Menu

Petrolheads-i na NAVAK TrackDay-u

Petrolheads-i na NAVAK TrackDay-u

Jes’ vala da većina vas dobro zna šta je to Track Day, al opet nije loše ponoviti: Track Day je event koji organizuje ekipa iz budza tokom koje se na zakupljenoj stazi NAVAK svako od prijavljenih učesnika može voziti svoj automobil u okviru grupe za koju je prijavljen.

Šta je poenta ovog eventa? Da u bezbednim uslovima, na najboljoj stazi u Srbiji isprobate svoj automobil i što je možda još bitnije, svoje vozačko umeće. Staza nema prepreka, potpuno je otvorena, ali ima svoja pravila koja su nametnuta iz bezbednosnih razloga i hvala Bogu da su tu. Na svakoj vožnji se meri vreme za svakog učesnika, tako da iz jednog u drugi TD imate mogućnost da merite svoj progres. Ono što je važno je da je staza tehnički izuzetno zahtevna pa tim pre veština u vožnji još više dolazi do izražaja.

Elem, iako se TD organizuje unazad nekoliko godina, mi iz PH se do jesenas nismo vozali tj. nismo učestvovali. Ja sam odvozao poslednja dva TD u prošloj sezoni i iskreno bio sam oduševljen. Vozilo sa kojim sam vrteo krugove bila je moja Subaru Impreza WRX.

Ove sezone, kolega Aca i ja smo rešili da se redovno pojavljujemo na TD. Moj razlog je vrlo jednostavan: obzirom da spremam trkački Mini, TD je idealna prilika da isprobavam automobil i da se uvozavam sa njim, dok je Acin razlog… nemam pojma koji je njegov razlog, ali verovatno ih je nekoliko među kojima su: da pokaže da bolje vozi od mene, da dokaže da je TT i auto za stazu, a ne samo za poziranje, da ubije slobodno vreme, da snimi još po koji vlog i tim pre ubrza proces celebrity developmenta…

Iz gore navedenog, obojica smo bukvalno sagoreli od želje da se što pre provozamo na prvom ovogodišnjem TD.

Evo kako smo prošli…

Ja nikako. Iako je Mini ušao u poslednju fazu svoje pripreme za ovu sezonu, nismo uspeli da ga završimo za nedelju 01.april. Sve što je trebalo da se uradi je urađeno, međutim kada je u subotu, tj. dan ranije došao momenat finalizacije projekta, ispostavilo se da je proces brendiranja zakazan za subotu trajao 8 umesto 2 sata, da pozicija šalterice nije dobro podešena te da se mora izmeštati uz novi momenat da neki deo nedostaje i da se ne može pronaći nigde u gradu. Na sve to bila je i frka oko leksana koji treba da ide umesto prozora i sto nekih nebitnih sitnica koje od nebitnog dostigoše status izuzetnog bitnog i to do te mere da smo zbog njih odustali od nastupa.

Neko će reći mogli ste sve to da sklepate preko noći i pojavite se. I taj neko je u pravu. Ali iz aspekta bezbednosti i činjenice da prvi put vozimo auto koji nigde nikada nismo ranije provozali, po kiši koja je najavljena sa 16 entuzijasta u grupi, zdravog razuma procenili smo da je bolje ne rizikovati, nego slučajno olupati sebe ili nekog drugog, i našeg Minija ili vozilo nekog random entuzijaste.

Kod Ace je situacija bila drugačija. Pošto se nije upuštao u igranje sa pravljenjem auta za ovu sezonu, išao je na siguricu koja je podrazumevala dobro znanog Audija TT, od oko 250 konja sa 1.8 turbo motorom sa kojim je već vozio 402 šampionate protekle dve godine.

Spoznaja da se ja neću cimati sa Minijem već na NAVAK idem u svojstvu publike, izbacila je njegov ego u prvi plan, te je prenemaganje počelo od rane zore, podrazumevajući 10 telefonskih poziva pred polazak i hamletovskih dilema: ići ili ne ići pošto će padati kiša, šta ako kroviram TT-a, šta ako ne bude išao dobro kroz krivine pa se izblamiram sa loše odvezenim vremenom… S obzirom da smo se već svi navikli na njega, odgovor je bio: mi idemo da gledamo i snimamo, a ti kako ’oćeš. Naravno krenuo je, što je nama bila odlična prilika da ga obaspemo izazovima, koje je da budem iskren, sve do jednog do kraja savladao.

