Menu

Autoslalom Aranđelovac: Prva trka šampionata Srbije

Autoslalom Aranđelovac: Prva trka šampionata Srbije

Svaka čast ljudima iz SAKSS-a! Svaka čast. Stvarno tako mislim, jer šta drugo reći o organizaciji koja je omogućila ljubiteljima automobilizma da se sa potpuno serijskim automobilima takmiče u Nacionalnim šampionatima. Tako je u Trkama ubrzanja 402m, tako je i u Autoslalomu.

Otkuda ja na autoslalomu?

Pa obzirom da sam rešio da se sledeće godine malo ozbiljnije pozabavim trkama ubrzanja i za tu priliku pripremim „ozbiljniji automobil“, rešio sam da kad već ulažem pare u auto, isti iskoristim u što je moguće više disciplina. S obzirom da sam negde na fejsu naleteo na informaciju da je autoslalom moguće voziti sa serijskim autom, rešio sam da se prijavim ove godine i vidim kako sve to izgleda.

Kako sam zamišljao ceo događaj?

Pa iskreno rečeno mislio sam da je u pitanju improvizovana staza na nekom ogromnom parkingu ispresecana čunjevima, na kojem će, mahom, ekipa sa serijskim automobilima vrteti krugove.

Međutim, kako je vreme prolazilo, tako sam i ja prikupljao informacije koje su poprilično bacale sumnju na moje viđenje stvari – prvo, staza uopšte nije na parkingu, nego na lokalnom putu, koji pri tome uopšte nije ravan nego vodi uz brdo – Bukulju. Staza je dugačka 1.300 metara, ima ne samo čunjeva, već i šikana i kapija, a na pojedinim mestima dostižu se brzine od preko 120 km/h?! Drugo, čim se za trku prijavio i ortak Andrija Živanović koji inače vozi trke i koji planira na slalomu da se pojavi sa trkačkim reli Pežoom 106, postalo je jasno da ekipa koja će biti tamo neće biti nimalo naivna.

Dodatno „veselje“ celom event-u davala je činjenica da je pravilnikom predviđen jedan trening. Inače, pravilo je da se voze tri trke, dva najbolje ostvarena vremena su ona koja se sabiraju na kraju i na osnovu kojih se određuje konačni plasman. Svaki oboren čunj, udarena kapija ili šikana nosi dodatne poene (sekunde) koji se dodaju na ostvareno vreme.

Klase

Pošto sam išao sa svojim Subaruom kojeg smatram serijskim autom jer osim KN pečurke i izduva nemam nikakvu modifikaciju, prijavio sam se za klasu Serijski automobil, preko 1600 kubika. Osim grupe serijki automobili, postoje grupe Sprint i Trkački. Trkački je jasno da su ovi što voze krug, reli, brdo, dok za sprint grupu nisam imao pojma šta je, a mrzelo me da čitam pravilnik. Sve grupe su dalje podeljene po istom principu: do 1200, od 1200 do 1600, i preko 1600.

Tehnički i verifikacija

Da je slalom jedna izuzetno ozbiljna priča, a ne zezancija postalo je jasno na tehničkom prijemu kada su počela da pristižu mahom trkačka kola, sa vrlo ozbiljnom garniturom vozača. Il su već aktivni takmičari u slalomu godinama unazad, il su aktivni na reliju, brdu i krugu… Tokom tehničkog skapiravam i šta je sprint klasa: najprostije rečeno – sve što je nabudženo, a ne ispunjava uslov da bude trkački, jer npr nema rolbar.  U svakom slučaju prijavljujem grupu serijski, klasa preko 1600 i odlazim put staze sa Andrijom, koji je u međuvremenu pristigao sa svojim Pežoom 106 reli.

Kad ono međutim

Tehnički i verifikacija su trajali od sedam do devet, a onda smo smo otišli u podnožje staze tako što smo se spustili istom. Odmah je postalo jasno – ovo nije ništa drugo do klasični reli brzinac, doduše skraćen na 1300 metara, i dodatno zakomplikovan preprekama. Lepo.

Oko devet smo već svi bili podno staze, kada su krenule poslednje pripreme za trening koji počinje u 10h30min. Pripreme su podrazumevale mahom promene guma u slikove i poluslikove. Tada mi je već postalo jasno da će sva moja prednost u automobilu sa 4×4 vučom dobrim delom biti anulirana, pogotovo što imam polućelave, serijske gume. I dok se u okviru klase upoznajemo i razmenjujemo međusobno informacije o kolima, kapiram da nema šanse da očekujem neku višu poziciju u generalnom. Čak šta više počinje da me brine i Milan Janjić iz Bajine Bašte iz moje, serijske klase: dečko em aktivno vozi slalom unazad godinama, em aktivno učestvuje u reli šampionatu, em je došao sa Pežoom 206 RC.

