Menu

Južna pruga Tuning show

Južna pruga Tuning show

Koliko sreće trebaš da imaš da u sred Niša dok stojiš u jednoj od glavnih ulica i zapitkuješ ljude za put, jer si se izgubio, sretneš neverovatnog Miloša Bečejskog, od milošte zvanog Beki i njegovog zelenog djunta koji se poput bubamare probija kroz gradsku gužvu.

Umesto na kafu odlazimo na nezaobilaznu gurmansku pljeku gde saznajem da postoji neka mala skupina ljudi koja se nedeljom, kako oni to kažu “pušta” na “Nissal-u”. Ali danas nije nedelja :(. Euforija kreće da me obuzima i već zaboravljam i na gurmansku i obaveze zbog kojih sam došla, jer samo želim da upoznam tu ekipu. Pa pobogu devojko utorak je, ko se još poteže utorkom?!

Moja tvrdoglavost nije dala Bekiju mira, pa je u pola noći redom budio ljude da ih pita ima li dobrovoljaca za okupljanje radnim danom. Ranom zorom, u dva popodne (jbg ne ustajem ranije kada sam na odmoru, hahahaha) me budi nikad lepši poziv od Bekijevog: “Sve je organizovano, čekamo te večeras na “Nissal-u”. Mojoj sreći tada nije bilo kraja.

Stiže i tih famoznih 22h, od tolike sreće sam omašila skretanje, izašla iz grada i krenula za Bugarsku. Eto opet mog dobrog Bekija da me “skuplja” po gradu, tj. ovaj put van njega. Žureći za zelenim djuntom prolazim tablu “Nissal” i već kreću leptirići u stomaku. Pošto su mi objasnili da je to par automobila koji bez velike gužve probaju svoja vozila i gubi im se svaki trag u uskim niškim ulicama, strepim hoće li doći uopšte i njih par?! Ipak je utorak, a sutra radni dan. Pristižem, gledam i ne verujem svojim očima. Toliko ih je da ja nemam gde da se parkiram!

Zavlačim se na usko parking mesto i odmah mi prilazi grupa momaka da poželi dobrodošlicu. Jedan od njih mi je posebno zapao za oko, neponovljivi mehaničar Trša koji je inače ćelav, ali mu od milošte tepaju. Uporno nas je bezuspešno nudio da probamo pasulj njegove bake u inat gurmanskoj. Morali smo da ga odbijemo jer je već “safety car” krenuo do cilja da zatvori ulicu. Sve to prati Beki sa svojim foto aparatom.

Momci iz BMW familije su “krstili” okupljanje, jer kako ne može nešto da prođe bez BMW-a. Oduševljeno posmatram sve te ljude i polako ulazim u fazon, saznajem da su u tako velikom broju na okupu posle dužeg vremena. Pošto postaje suviše tesno, a neke čike žele da nestanemo, odlazimo do parkinga jednog tržnog centra. Već imam bolju preglednost na vozila medju kojima su:

  • Honda CRX
  • Opel Astra styling perla bela
  • Mare i BMW e36
  • Trša sa Fiat Bravo 16v
  • Citroen Saxo VTS
  • Fiat Punto HGT
  • Bagzy-jev Audi Coupe (Led masters project car)

Tu je i jedna Fiat Panda koja mi se posebno svidela. Reč je o momku koji poseduje OSD i bukvalno sa njegovog motornog prostora može da se jede! Neverovatno pedantno odrađea, i jedina “sređena” Panda u Srbiji.

Dok sam se ja zanosila, osećam da me neko vuče za ruku. Ubeđuju me kako ne mogu otići za Beograd ako se ne provozam u Bagzy-jevom Audiju. Samo ću reći WOW. Spolja i nije u nekom zavidnom stanju, na onome ispod haube svakako treba pozavideti. Iako auto još uvek nije kompletiran, i ostatak delova se u svakoj krivini tetura po gepeku, ide ozbiljno! Dok su sati odmicali, a mi već zašli duboko u noć, odlučujemo da napravimo grupnu fotku i ovekovečimo ovo fenomenalno druženje sa momcima koji su mi svakako dali povoda da opet dodjem. Oni koji su sutra dan radili, odlaze prvi, a mi koji smo na odmoru odlučujemo da zaključimo ovo predivno veče jednom gurmanskom…

Veliko hvala niškim tjunerima i grupama: Adrenalin, Nitro, BMW familia, i mom najboljem fotografu Milošu Bečejskom. Naravno vulkanizerima Darku i Marku koji mi skockali auto. Nadam se da se uskoro vidimo u Beogradu na Knaufu!

Tekst: Ana Petreski, Photo: Miloš Beki Bečejski

Slični tekstovi

Komentari