U svakom slučaju, ujutru u devet bili smo na NAVAKu, a tamo osim nas i popriličan broj ljudi, a među njima: Voćko, organizator sa svojim pehom poput mog vezano za auto koji je trebao da vozi; Miloš sa svojom BMW šesticom iz osamdesetih oplemenjom M5 motorom iz e34, opasno brzi Luka u svom novom Pežolu 106 kupljenom isključivo zbog TD; Filip sa crvenom MX5 i ergelom od 200 konja pod haubom; Mlađa, sa svojom Civic Type R od 310 konja poslednje generacije, Rale u svojstvu podrške i još mnogo drugih momaka sa izuzetno brzim autima poput Impeze WRX STI od 450 konja, zatim Yuga sa 1.4 turbo motorom iz Una, dobro znanog sa Trka Ubrzanja, zatim M5 e39 neviđeno dobrog zvuka, Ford Fieste ST, Ford Focus ST, BMW kockica sa 2.7 motorom…

U svakom slučaju sve što je bilo od kola u prepodnevnoj grupi bilo je vredno poštovanja, uglavnom su to bile već poznate face sa prošlogodišnjih TrackDay-eva…

Al da se vratimo na Acu i njegov TT koji je najbolji primer koliko je TD dobra stvar i ne treba ga propuštati. Iako se startovalo po potpuno mokroj stazi, sreća je poslužila sve učesnika jer kiša na dalje nije padala, a uz jak vetar se i relativno brzo prosušila. U prvom sintu od 30 minuta, naš junoša iz PH je vozio 1:52. Nije loše za mokru stazu koju vozi prvi put. Međutim, kako se staza sušila, tako smo rešili da mu od drugog sinta postavimo target: 1:45 min. S obzirom, da se vremena sa staze mogu pratiti on-line, gledali smo iz kruga u krug kako prepapaljeni Aca obara vremena: prvo je sišao ispod 1:50, zatim 1:48; da bi u poslednjem krugu svog drugog izlaska na stazu sevnulo 1:45 min. Target dostignut, Aca presrećan, uz hiljadu i jedno objašnjenje kako je to uspeo pored svih nedaća koje su ga zadesile, a koje nam je ushićen pobrojao: pljusak iz oblaka koji ga je pratio (kiša veća dva sata tada nije padala), treću brzinu u koju nije mogao da ubaci u levim krivinama zbog okinave nosača motora, kočnice su počele da ga izdaju, ali i napomene da na pravcima ne daje gas do maksimuma da bi štedeo motor od overboosta. Što je publika bila veća, to opravdanja bilo više, a u tom momentu su nam se priključili i Leža, Turbojša, Adrijana, Galović pa je Acke moga da kuka pred svojima, ne skidajući osmeh sa lica.

Nama je pak, s druge strane, to bila idealna prilika da ga još više motivišemo novim targetom: 1:42 za poslednji izlazak na stazu. E sad, koliko znam ne postoji neki zvaničan reper šta je dobro vreme na stazi na NAVAK, ali koliko sam shvatio sve oko 1:40 i ispod je ono što se smatra Ok. Sve ispod 1:35 je već keva, sve oko 1:30 je Ave Cesare.

U tom ushićenu je Aca i krenuo u svoj pohod na skidanje dodatne 3 sekunde ne bi li se dočepao targetiranih 1:42. Vrlo brzo je skinuo dodatnu sekundu dostigavši 1:44. I onda je trajalo i trajalo i trajalo bukvalno do poslednjeg kruga kada je konačno provezao dobro krivinu kod boksova i kada je na on-line-u osvanulo 1:42,9. Izlazak u boks i slavlje uz dramu: otkazale mi kočnice, jeste videli kako lije kiša, a ja vozio 1:42 (kiša tada nije padala već dobrih tri sata), nemam treću brzinu već poslednjih nekoliko krugova… Ma dobro bre Aco shvatili smo da si trčao po stazi, a ne vozio, uspeo si čoveče, svaka ti čast, bila je naša reakcija.

Zadihan i prepaljen jedva je uspeo da se smiri i da intervju za medije usput postavivši 17 storija na svom Insta profilu, ušavši u legendu srpskog automoto sporta, ispisujući stranice istorije o NAVAK-u o kojima će buduće generacije čitati i prepričavati.

Da ne bude zabune i pogrešnih shvatanja, ceo ovaj event opisao sam kroz šaljivi aspekt događaja mog kolege, ne da bih njega sprdao već da bi preneo utiske koliko smo se danas dobro zabavili i koliko jedan ovakav događaj može da vas ispuni pozitivnom energijom nudeći zabavu i dobru atmosferu.

Za kraj šta reći osim zahvaliti Voćku što je dobru ideju sproveo u delo, ekipi NAVAK-a što je pružila maksimalno dobru logistiku, a svim kojima su bili tamo i vrteli krugove svaka čast na vožnjama, a pre svih Mladji na 1,34; momku u Subiši na 1:35 kao i neverovatnom Cliu sa takođe 1,35. Popodnevni deo nismo ispratili jer smo morali za Beograd, ali ne sumnjamo da nije ništa manje bilo uzbudljivo ni u drugom delu dana.
Kroz par dana očekujte VIDEO koji će još bolje dočarati šta se danas dešavalo.

Veliki pozdrav za sve, i vidimo se 13. maja na sledećem TD.

Tekst/ Foto: Z. Glavaški/ I. Jankovski

Slični tekstovi

Komentari