A onda sledi šlag na tortu – na brifingu za vozače obaveštavaju nas da mi koji vozimo serijska auta, a imamo i najmanju modifikaciju, a pod najmanjom modifikacijom se podrazumeva i odsutvo kućišta za filter vazduha moramo u sprint grupu. I tako Glavaja, umesto u serijske, zbog pečurke na motoru prelazi u sprint klasu. A tamo me dočekuju ni manje ni više nego momci sa Clio Sport-ovima, i naravno popriličnim modifikacijama. Dok neki od njih komentarišu na bazi mog auta „samo si nam ti ovde falio“, ja sam u sebi mislio „ajd pomozi Bože da se ne izblamiram i odnesem kući makar jedan pleh“.

A da šlag na torti ne ide bez jagode na šlagu pobrinuo se i Gile, organizator, koji mi, iz najbolje namere, daje savet neposredno pred trening: pazi na spustu pred kapiju jer jako klizi i može da te zabaci, i obrati pažnju na poslednju krivinu jer je asfalt loš i poprilično klizav.

Auuuuu čoveče, pa samo mi još fali da se polupam i stignem kući u gipsu i na šlepu. Sve lepše od lepšeg.

Trening

Poslednjih deset minuta pred trening prošlo mi je u razmišnjanju „koj’ me đavo terao da budem mirođija u ovoj čorbi“ i tremi kakvu nisam imao ni pred prijemni na fakultetu.

Elem, prvi i jedini zvanični trening prošao je polužalosno – 1min:20sek. Start dobar, al sve ostalo polujad, najviše zbog toga jer sam prepreke sa skice skapirao potpuno drugačije u odnosu na ono kako su postavljene u realnosti. Sa tim vremenom na treningu, bio sam 10-ti od 37 takmičara i 3-ći u klasi. To me je koliko toliko vratilo u ravnotežu. Najbolje vreme na treningu: trkački BMW serije 3 sa, meni neverovatnih 1:10…

Prva trka

Start ponovo dobar, sve prepreke brže nego na treningu i katastrofa poslednja lakat krivina. Asfalt klizav, gume loše, aj pun gas u drugoj. Klizao sam toliko da je malo falilo da se ukucam u brdo sa suprotne strane krivine. Vreme posle prve trke: 1:16… Peti u generalnom ako se ne varam, al treći u klasi. Eto kolika mi je klasa bila jaka. Jedino što je bilo dobro je što se adrenalin nadrukao, što sam skapirao da može mnogo bolje i brže. Ukratko rečeno: straj je nestao, a ja sam se potpuno uspalio.

Druga trka

Opet dobar start, daleko brže kroz prepreke, poslednja krivina sada sa polugasom ispostavlja se kao potpuni promašaj jer je krivina ujedno i uspon, obrtaji u drugoj pali i nema snage da izvuče kako treba. Nije to to. Al vreme zato: 1:15,4. Međutim, svi se ubrzali, a najviše kolege iz moje klase koji voze Clie 1:12  i 1:14… Mislim da su u drugoj trci zauzeli drugo i treće mesto u generalnom! A ja, umesto da budem opet u prvih pet, dobijam dva kaznena poena tj sekunde zbog porušenog čunja i sa vremenom 1:17 u drugoj trci sam oko desetog mesta.

Treća trka

Između druge i treće trke opasno sam se razmišljao da probam poslednju krivinu da provezem prvom brzinom što je dobar deo vozača počeo da radi, jer definitivno pun gas druga ne mogu gume da izvuku jer mnogo klizam, dok slabiji gas druga nije ono ispucuvanje iz krivine koje očekujem.

Na kraju cela taktika pada u vodu zbog lošeg starta gde gubim vreme, pa u poslednjoj krivini ponovo isprobavam sa drugom i opet katastrofa. Elem, 1:17 je treća, ujedno i poslednja trka.

Konačni rezultat

Sa vremenom 2:33 završio sam 9-i u generalnom i 3-ći u klasi. Da nisam oborio čunj, sa 2:31 bio bi 7-mi u generalnom, ali opet treći u klasi, za neku desetinku iza drugoplasiranog u klasi….

Da li može bolje? Sigurno da može: sa poluslikom i malo više treninga.

Kakav je autoslalom kao disciplina? Vrh vrhova! Ne da ću da ga vozim sledeće godine, nego ne mogu da dočekam da krene nova sezona, ali i ostatak trka do kraja šampionata, jer ovo je prva trka, a voze se valjda još dve ako se ne varam.

Za kraj svaka čast svima na fenomelnaoj atmosferi i druženju, vožnjama za medalju, i organizaciji na nivou. I ponovo za kraj: svaka čast SAKSS-u što misli i na nas koji imamo serijska auta i što možemo da se takmičimo u Šampionatu Srbije, umesto da divljamo na ulicama u redovnom saobraćaju.

Tekst i Photo ispod teksta: Z.Glavaški

Photo u tekstu: SAKSS/Produkcija35

A evo i zvaničnih rezultata…

Slični tekstovi

Komentari