Menu

Kružne trke Ušće (18.Jun) – iz boksa Nemanje Milovanovića (klasa 9 E1)

Kružne trke Ušće (18.Jun) – iz boksa Nemanje Milovanovića (klasa 9 E1)

Dok moji drugari i drugarice nedeljom uglavnom ispijaju kafu, ja, na primer, odem na Ušće ili Mišeluk da gledam kružne trke. Iako poneko može pomisliti da nisam normalna, ja to zaista radim iz čistog zadovoljstva. Doduše, nekada je to bilo iz čistog zadovoljstva, ljubavi prema automobilima, brzini, a sada za tako nešto imam dva razloga: ljubav prema trkama, ali i posao. Po Zokijevoj ideji, moj zadatak u nedelju na Ušću bio je da ispratim trke, odradim kratak intervju sa Nemanjom Milovanovićem i pokušam da vam prenesem bar delić atmosfere iz njegovog boksa. Nemanja vozi u najbržoj klasi srpskog šampionata: Klasa 9 E1.

Koliko puta u životu vam se ukaže prilika da radite ono što je bukvalno posao vaših snova ? Jednom, a možda ni tad. I naravno da nisam odbila Zokija i njegovu ponudu. Plus na sve to je bio što Nemanja vozi Hondu, znači brat Japanac, a sveopšte je poznato koliko ja japanske proizvođače automobila volim.

Sa takvim oduševljenjem stižemo na Ušće. Zoki me upoznaje sa Nemanjom, govori mu da sam ja taj prilepak o kom mu je pričao, dok ja gledam u zastavu ispred njegovog boksa i shvatam da sam upravo upoznala čoveka od kog su njegovi sponzori (planetwin 365) napravili pravi pracati brend. Pogledom pratim dešavanja u boksu, otprilike me podseća na košnicu pčela, sa Nemanjom na čelu veoma dobro uigranog tima.

Dok se on uvlači u svoje trkačko odelo i najljubaznije i sa osmehom odgovara na sva pitanja ljudi koji mu prilaze, njegova ekipa još jednom proverava svaki detalj na Hondi za ono što sledi. Usput Nemanja odlučuje da sva moja pažnja treba da bude usmerena ka njemu i dopušta da mu postavim par pitanja…

  • PH: Kako si ušao u svet trka?
  • Nemanja: Tata mi je bio trkač, a i brat. Pa onako uz njih…
  • PH: Da li ti je tata idol/uzor?
  • Nemanja: Ne, moj idol je Airton Sena, tata mi je više uzor.
  • PH: Na trkama voziš Hondu, veoma si zadovoljan sa njom, kako se snalaziš sa delovima? Poznato je da nije lako nabaviti delove za Japance.
  • Nemanja: Ma… Kako znam i umem, generalno ih je jako teško naći
  • PH: Ako nije tajna, šta voziš privatno?
  • Nemanja: Privatno vozim Pasata CC, on mi trenutno najviše odgovara.
  • PH: S obzirom da si profesionalni vozač trka, kako se ponašaš u svakodnevnoj gradskoj vožnji?
  • Nemanja: Ne divljam po ulicama, loš mit je da mi trkači to radimo. Ja sebe smatram primernim vozačem.
  • PH: Kao otac jednog dečaka da li bi voleo da on jednog dana bude tvoj naslednik u svetu trka?
  • Nemanja: Iskreno rečeno, i voleo bih i ne bih, ali otom-potom, videćemo da l’ je sav na tatu.
  • PH: Može par pitanja za tvog komšiju iz susednog boksa, Kiću?
  • Nemanja: Ajde (uz osmeh)
  • PH: Stalno ste zajedno na trkama, jel ste drugari ili konkurencija? 
  • Nemanja: Kića mi je jedan od najboljih drugara, gledam na njega kao na brata.
  • PH: Ko bolje vozi, ti ili on?
  • Nemanja: Xaxaxaxa, Ajd neka bude da je Kića bolji…
Posle kratkog intervjua, Nemanja nas napušta jer vreme je za trku! U tom momentu počinje i kiša, a Kole i ja odlazimo da nađemo najbolju poziciju sa koje bi ispratili sve ono što nas očekuje na stazi. On kao fotograf, ja kao novi Nemanjin fan. Ličeći na dva pokisla miša, Kole i ja, kao i svi ostali, gledali smo mali spektakl menjanja guma uz pomoć hidrauličnog podizača, koji nam je priredio, niko drugi nego tim Nemanjinih mehaničara.
Gume su promenjene i trka startuje, sa Nemanjom na čelu i mojim držanjem palčeva da baš on pobedi. Mislim da nije mogao bolje da startuje. Bežao je drugoplasiranom Božiloviću za bar 5 dužina auta. A onda, potpuno neočekivano u trećem krugu dolazi do kiksa za volanom i izletanja sa staze. Obuzima me tuga, a verujem i sve one koji su pratili trku, jer je velika je šteta da jedan takav talenat i profesionalac ne završi ovakav dan na pobedničkom postolju.
Prilazim mu ponovo po povratku u boks. Ne znajući ni šta da mu kažem, a verovatno videvši moju tugu, sam izgovara: “Krivo mi je što nisam završio trku.  Oba dana sam bio najbrži, sve je išlo kako treba, al eto… Sanke…”
Konstatujem da sledeći put mora biti bolje, nemož doveka ovakav maler.
Rastajemo se uz pozdrave i moju želju da na sledećoj trci nadoknadi sve propušteno.
Posle trka, Zoki, Kole i ja odlazimo na kafu i komentarišemo koliko nam je žao što nije bio prvi i da smo sigurni da nije toga bilo, da bi odneo pehar kući.
I onako za kraj: Nemanja, PH tim ti želi puno uspeha u daljoj karijeri, a ja ti se zahvaljujem na odvojenom vremenu.
Tekst: Zorana LP, Photo: Milan Kole Kostić; Fb page Nemanja Milovanović (https://www.facebook.com/nemanja.milovanovic.35)

Slični tekstovi

Komentari