Menu

Kružne trke Ušće (18.Jun) – iz boksa Kiće Deretića (klasa 1400N)

Kružne trke Ušće (18.Jun) – iz boksa Kiće Deretića (klasa 1400N)

Nedelja, kao i svaka do sada kada su trke/skupovi u pitanju kod mene kući: Gde si krenuo? Da nećeš možda opet na trke? – Pa da, idem na Ušće, vozi se krug. – Kakav bre krug??? Jel si pitao nekog dal’ možeš da ideš? – Nisam. – Pa ko te pustio onda? – Pa niko. – Ajd’ na pijac, eno ti spisak na stolu. – Daj bre ženo, pa moram da idem, danas pratimo Kiću iz boksa, sve dogovoreno. – Koji bre sad Kića? Onaj što je izgubio Đoletove skije na Kopu? Jel taj? –Ukrali su mu. – Od kada ste, majke ti, pa vas dvojica drugari? – Aman bre ženo, ajd ne zezaj. Ide i Đole. – Pustila ga Saška? – Da. – Onda Ok. Samo nemoj da bude da Đole dođe u dva, a ti u šest, jer te opet neko zagradio na parkingu….

Jedva izađoh i brže bolje požurih na Ušće. Ludilo od vikenda kada je u jednom danu trebalo da se vozi 402, krug i drift pretvorilo se u malo manje ludilo tokom kojeg su se vozili krug i drift. Za drift, koji se vozio i dan ranije, imao sam sreće jer je žena radila ceo dan u subotu pa nisam ni prijavio da sam bio, a za krug, dan kasnije je već bilo nategnuto.

Elem, nalazim se sa Koletom i odlazimo po Zoku, ne bi li svo troje ispratili Ušće na malo drugačiji način u odnosu na to kako drugi rade – rešili smo da trke provedemo u boksovima dvojice trkača i pokušamo da prenesemo atmosferu koja vlada tamo.

Nismo dugo većali koga ćemo izabrati: Kića Deretić, prošlogodišnji šampion na brdu u klasi 1400N i vicešampion u istoj klasi na krugu, bio je prvi izbor pre svega jer ga dobro poznajemo, a Nemanja Milovanović, kao drugi izbor iz više razloga: jer je trenutno najbrži kod nas u najjačoj klasi, ali uz toliko pehova da ni jednu trku ove godine nije završio. Pri tome je odličan prijatelj sa Kićom pa je samim tim dogovor oko cele „priče“ lako napravljen. Sa Kićom tek nije bilo problema oko dogovora da nas primi u boks, ne zato što smo dobri drugari već zato što mu još uvek nisam platio poslednju ratu za trkačka sedišta koja sam kupio od njega, pa ko veli bolje da me primi u boks, nego da se nadurim pa krenem da odugovlačim sa otplatom.

Warm-Up je bio zakazan za 10h30min. Kao i uvek malo kasnimo, al hvala Bogu kasni i organizacija. Kića i Nemanja su tradicionalno boks do boksa. Lako pronalazimo boksove, al ne pronalazimo njih dvojicu. Tj Nemanja je tu, al Kiće ni od korova. Pomalo zabrinuti pitamo Nemanju gde je Kića, na šta on opušteno odgovora: pa vi kao da ne poznajete svog drugara, eno ga verovatno kući, valjda će uskoro da krene.

Šta ću kud’ ću, sedam u Kićin boks, dok se Zorana i Kole prebacuju kod Nemanje. E da, naš plan je bio da se podelimo: Zorana prati Nemanju, a ja pratim Kiću. Kole sa aparaturom prati svo četvoro. Plus trke. Kole je multitask persona.

Dok sam ja blejao kod Kiće u boksu, Zorana i Kole su se već namontirali sa kamerom i ispituju Nemanju detalje vezane za njegov trkački život. Nedugo zatim, počinje izlazak na warm-up. Taman kada htedoh da konstatujem da su svi tu, a samo njega nema, pojavljuje se Kića na skuteru. Veseo, nasmejan kao i uvek, pozdravlja se sa svima, dok mehaničarima i celoj postavci u boksu pada kamen sa srca što se konačno pojavio. Dok se brzopotezno presvlači, dobacuje onako usput da nije zadovoljan jučeranjim vožnjama na treningu, da nije napravio ni neko posebno vreme u kvalifikacijama, tako da će startovati negde iz sredine.

