Menu

AUDI Club Serbia–Winter Meeting Niš (02. & 03.12.2017)

AUDI Club Serbia–Winter Meeting Niš (02. & 03.12.2017)

Nakon što smo svi mislili da je sezona skupova završena, Audi Club Serbia je odlučio da nas demantuje i organizuje zimski skup u trajanju od dva dana. U prethodnom tekstu sa skupa ovog kluba rekoh da se sledeći put vidimo negde južnije, kao da sam predosetio šta se krčkalo i spremalo!

Krajem Novembra dobijam informaciju da se „Winter meeting Niš“ kako je skup nosio ime, održava 02. i 03.12.2017. godine i rešavam da se odazovem pozivu. Naš put je neizvestan sve do samog polaska tog jutra zbog mogućih snežnih padavina, ali i pored toga, naš Audi startuje iz Beča u 04:00 izjutra.

Da, da. Dobro ste čuli, iz Beča! 900 kilometara u jednom pravcu, a ukupno skoro 2.000km za 2 dana! U Novom Sadu se kratko zadržavamo kod predsednika Nemanje u stanu gde nas čekaju Raša iz Banja Luke i Bojan iz Sombora. Sačekujemo Aleksu iz Subotice dok nas njegov prijatelj Kole već čeka u Vlasotincima. Šestočlana posada sa tri ljute zveri kreće prema Beogradu.

Pošto se na relaciji N.Sad – Beograd ne meri prosečna brzina rešavamo da damo sebi oduška i stisnemo gas ostavljajući ostale iza sebe u čudu i neverici.  Tek tada shvatite kakvu zver od auta posedujete.

Na prvoj benzinskoj stanici nakon Bubanj Potoka pridružuje nam se Dragan sa registarskim oznakama „HOLA“, pa pored već jednih sa imenom „BOBAN“ naš karavan izgleda još upečatljivije. Do tog momenta u koloni smo imali A6 2.0, A4 2.0, A6 2.7. A sada… HOLA je A8 sa verovali ili ne 6.0 W12 motorom! Brutalno, zar ne? Pozdravljamo se i krećemo put Niša stajući kod Smedereva da pokupimo još članova!

U Niš stižemo relativno brzo. Ciljna tačka nam je Hotel „Lion MD“ ispred kog parkiramo automobile. Hotel je lokacija gde nam se i ostali pridružuju. Uzimamo rezervisane sobe, presvlačimo se i silazimo na ručak.

Pljeskavica sa pomfritom je dobrodošla, a zatim i krevet da se malo prilegne, jer treba napuniti baterije za večeras! Bude me. Večera. Pa čekaj? Sada sam ručao? Silazim dole gde me očekuje predjelo, piće u neograničenim količinama, kako sokovi tako i žestina, a na kraju i roštilj pa da se zasladimo tortom! A da stvar bude bolja, uz sve to uživo muzika samo za nas! Nakon večere svi skaču na noge, mislim… Bar oni koji su bili u stanju da stoje… Veselilo se, igralo, neki od naših članova latili su se i mikrofona pa zapevali! Rečenica koja je obeležila veče „Lele bato mi se ponapijasmo, a tek je 10 sati“ uz sve akcenat s’ jug! Sve u svemu jedno izvanredno druženje!

Muzika staje iza ponoći, ali nekima i dalje nije dosta. Gde sada? Subota je, pravac grad! I dok su neki krenuli prema diskoteci,  srećom nisu zaglavili, ostatak ekipe je zapalio na planinu da driftuje jer su se uželeli zimskih čarolija. Afterparty svako na svoj način kreira, ali jedno je neminovno, dolazak u 05:00 u hotel…

Da spomenem da nam je Bagzy organizovao i taksi prevoz kao pravi domaćin!

Dobro jutroo. E pa kako kome, neki od nas napuštaju rano ujutru sa prvim snegom  krenuvši svojim obavezama, dok se drugi bude uz kaficu i doručak, a treći pridržavaju zid u sobi da ne padne sa čašicom rasola.

Doručak fenomenalan, a sve to upotpunjuje dobra atmosfera koja vlada razmenjujući utiske i čitajući poruke sa grupnog četa na viberu jer smo samo tako mogli da se sastavimo u prvim jutarnjim satima. „Nemanja gde je auto?.. Ako si ti u sobi… Vidi stvarno nema auta..“ su bile samo neke od poruka, a zatim „Je l’ nas zezate? Ajde sada bez zezanja!“.

Pakujemo kofere i napuštamo hotel u skladu sa dogvorenim vremenom. Domaćin nas sprovodi kroz grad, a zatim sledi grupno slikanje na parkingu jednog od tržnih centara! Dosipa se gorivo i pravac autoput!

Monotono se vozimo sabirajući utiske i prepričavajući ih. Sivilo autoputa nam ubija direktor kako dolikuje pa stajemo na svaku moguću benzinsku stanicu u potrazi za Hot-Dogom.

Kao i uvek ja nađem i dlaku u jajetu pa makar to bile i sitnice. Nadam se da momci neće zameriti i ovo ćemo napomenuti radi sledećih druženja. Za mene ostaje žal za gradom. Toliki put smo prešli, a nismo posetili neke od glavnih destinacija poput spomenika na Čegru i Ćele kule, Nišku tvrđavu, Kazandžijsko sokače, Čair, centar grada.. A druga mizerna sitnica koja mi je prilično zapala za oko bila je pogrešno urađen grb Srbije na torti. Ali dobro, to nije greška kluba!

Što se tiče smeštaja on je čista petica! Maksimalno smo ispoštovani za sve što smo tražili. Ručak, večera, doručak, hrana, piće, prenoćište, topla voda. Ma sve je bilo idealno. Tople sobe u ovim zimskim danima, za nas pretople čak pa smo otvarali prozor. Gazdarica nam je zamerila jedino što nismo poveli lepše polovine, a čak i sama vozi marku automobila zbog koje smo se tu okupili!

Odvajamo se od kolone neposredno pre prestonice i nastavljamo svojim putem. Vraćamo se svi svojim obavezama i životima. Idila je završena. Ostavljamo lepe uspomene iza sebe prepričavajući ih drugima u maloj meri jer ovo se ne može opisati rečima. Ovo morate da doživite i osetite na svojoj koži! Ekipa? Ne, ne. PORODICA. Samo poruke „Jeste li stigli?“ vam sve govore! Nemanja, Bagzy, Bojane, Boki, Rašo, Kole, Veljo, Dragane, Berak, Slavko, Lazare, Aco, Nikola i ostali čija sam imena zaboravio od uzbuđenja (ne zamerite). Veličine ste od ljudi! Veliko HVALA svima koji su podržali ovu priču… Upss, ne priču… BAJKU!

I evo, prođe još jedan skup. Ja ovim putem htedoh samo da sačuvam veselu sliku današnjeg Niša od zaborava. Kako proteče još jedan skup, kako se mnogi upoznaše, zavoleše pa i okumiše! Inače će sve te lepe dane Nišava odneti u Moravu.. Morava u Dunav.. A Dunav negde bestraga i oni se više nikada neće vratiti, kao ni mladost naša! Do sledećeg viđenja sve najbolje familijo!

Text/Photo: N.Marković

 

Postanite deo ekipe: https://audizuj.se/

Video: https://www.youtube.com/watch?v=RFaLoS4eOeA

 

Slični tekstovi

Komentari