Menu

Humanitarno druženje SpeedHunt Team-a

Humanitarno druženje SpeedHunt Team-a
“Dame, gospodo, šmekeri, usijane glave srpske tuning scene, pokazali ste dobro srce, veliku ljubav, poštovanje i mnogo toga još danas kod nas u gostima. Svaka čast! Kapa dole majstori, kilometri pređeni zarad dobrog dela. U ime svih članova SU SpeedHunt Auto Team i porodice Vulinović, želim da vam kažem jedno veliko HVALA!
Hvala vam što ste nas ispoštovali i niste divljali, manijačili, glupirali se, već ste na pravi način došli i kao velika gospoda otišli.
Hvala vam što ste po ko zna koji put po redu pokazali poštovanje prema nama i to Vam nikada nećemo zaboraviti.
Hvala vam što smo uz pomoć vas uspeli da prikupimo 92.940 RSD i koliko toliko olakšali svakodnevnicu ovom mladom momku.
Do sledećeg dešavanja Vututututututututu SpeedHUNTteam “.
Ulazim na Facebook, vidim ovu Miljanovu objavu i naježim se. Ovakva druženja su dokaz da naša tuning scena ne služi samo za takmičenja čiji je auto lepši, brži i bolji, dokaz su da možemo mnogo više, da smo ustvari jedna velika porodica.
Ustala sam u nedelju rano željno iščekujući da krenem na druženje braće iz SpeedHunt Team-a.
Opšte je poznato da oni stalno prave mini meet-ove, ekipa jednostavno voli da se druži, međutim, ovaj događaj je bio poseban. Ovaj put meet je bio u humanitarne svrhe, sakupljani su prilozi za Nikolu Vulinovića, njihovog sugrađanina, dečka koji vodi borbu sa jednom od najvećih bolesti današnjice, rakom.
Prva pomisao kada sam dobila poziv na događaj bila mi je ” Momci, pa svaka vam čast ! ” jer retko ko danas ima volju i želju da bude human i pomogne nekom, sledeća misao je bila ” jedva čekam tu nedelju ” jer su druženja uvek prelepa. Tako je naravno i bilo.
Stižemo ispred nekih zgrada na parking koji su ovaj put odabrali za mesto druženja i čeka nas dobrodošlica svih članova SpeedHunt-a, posebno naglašavam svih jer ne doživite uvek da vidite gomilu nasmejanih lica kojoj je drago što ste im došli. Parkiramo se, izlazim iz kola, gledam levo-desno i vidim dobro poznate automobile i jedno lice koje se izdvaja iz gomile, mog dragog fotografa Miloša. Javljam se Milošu i krećem u malu šetnju parkingom da bih se javila svima koje poznajem, možda upoznala nekog novog ili pronašla sebi novu ” žrtvu ” za neki novi tekst.
Dok šetam parkingom čujem samo smeh, šalu i jako puno pozitivnih komentara za organizaciju druženja i samu ideju zbog koje smo se sakupili. Speed-erima ( kako ih ja iz milošte zovem ) je ponovo uspelo da nas sve okupe, što verujte mi na reč, nije lak posao.

Da se vratimo na humanitarni deo: na štandu ste mogli da kupite majicu koja je na sebi imala hashtag #teamfriend i piće, a sav novac od prodaje bio je za Nikolu. Iz uvodnog dela vam je jasno koliko se svako ko je bio na skupu potrudio da popije što više sokova i kupi bar jednu majicu, koliko je svako na bar neki način želeo da bude human, da pokaže da još uvek ima dobrih ljudi i da Nikoli da podršku da nastavi sa svojom borbom.

Mom oduševljenju SpeedHunt ekipom nema kraja, ono što su oni uradili je za svaku pohvalu, a vi koji do sada nikada niste otišli na neko od druženja, ne samo SpeedHunt-a, bilo kog kluba, ne znate koliko šale, smeha i prelepih uspomena propuštate. Nadam se da ćete se odlučiti da nekada dođete da se družimo i možda ponovno pomognemo nekome, jer opet ponavljam, mi smo svi jedna velika porodica.

Tekst: Z. Lasica Photo: M.VrSix

Slični tekstovi

Komentari