Dok Nemanja sa kolegama završava krug za zagrevanje, narandžasti Pežo 106 1400 grupe se polako startuje jer je vreme za warm-up njegove klase. Koristim priliku da ga pitam i par stvari o kolima:

  • PH – koliko konja ima auto?
  • Kića- 93 ks, ali ovaj motor može da ide i do 102ks.
  • PH- čekaj bre, ako može da ide do 102 ks što ga niste navili do 102? U čemu je fora?
  • Kića – pa mi da znamo u čemu je fora mi bi ga navili.
  • PH – jel si zadovoljan sa ENEOSOM kao sponzorom?
  • Kića – Prezadovoljan! Pravi poslovni ljudi, vrlo ozbiljni i profesionalni. I pre svega ljudi!
  • PH – jel dobro to njihovo ulje ili imaš samo stikere, a sipaš Ravenol?
  • Kića – Ma jok bre, vrhunsko ulje! Života mi moga, ulje je odlično, samo njega koristim, kako privatno tako i ovde na trkama.

Naš razgovor prekidaju sudije pozivom na warm-up, što koristim da odem na klopu dok Kića izveze par krugova.

Posle 15-ak minuta ponovo se susrećemo u boksu. Konstatujemo da Đoleta još uvek nema, da je verovatno opet otišao na neki dečiji rođendan (Đole je freelancer saradnik PetrolHeads-a između dečijih rođendana).

Pitam kako je prošlo zagrevanje, kaže da je sve je Ok, nego ga brinu oblaci koji se navukli u međuvremenu, a da ako krene kiša onda mož’ da bude problem. Pitam zašto i dobijam odgovor da kasni isporuka vrhunskih trkačkih guma za kišu iz Slovenije, pa će u slučaju kiše morati da vozi na 13-icama od hibrida.

Dok se družimo u boksu, vreme ubrzano prolazi, warm-up je završen i počinje kiša. Menjaju se gume i ostvaruje se najgora prognoza – točkovi i gume od hibrida ipak moraju biti montirani. Nezadovosljvstvo zbog novostale situacije se menja, a ubrzo zatim i pogoršava kada saznajemo da je Nemanja, prvi u kvalifikacijama i vodeći u trci u najjačoj klasi izleteo već u trećem krugu. Nervoza i napetost raste dok išečukujemo informaciju kako je do izletanja došlo. Brzinom Čupe u M3 odgovor stiže- sanke!!! Dok se svi hvataju za glavu i konstatuju kako Nemanja baš nema sreće ove sezone, ja se hvatam za bradu izgovaram: WTF su sanke??? Svi u čudu se okreću ka meni, gledaju i ne trepću dok neko otpozadi dobacuje: jel ti pišeš za Lepotu i Zdravlje ili za blog o automobilima? Aaaa, sankeeeee! Pa što ne kažete glasnije, nisam vas razumeo. Bezuspešni pokušaj izvlačenja je propao…

I dok je najbrža klasa privodila kraju svoju trku, pojavljuje se zajednički drugar Đole i ugledavši Kiću uzviknu od oduševljenja u stilu Rahele Ferari: Kiiiiiiićaaaaaa.

Dok su mehaničari Kiću polako pakovali u auto i privodili kraju ritual pred start, Đole me šapatom pita: kakvi su mu oni točkovi na autu? Mini Moris iz ’60-ih je imao veće. Kažem Đoletu, pitaj ga slobodno, šta te strah. Na pitanje Đoleta kako će auto da se vozi na tako malim točkovima, Kića odgovara: „Šta kako? Pa nikako.“

Ali, kao što Petar Petrović Njegoš jednom reče i osta zapisano: „Boj ne bije svijetlo oružije, već boj bije srce u junaka“, tako i bi!

Ni kiša, ni malecni točkovi ne zaustaviše Kiću da se ozbiljno „poćera“ sa njegovim konkurentima. Posle 22 kruga po kiši, sa točkovima od hibrida, u ozbiljnoj konkurenciji, završio je kao 4. Podijum za dlaku izmače, a na njega su se popeli u nedelju u klasi 1400N:

  1. Vuk Radenković, VW Polo;
  2. Dragan Filipović, Pežo 106;
  3. Radmilo Vojinović, VW Polo

Kraj trke u Kićinoj klasi označio je i momenat kada je došlo vreme rastanka. Pomešanih osećanja, s jedne strane zadovoljan učinjenim jer se bolje od 4 mesta u ovim uslovima nije moglo, a sa druge strane nezadovoljan uz pitanje koje će ostati bez odgovora: šta bi bilo da su gume iz Slovenije stigle na vreme, Kića se polako upućuje u publiku ne bi li kao gledalac ispratio Hibrid, Mali N i Fiće…

A ja? Pa ja sam ostao blokiran na parkingu…

Tekst: Zoran Glavaški; Photo: Milan Kole Kostić & Fb page Kića Deretić

Slični tekstovi

Komentari