovučem do svog auta. Bolovi u nogama su postajali nepodnošljivi, i dok sam uspavano vozila pustim Beogradskim ulicama razmišljala sam o povratku u realnost i radnom ponedeljku sutra. Hvala Novi Sade, hvala Mišeluk!
Zoran: Nekrunisano kraljevstvo automoto entuzijasta sijalo je te večeri zahvaljujući mladoj ludoj ženskoj glavi po imenu Zorana. Učinila je ono na šta bi se malo ko usudio, drznula se da udari tamo gde i dečaci ne bi udarili – da izazove Mišeluk da bude bolji i veći nego što jeste. I uspela je. Okupila na jednom mestu sve i svakoga ko nešto znači ili će da znači na srpskoj tjuning sceni. Nema koga nije bilo tamo te večeri, da se podruži, da razmeni iskustva, da se ispriča, zabavi, provede, isproba svoj auto ili motor.
Kizo, pobedila si!
_MKP5155_MKP514935110502935_7b8239c2a5_z35070631106_4f2889e97c_z34979818471_cb62685418_z34978369841_95cb5084c0_z34723736860_067ffa82b1_z
Tekst: Ana Petreski & Zoran Glavaški; Photo: Milan Kole Kostić & Miloš VRsix

Slični tekstovi

Komentari